понедељак, 21 фебруара, 2011 у 12:00AM

ГЛAС: Могу ли се српска култура и православна вјера, по било ком основу, окарактерисати као агресивне?

AНТИЋ: Српска култура није посебно агресивна. Не разликује се по том питању значајно од културе сродних народа (Грка, Бугара и делимично Румуна). Православље, баш као и друге светске религије није окренуто против других вероисповести или народа. У свим верским учењима могуће је наћи аргументе за разна тумачења, али верујем да ће се сви сложити да није проблем у учењу, већ у ученицима. Православље нема своје џихаде или крсташке ратове, али и те феномене треба посматрати у исправном историјском и теолошком контексту. *

ГЛAС: Куда једно друштво могу да воде такве расистичке тезе?

AНТИЋ: У једном цивилизованом, научном маниру јесте да тврдње поткрепљујемо доказима. У БиХ одговорност за такве оцене није само морална и научна, пошто за последицу може да има несрећу.

ГЛAС: Како бисте Ви дефинисали ријеч фашизам и може ли се на било који начин инпутирати Србима?

AНТИЋ: Фашизам је сложена идеологија која не подразумева само крајњи национализам, већ и тоталитаран систем владавине, корпоративизам, специфичан однос према модернизацији и колективизму. Нажалост, ратна пропаганда подсећа на гнев неког примитивног човека. Aко је љут на вас онда ви нисте криви само за оно што сте му урадили већ и за све остало, од оптужбе да сте рецимо расиста до замерки вашој породици, наводном сексуалном опредељењу и слично. У време ратова деведесетих година било је важно представити историју Срба и Србије као вертикалу чистог зла. Дакле, Срби су били истовремено „фашисти, комунисти, шовинисти, антисемити…“ али и штићеници југословенских режима, Великих сила, туђи полицајци на Балкану. Наравно да је реч о замени теза. Шездесетих година 20. века је објављен један непотпун и Србима свакако не превише наклоњен попис жртава. Српски народ је несумњиво био највећа жртва Другог светског рата на Балкану, а у Европи је у тој тужној статистици иза Јевреја, Пољака и можда (размерно) Руса. Други светски рат је наравно сложен и страдали су и други народи, али свака злоупотреба, а посебно овакве какве су честе у БиХ, није добра.

ГЛAС: A тезе о постојању „српског фашизма у 19. вијеку“?

AНТИЋ: Фашизам у 19. веку? Веома занимљиво. Немам коментар на то. Читаоци знају који је народ био у прошлости оглашен да је „колективно крив“ и у шта су се таква уверења на послетку изродила.

ГЛAС: Тезе које се износе и које су чак студенти Правног факултета у Сарајеву морали да уче и полажу до прије неколико година из књига бившег декана Фуада Салтаге српски народ дефинишу као агресиван и „геноцидан“ кроз његову културу, чак и породицу? Посебно кроз мит о Косову и Његошев „Горски вијенац“?

AНТИЋ: Косовски завет и „Горски вијенац“ су већ вековима пажљиво тумачени у светској науци. Занимљиво је да оваква тумачења добијамо током протеклих неколико деценија, увек са некаквим политичким циљем и по правилу без добрих аргумената. Чуле су се и код нас сличне тврдње о исламу, али у време када је трајао рат, десетине хиљада људи гинуле, а стотине хиљада прогнаника прелазиле у Србију. Могу да кажем да су о исламу у Србији тако говорили само крајни шовинисти, често суманути људи. Поносан сам да то никада није био став неког од водећих научника (па чак ни појединих националиста међу њима, са чијим ставом нисам сагласан). Такође, поред свих мана Милошевићевог режима, то никада није био део његове политике, мада је било таквих озбиљних тенденција у државним медијима. Несрећа БиХ је што овакве наводе о скоро 40 одсто њених становника и суседној држави чујемо шеснаест година после завршетка рата.

ГЛAС: Може ли наука поднијети овакве тезе, које је прије неколико дана изнио и Смаил Чекић?

AНТИЋ: Не занима ме господин који је ово изнео. Чекићеви наводи методолошки и садржајно нису достојни праве науке. Чињеница је да су ове тезе честе. Просечан Србин је у 20. веку поверовао да је у рату непобедив (због светских ратова и сукоба са Стаљином) и да заслужује да живи боље и имућније од иначе богатијих Бугара, Румуна и Мађара (због Брозовог режима). Заједно ова два уверења донела су велику штету. Остаје да се види какву штету може да донесе то стално доказивање да је један народ вечита жртва.

ГЛAС: Да ли је то говор мржње? Или шта је?

AНТИЋ: То свакако није говор истине.

ГЛAС: Да ли се иједном народу свијета може приписати „колективна фашистичка идеологија и геноцидна злочиначка пракса“, па и српском?

AНТИЋ: Пре свега, сам концепт геноцида какав данас познајемо настао је у 20. веку. Српско ратовање против Османског царства ништа се није разликовало од бугарског и грчког, али ни од османског ратовања против младих балканских држава. Немогуће је стављати у исти контекст Други светски рат и грађански рат у БиХ са ранијим ратовима. Тако би исто неко могао да конструише једну другу вертикалу. Експанзије средњовековне Босне (на исток). Затим, брутална османска освајања. Томе би могао да додам чињеницу да су прво босански бегови покушавали да угуше устанак у Београдском пашалуку, па је тек потом устаничка Србија почела да покушава да ослободи српски народ у Босни… Aли то не би било исправно. Прошлост је, како је то лепо написао Дејвид Лаветал „страна земља“. Треба пазити на контекст, а поуке нису и не могу бити тако једноставне и непосредне.

Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Интервју