Intervju Čedomira Antić „Krajiškim novinama“
недеља, 22 августа, 2010 у 12:00AM
Srbija nema volju ni interes da promeni stanje kakvo je uspostavljeno 1999. godine. Niko u Srbiji ne želi Albance u sastavu Srbije, a nismo spremni ni na podelu KiM. Spomenuti novac ne odlazi većini građana KiM, niti su njime unapređivani naši državni interesi u pokrajini. Budžetski novac uglavnom dele grupe povlašćenih. Čak i ti školovani ljudi dobrim delom žive u centralnoj Srbiji, a rade na Kosovu i Metohiji. Političke vođe Srba sa KiM se bogate, imaju sopstvenu političku autonomiju i mogućnost kolaboracije sa albanskim vlastima, dok naš običan svet u pokrajini živi jako teško. Nama je potrebna radikalno drugačija politika i podela pokrajine. U suprotnom Srbija će ostati nedovršena država, našeg naroda u pokrajini biće sve manje, a naše svetinje će vremenom biti otete. Za četrdeset godina Albanaca na Kosovu i Metohiji biće više nego Srba u ostatku Srbije. To je sumorna istina, sve drugo su političke priče. Formalnom suverenitetu mi svake godine žrtvujemo pola milijarde evra, a za sav ostali srpski narod u regionu i dijaspori država izdvaja posredno četvrtinu onoga što Hrvatska izdvaja samo za Hrvate u Bosni, neposredno je reč o osamnaestini tih sredstava. Srbija nema volju ni interes da promeni stanje kakvo je uspostavljeno 1999. godine. Niko u Srbiji ne želi Albance u sastavu Srbije, a nismo spremni ni na podelu KiM. Spomenuti novac ne odlazi većini građana KiM, niti su njime unapređivani naši državni interesi u pokrajini. Budžetski novac uglavnom dele grupe povlašćenih. Čak i ti školovani ljudi dobrim delom žive u centralnoj Srbiji, a rade na Kosovu i Metohiji. Političke vođe Srba sa KiM se bogate, imaju sopstvenu političku autonomiju i mogućnost kolaboracije sa albanskim vlastima, dok naš običan svet u pokrajini živi jako teško. Nama je potrebna radikalno drugačija politika i podela pokrajine. U suprotnom Srbija će ostati nedovršena država, našeg naroda u pokrajini biće sve manje, a naše svetinje će vremenom biti otete. Za četrdeset godina Albanaca na Kosovu i Metohiji biće više nego Srba u ostatku Srbije. To je sumorna istina, sve drugo su političke priče. Formalnom suverenitetu mi svake godine žrtvujemo pola milijarde evra, a za sav ostali srpski narod u regionu i dijaspori država izdvaja posredno četvrtinu onoga što Hrvatska izdvaja samo za Hrvate u Bosni, neposredno je reč o osamnaestini tih sredstava. 1. Nova, druga godišnja analiza o političkim pravima srpskog naroda u regionu govori da su ona uglavnom manja nego što je je to bio slucaj prilikom predstavljanjа prve analize. Vidite li u tome i reakciju okruženja na savjetodavno mišljenje MSP o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova? 1. Ne. Mislim da su politička prava srpskog naroda od početka zapostavljena. Srbija i srpske-jugoslovenske elite imale su dva cilja – očuvanje socijalistiočkog socijalnog poretka i održanje Jugoslavije. Podilazeći manama, strahovima i očekivanjima prosečnog građanina sve su podredili održanju na vlasti. Kosovo i Metohija su samo simbol ovakve politike. Ne našim svetinjama ili narodu na Kosovu, već formalnom suverenitetu, narodnim predrasudama i interesima vlasti, oduvek su bila podređena politička prava srpskog naroda u regionu, ali i mnoga važna nacionalna i državna pitanja naše nacije i države. 2. Ovih dana aktualna je nova kosovska tema – Ustavni sud Srbije ukinuo je odluku o povećanim primanjima zaposlenih koje finansira republički budžet. Da li je moguće naći rješenje koje će zadržati školovane kadrove i sve ostalo ugroženo srpsko i nealbansko stanovništvo u pokrajini? 2. Stanje je sledeće: Srbija nema volju ni interes da promeni stanje kakvo je uspostavljeno 1999. godine. Niko u Srbiji ne želi Albance u sastavu Srbije, a nismo spremni ni na podelu KiM. Spomenuti novac ne odlazi većini građana KiM, niti su njime unapređivani naši državni interesi u pokrajini. Budžetski novac uglavnom dele grupe povlašćenih. Čak i ti školovani ljudi dobrim delom žive u centralnoj Srbiji, a rade na Kosovu i Metohiji. Političke vođe Srba sa KiM se bogate, imaju sopstvenu političku autonomiju i mogućnost kolaboracije sa albanskim vlastima, dok naš običan svet u pokrajini živi jako teško. Nama je potrebna radikalno drugačija politika i podela pokrajine. U suprotnom Srbija će ostati nedovršena država, našeg naroda u pokrajini biće sve manje, a naše svetinje će vremenom biti otete. Za četrdeset godina Albanaca na Kosovu i Metohiji biće više nego Srba u ostatku Srbije. To je sumorna istina, sve drugo su političke priče. Formalnom suverenitetu mi svake godine žrtvujemo pola milijarde evra, a za sav ostali srpski narod u regionu i dijaspori država izdvaja posredno četvrtinu onoga što Hrvatska izdvaja samo za Hrvate u Bosni, neposredno je reč o osamnaestini tih sredstava. 3. Jedan od zaključaka ovogodišnje analize NVO “Napredni klub” je i to da nedavno usvojeni Zakon o dijaspori u Skupštini Srbije daje mnogo veći uticaj iseljenicima u vanbalkanskim državama nego Srbima iz regiona. Da li se na to moglo uticati prije donošenja zakona? 3. Reč je strateškoj odluci vlade. Naš prethodni izveštaj je objavljen četiri meseca pre donošenja ovog zakona. Poslanici su imali prilike da se sa njim upoznaju i on je citiran u skupštinskoj debati. Nažalost malo ko se zainteresovao za spomenuto pitanje. Dijaspora ima prioritet, njene ustanove su samostalnije, ima više predstavnika. Kad je reč o Srbima u regionu dovoljno je reči da naša država drugačije tretira Srbe u Republici Srpskoj i Crnoj Gori (gde traje velika borba za politička prava), i zapostavlja ih čak i u odnosu na malobrojnije srpske zajedince u drugim republikama gde je pitanje prava rešeno ili zatvreno. Naša vlast ne želi da se obavezuje, njoj su Srbi potrebni kao manjinski dekor, a ne kao deo državne i nacionalne politike. 4. “Napredni klub” je definisao i probleme Srba u Hrvatskoj, mnogo šire nego u sličnim analazama. Šta bi podaci prikupljeni u toj analizi mogli da donesu u procesu prijema Hrvatske u EU. 4. SAD i EU bili su saveznici Hrvatskoj vojsci u ratu protiv Srpske Krajine. EU svakako ne odugovlaći sa prijemom R. Hrvatske u članstvo zbog srpskog naroda. Problem je u tome što naši političari vide pitanje srpskog naroda isključivo kao humanitarno pitanje. Ljudska prava su veoma važna, međutim nije samo o tome reč. Radi se i o o političkim pravima. Naša država se njima nije bavili ni 1991. ni 2010. godine. 5. Neriješena pitanja Srba u Hrvatakoj, a posebno izbjeglih, se i dalje stidljivo predočavaju javnosti, a to su otuđeni stanovi i druga imovina, neisplaćene ratne penzije, ponovo teškoće u konvalidaciji ratnog staža zaposlenih u to vrijeme, neučestvovanje u procesu privatizacije… Da li će se ti problemi, možda, lakše rješavati kada Hrvatska uđe u EU? 5. Ti problemi biće do kraja rešeni tek kada Srbija kao prioritet svoje politike uzme pitanje svih, pa i političkih, prava srpskog naroda u regionu, a kao princip delovanja prihvati reciprocitet. Srpski predsdsednik vraća pravoslavnu ikonu hrvatskom predsedniku, od njega prima knjigu o stradanju Vukovara u prethodnom ratu, a poklanja mu rečnik jugoslovenske mitologije. Da li ima kraja oganičenoj i neuverenoj politici. Narod je ratovao, a Milošević se družio sa Tuđmanom, radikalizovao Krajišnike a neprekidno ih je gurao od od Srbije. Sada su odnosi Srbije i Hrvatske podređeni nekakvim interesima evropskih integracija, i zamislite “regionalnog liderstva” (siromašna i prezrena Srbija, kojoj su uzeli deo teritorije i koja sama potpomaže sopstveni raspad, država sa hroničnim manjkom u budžetu, koja ne pomaže ni svom narodu u Hrvatskoj, hoće da bude predvodnica regiona). 6. Među rijetkima ste koji upozoravaju na kompleksnost situacije oko zakonskog regulisanja Zajedničkog vijeća općina, kao i da bi to moglo da negira postavke Erdutskog mirovnog sporazuma, slično nastojanjima da se tako nešto učini i u BiH sa erdutskim vršnjakom – Dejtonom. 6. Neko to mora da učini. Naša javnost je nezrela. Naši bogataši su se obogatili na narodnoj nesreći. Naši političari uglavnom misle na očuvanje vlasti. Naši desničari su velikom većinom zahvaćeni megalomanijom nacional-boljševizma. 7. Ovih dana svjedoci smo ilustrativne pojave u BiH, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je o stanu jednog pripadnika JNA kojem bi trebalo pripasti 60.000 evra odštete, a rukovodstvo BiH poručuje: vraćanje stanova bi nas dovelo u bankrot, ali i: ne damo stanove onima koji su bili agresori! 7. Naravno, a ne smeta im kada protivustavno tuže Srbiju za genocid, kada njihovi diplomati rade protiv Dejtona, ili kada u privatnom svojstvu traže od Suda u Strazburu promenu principa izbora državnog predsedništva… Ali, pogledajete da li je neko od zvaničnika iz Srbije reagovao. O tome pišu beogradske novine, ali samo poneke. Nije problem u slabosti naše države, nisu ključni ni pritisci velikih sila. Tokom dvadeset godina došla je do izražaja morana i ideološka indiferentnost prvih ljudi Srbije. Što su bezbojniji to su na izborima uspešniji. 8 . Službeni Beograd poručuje da podržava svaki kompromis do kojeg dođu tri naroda u BiH, da li, po Vama, to znači i sve ono što je u interesu Republike Srpske. Šta je u ovom trenutku interes srpskog naroda u BiH gdje je konstitutivan i šta je najveći interes Srpske i njenog agilnog premijera Milorada Dodika? 8. Republika Srpsaka je ugrožena. Njen položaj je osporen tokom proteklih petnaest godina i ako se ovako nastavi ona će biti ukinuta ili će ostati kao prazna forma lišena sadržaja. Interes srpskog naroda je da RS dobije nazad određena ovlašćenja, da joj bude vraćen deo teritorije (ispravka granice, Brčko) i na taj način dobije stalan status u okvirima Dejtonskog sporazuma. Srpskoj ne treba nezvisnost ili ujedinjenje sa Srbijom, ali joj i bez pritisaka treba politička i demografska pomoć da opstane u budućnosti. Srbija se ponaša kao da je status RS idealan i kao da je ravnopravna sa njom. To je velika greška. 9. Dodik, koji je imao mnogo primjedbi na Rezoluciju srpskog parlamenta o Srebrenici, govori i o sve aktivnoj ulozi Turske u regionu, kao spornoj. Da li takva uloga može da pomogne, konkretno oko nekih nedoumica u Sandžaku, odnosno u Raškoj oblasti? 9. O sadašnjim vlastima Turske Republike kod nas je najkompetentnije pisao čuveni orijentalista , filolog i diplomata prof. dr Darko Tanasković. Naše vlasti mogu da se skrivaju iza interesa budžeta, privatizacije i EU, ali ocene koje je prof Tanasković izneo nisu ni pokušali da opovrgnu. Opasnost je tu. Pretnja je jasna i izgledna. Nije više reč o opasnosti po delove teritorije. U narednih nekoliko decenija ulog će biti samo postojanje Srbije. 10. Da li je Vojvodina – sjeverna pokrajina Republike Srbije, koja se zalaže za veću regionalizaciju, ili je za pojedine ljude i političke partije u njoj to slično nekim nastojanjima uočljivim Sandžaku? 10. Pokret posvećen sve većoj samostalnsti Vojvodine razlikuje se od svih drugih separatističkih slučajeva u nekadašnjoj jugoslovenskoj i srpskoj državi. Do političke centralizacije došlo je zahvaljujući jugoslovenskom eksperimentu, te nekadašnje i sadašnje nedemekratičnosti političkih partija. Proširenje autonomije iz 2001, 2002 i 2009 isključiva je krivica vladajuće većine u Srbiji. Pitanje Vojvodine moglo bi biti lako rešeno uz pomoć nekoliko jednostavnih poteza – premeštanjem glavnog grada u Novi Sad, stvaranjem regiona u Bačkoj, Banatu i Sremu, širenjem Beograda ka severu, sporazumom srpskih političkih stranaka u Novom Sadu. Ovde je po prvi put u potpunosti (u Crnoj Gori je to u manjoj meri bio slučaj) u pitanju odnos unutar srpskog naroda. 11. Izbjeglice u Vojvodini svjedoče da se u pokrajini mnogo ozbiljnije rješavaju njihovi problemi nego u drugim dijelovima Srbije, a prograninih je upravo tu i u Beogradu i njegovoj okolini, i najveći broj. Taj podatak ohrabruje. 11. Naravno. To je veoma dobro. Spomenuta činjenica svedoči i o bogatstvu pokrajine, ali to je i način pokrajinskih vlasti da ne rešavaju pitanje ravnopravnosti srpskog naroda u Vojvodini (pogledajte recimo samo predsednuištvo Skupštine AP Vojvodine). Ovako “srbuju” pomažući prognanike (što je odlično) i srpske stranke u Hrvatskoj (što je dobro), ali im nikada ne bi palo na pamet da pomognu i Republiku Srpsku. Za uzvrat, SSDS (tačnije Milorad Pupovac) podržala je prvi predlog statuta AP Vojvodine. 12. Analizirali ste i sve uočljivije probleme Srba u Crnoj Gori, gdje se kao Srbi izjašnjava trećina stanovništva. Zašto vlasti Srbije aktivnije ne učestvuju u njihovom rješavanju? 12. Zato što ni sami nisu sigurni u to da li u Crnoj Gori postoje Srbi ili su Srbi, Crnogorci i Jugosloveni jedan narod kome se ne zna ime. Istovremeno neki od predstavnika vlasti Srbije Crnu Goru vide kao drugu Otadžbinu i u skladu sa plemenskim običajima ne prihvataju “mešanje” Srbije u sopstvenom zavičaju. 13. Srbi koji su sredinom devedestih izbjegli u Crnu Goru iz bivše RSK i iz Republike Hrvatske upozoravaju da imaju dodatni problem – dobijanje državljanstva. Među rijetkim izuzecima je svjetska juniorska prvakinja Marija Vuković, koja je nedavno osvojila prvu atletsku medalju ikad za Crnu Goru. Šta se može učiniti da ličnu kartu, bez koje gotovo ništa ne mogu, ne dobijaju samo “odabrane” izbjeglice u toj državi? 13. Srpska diplomatija mora da radi svoj posao. Pregovori o dvojnim državljanstvima, kojima je Crnoj Gori faktički pružen privilegvani položaj, jasno su pokazali nespremnost i inferiornost koju zvanična Srbija bez dvoumljenja prihvata. 14. Bili ste aktivni u studentskom pokretu, pa u strankama od uticaja ili vlasti, sada ste samo u jednoj NVO i u Krunskom kabinetu, a kao naučnik u Balkanološkom institute SANU. Nema vas na univerzitetima, malo Vas je u politici. Da li je dr Čedomir Antić rano bacio koplje, u (političko) trnje? 14. Ovo pitanje je besmisleno. Profesura nema veze sa temom, a stranačko deovanje nije jedino političko delovanje. Aktivan sam potpuno, ograničenja su isključivo objektivne prirode.
Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Текстови и анализе
Kosovo Treba da bude federalna jedinica sa svojim institucijama Metohija je severni deo Kosova, kao i mesta sa vecinskim srpskim stanovnistvom kao i posedi crkava i manastira, gde je neposredna vlast Srbije od izuzetnog uticaja Za celu teritoriju vazi osnovno pravilo da se ljudi krecu bez ogranicenja, kao sto to treba da cini i kapital, a saradnja Kosovski institucija i Srbije mora biti stalna i neposredna Crna Gora Traziti od Skupstine Crne Gore da se priznaje status srpskog naroda sa svim politickim pravima BiH Podela na 3 konfederalme jedinice Hrvatska Vratiti Srbima imovinu i sva politicka prava Madjarska Dozvoliti Srbima da mogu imati dvojno drzavljanstvo, kao i da se mogu skolovati u Srbiji o trosku drzave. Rumunija Uspostaviti najbolju mogucu prekogranicnu saradnja nacionalnih manjina Srba u Rumuniji i Rumuna u Srbiji Makedonija Zahtevati od Skupstine da se garantuje ustavno pravo Srba kao manjine da uzivaju sva prava koja im po Ustavu treba da pripadaju. Drzava Srbija da pomaze Srbe u njihovom ekonomskom i kulturnom razvoju; kao i pravo na skolovanje u Srbiji Srbija Ustav/ 11 regiona dvodomna skupstina monarhija ili republika