Интервју Чедомира Антића „Гласу Подриња“ од 15. марта 2012

четвртак, 15 марта, 2012 у 12:00AM

Један сте од ретких заговорника монархије у јавности. На чему темељите ставове да је такав облик државног уређења адекватнији од републиканског? Верујем да је обнова уставне, парламентарне монархије у Србији најбоље решење и впрека потреба. Српски народ има два стуба на којима почивају његови идентитетски и друштвени темељи – Српску православну цркву и монархију. Нама је данас монархија тим више потребна зато што смо угрожени као држава и као нација. Наша је династија једина народна династија на Балкану и у Источној Европи. Краљевина је неправедно и незаконито укинута.Један сте од ретких заговорника монархије у јавности. На чему темељите ставове да је такав облик државног уређења адекватнији од републиканског? Верујем да је обнова уставне, парламентарне монархије у Србији најбоље решење и впрека потреба. Српски народ има два стуба на којима почивају његови идентитетски и друштвени темељи – Српску православну цркву и монархију. Нама је данас монархија тим више потребна зато што смо угрожени као држава и као нација. Наша је династија једина народна династија на Балкану и у Источној Европи. Краљевина је неправедно и незаконито укинута.Током 90-тих година прошлог века били сте један од предводника студентског протеста. Са ове временске дистанце, да ли су идеали Ваше генерације изневерени, и да ли мислите да данашњи универзитет и његови студенти поново могу акумулирати такву енергију? Идеали свакако нису изневерени. Народна слобода, демократија, правда, поштење и национално достојанство су тријумфовали. Врлина, међутим мора увек да буде доказивана и непрекидно да побеђује, а то је већ теже. Ако, ме међутим питате да ли је моја генерација задовољна и да ли су очекивања остварена, могу да кажем да ту успех видим као делимичан. Били смо у праву: Милошевићев режим је био ауторитаран и водио је државу и нацију у пропаст. Требало је скоро три године да га оборимо и за то време је довео до даљих пораза, великих губитака и патњи. Када је коначно збачен Србији је пошло боље али су отворене све оне тешкоће, унутрашњи проблеми, недостаци, неправде и обелодањена је неискрена и мржњом надахнута политика појединих Великих сила, који су сви заједно и довели до појаве Милошевићеве власти и пре тога комунистичког режима. Ми смо се 1996. и 1997. борили за демократију. Данас демократију имамо, она је онаква какви смо ми сами. Каква може бити демократија једног сиромашног, заосталог и на неправду и грабеж навиклог душтва? Свакако не може бити Бог зна шта. Онда смо трпели велика понижења и били иза других балканских држава. Данас смо просек региона, понижења су и даље ту, али мања. Макар у изборни процес више нико не сумња. Нажалост, моја генерација се докопала власти, новца и повластица (из редова вођства студентског протеста регрутоване су десетине посланика, директора, начелника округа, председника општина, чак министара, потпредседника владе, шефова странака и председника скупштине). Нажалост, нису унапредили Србију у мери у којој су се сами искварили. Основна порука протесних шетњи 1996. године била је „Београд је свет“, са јасном алузијом и жељом за животом достојног човека, док данас готово све политичке партије Европску унију представљају као заједницу у којој је нормалан живот уобичајена ствар. Да ли постоје сличности и разлике између ових ставова? „Београд је свет“ свакако представља једну од најуспешнијих парола наше обновљене демократије (после 1990 године). Погледајте само: од Милутиновићеве кампање 1997. („И Србија и свет“), преко демонстрација против напада НАТО-а на Србију (када је преузет наш слоган „Београд је свет“) до недавних демонатсрација српског народа на северу Косова (када су студенти из Северне Митровице носили истоветан натпис). Ми се тада нисмо борили пре свега за бољи живот. Ми смо се борили за слободу и национална права. Милошевић је фалсификовао изборе, а годину дана раније је изневерио српски народ у Крајини и Српској. „Београд је свет“ значи да не желимо свађу са светом, да желимо да будемо део света, али да желимо права као и сви други. Није зато ни чудно што нисмо добили пуну подршку САД и ЕУ који су тада пактирали са Милошевићем, а омогућавањем приватизације Телекома му обезбедили победу на изборима 1997. године и улазак у унапред изгубљен рат. Мислим да, колико је Милошевић у интересу сопствене власти водио државу странпутицом не избегавајући унапред изгубљене ратове само како би одржао макар део власти коју је наследио, толико данашње власти нису спремне да стану иза нове политике, посвете се раду, раздуживању и богаћењу државе и стану на браник националног достојанства свим силама и спемни да за општа права и принципе жртвују себе, а не народ и државу. У Вашим текстовима износите мишљење да је Србији потребна нова национална политика. Шта она подразумева и да ли у њој има места за признање права мањинских група, како националних, тако и друштвених? Србија је омогућила својим мањинама права каква, са изузетком Срба у Републици Српској, српски народ нигде у региону не ужива. Добар пример је Словенија – далеко бројнији Срби тамо немају права националне мањине док Словенци овде имају, слично је у Црној Гори и Албанији. Србија не треба да тежи Европској унији већ њеним државним, привредним и социјалним стандардима. Србија треба да тражи савезнике тамо где је желе, међу својим народом у региону, сродним и блиским народима који не морају да буду са простора некадашње југословенске државе. Нова национална политика није потребна због националног уједињења, које је у региону само Србима ускраћено. Важно је да буде очуван идентиет српске нације који подривају они који се наводно боре против нашег национализма, а подржавају национализме (понекад и оне које управо конструишу) других народа. За Србију је јако важно да српски народ изван њених граница остане пуноправан и слободан. Посебно је то битно у земљама у којима је српски народ изгубио већину, али у којима још увек нема етничке већине – у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Један од највећих пораза студентског протеста који сам заједно са мојим колегама и саборцима водио као и поколења коме припадам, представља чињеница да је из наших редова изашао политичар, вођа једне србофобне странке који се данас бори против Републике Српске и права српског народа на Косову и Метохији да одлучи о својој судбини, док у исто време подржава стварање албанске државе на Косову и Метохији. У више наврата писали сте о неадекватном моделу децентрализације који нуде политичке странке. Да ли је децентрализација могућа данас у Србији? Могућа је, али не треба децентрализовати само централну Србију. Северну Србију и Београд такође треба децентрализовати. Такође, региони нису исто што и републике у федерацији. Региони треба да олакшају економски развој и спрече даље сливање свих богатстава у Београд и Нови Сад, а не треба да створе нову елиту која ће живети на народној грбачи. Ако буде настављена децентрализација какву предлажу мале политичке странке, које се данас за њу највише и залажу, Србија ће се на концу распасти. Да ли се демократско друштво у Србији може развијати на тренутно доминантним моделима културе, или је неопходно успоставити реформисани „преклапајући консензус“ о универзалним вредностима? Неможе. Међутим, треба времена да тај модел буде превазиђен. Пре свега потребан је лични пример народних вођа и јавних личности. Како да се народ промени на боље када су први људи власти и опозиције овакви: не могу да се сете када су нешто друго радили, обогатили су се а званично су примали државне плате, живе распусно, бесно и охоло… Власт је овде схваћена као привилегија и легализована пљачка. Наше странке су, како је то луцидно дефинисао велики Слободан Јовановић „друштва за експлоатацију власти“. Мислим да поуке о етици немају значајнији утицај на наше грађане и политичаре. Модерна национална идеологија, јер национализам је идеологија демократије, може да одушеви народ и обавеже његове вође. Погледајте пример особа које народ цени – од патријарха Павла до Новакан Ђоковића. Наравно, наше друштво обзиром на околности вероватно никада неће бити као нека западноевропска, али делом то није ни потребно. Део наше модернизације мора да буде аутохтон. Постоје код нас интелектуалци који верују да ће српски народ бити модернизован кад нестане. Против таквог приступа се треба борити са једнаком одлучношћу као и против фашизма. Један сте од ретких заговорника монархије у јавности. На чему темељите ставове да је такав облик државног уређења адекватнији од републиканског? Верујем да је обнова уставне, парламентарне монархије у Србији најбоље решење и впрека потреба. Српски народ има два стуба на којима почивају његови идентитетски и друштвени темељи – Српску православну цркву и монархију. Нама је данас монархија тим више потребна зато што смо угрожени као држава и као нација. Наша је династија једина народна династија на Балкану и у Источној Европи. Краљевина је неправедно и незаконито укинута. Нашој демократији је данас преко потребна традиционална уставна и парламентарна монархија модернизована како би постала слична краљевинама у Низоземској, Великој Британији, Шпанији… Србија ни данас није република. Она је изборна монархија. Установа председника републике код нас руши парламентаризам и ограничава самосталност владе. Око њега се окупља око 20% бирачког тела наклоњеног ауторитарним владама. Одатле правило да странка која „узме“ место председника републике ускоро преузима и власт над земљом, без обзира колико далеко била од већинске подршке народа. Само уставни монарх – који краљује а не влада – може да омогући постепену демократизацију власти, престанак манипулација поверавањем мандата за састав владе и неуставних утицаја на владу и парламент. Модерна монархија је и јефтинија. Коначно, један потомак краљице Викторије, Бурбона, Хохенцолерна, грчих и румунских краљева ће као шеф државе вероватно пре успети да скине стигму ауторитарности и злочина која још увек постоји кад је реч о виђењу наше земље од стране влада великог броја политичких елита на Западу. ГЛАС ПОДРИЊА http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Politika&id=1956

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар