Интервју Чедомира Антића Грађанском листу,

среда, 25 фебруара, 2009 у 12:00AM

*Сведоци смо опструкције парламента последњих месеци. Једни окривљују владајућу структуру, док други кривицу пребацују на опозицију. Где је по вашем мишљењу проблем?* Ми смо већ две године суочени са кризом, не само реформи већ институција државе и та криза је последица мањкавости не само у нашој привреди која не може да одржава демократију већ и у елити која води Србију. Показало се да докле год је постојао сукоб унутар демократског блока и док је постојала некаква подела власти унутар демократског блока, дотле је постојало некакво такмичење. Сада када је после низа избора таква врста равнотеже поремећена, влада се просто нашла у беспућу. Онда је дошла и светска криза која је за сада само оправдање. Светска криза још увек није узрок свих невоља, али ће врло скоро постати. Ипак, за неспремност са којом смо дочекали кризу одговорне су пре свега наше власти. *Сведоци смо опструкције парламента последњих месеци. Једни окривљују владајућу структуру, док други кривицу пребацују на опозицију. Где је по вашем мишљењу проблем?* Ми смо већ две године суочени са кризом, не само реформи већ институција државе и та криза је последица мањкавости не само у нашој привреди која не може да одржава демократију већ и у елити која води Србију. Показало се да докле год је постојао сукоб унутар демократског блока и док је постојала некаква подела власти унутар демократског блока, дотле је постојало некакво такмичење. Сада када је после низа избора таква врста равнотеже поремећена, влада се просто нашла у беспућу. Онда је дошла и светска криза која је за сада само оправдање. Светска криза још увек није узрок свих невоља, али ће врло скоро постати. Ипак, за неспремност са којом смо дочекали кризу одговорне су пре свега наше власти. *Сведоци смо опструкције парламента последњих месеци. Једни окривљују владајућу структуру, док други кривицу пребацују на опозицију. Где је по вашем мишљењу проблем?* Ми смо већ две године суочени са кризом, не само реформи већ институција државе и та криза је последица мањкавости не само у нашој привреди која не може да одржава демократију већ и у елити која води Србију. Показало се да докле год је постојао сукоб унутар демократског блока и док је постојала некаква подела власти унутар демократског блока, дотле је постојало некакво такмичење. Сада када је после низа избора таква врста равнотеже поремећена, влада се просто нашла у беспућу. Онда је дошла и светска криза која је за сада само оправдање. Светска криза још увек није узрок свих невоља, али ће врло скоро постати. Ипак, за неспремност са којом смо дочекали кризу одговорне су пре свега наше власти. *Осим кризе у парламенту, свакодневно се у медијима објављују нове афере, а ни претходне нису разрешене. Ценећи по тим аферама, наше институције уопште не функционишу? * Демократско друштво увек обилује скандалима и то је нажалост једна од његових особина. У Стаљиновом Совјетском Савезу ни један се авион, наводно, није срушио, али то не значи да су тамо путници били безбедни. Тако да тај „неред“ демократије није искључиво лоша ствар. Лоше је што је само мањи број њих добио епилог на суду и што су оне врло често злоупотребљене у политичке сврхе. *Како су злоупотребљене и у које сврхе? * По мом мишљењу највећи недостатак наше демократије су њени плитки темељи. Дакле, ако 75% грађана очекује да држава реши њихове проблеме, а не смтрају да су било како дужни према држави, онда је логично да у тој земљи странке не могу да се издржавају на начин на који се издржавају у западним демократијама. У земљи у којој је тек пре неколико година уведен озбиљан порески систем, веома је тешко очекивати да грађани финансирају неког да дође на власт, а да притом не очекују да добију нешто од државног богаства. Тако да је код нас уствари још у време реалног социјализма, па и раније, корупција институционализована. Дакле, корупција је делом легална и то је и данас тако. У таквој држави у којој се врло мало корупционашких скандала доведе до краја, једини циљ читаве те буке постала је нечија јавна дискредитација. Међутим, мислим да су то само последице. Криза парламента у овом тренутку је само последица чињенице да власти нису спремне да искористе ону велику подршку коју су имале на изборима. Они су добили мандат да спроводе реформе, реформе су непопуларне. Јасно је да спроводећи реформе власти могу да упропасте своје шансе на следећим изборима. Неспорно је да су радикалски испади примитивни и недемократски, баш као што је понашање појединих опозиционих посланика банално, непристојно и швинистичко. Ипак, зашто владајућа већина не спроводи пословник, зашто јој је било потребно неколико месеци да промени пословник, да ли је и зашто је власт улазила у погодбе са радикалима око буџета, зашто у парламенту и комисијама седе апарачици из владајућих странака а не први и најпопуларнији политичари? Све у то питања која обесмишљавају ружне нападе на читав парламент. *Осим што нико није одговарао за разне афере и опструкције, нико не подноси ни оставку? * То је питање морала. Ми имамо веома низак ниво политичког и сваког другог морала и код нас људи врло често сматрају да је оставка нека врста самоубиства. Народ на оне који поднесу оставку гледа као на малоумнике који у ствари не желе власт. Истовремено, већина наших политичара нема алтернативу, замислите шта би првих десетак људи наше политике радило уколико би се повукли, а под невероватним условом да немају неки црни фонд и да их не укључе у некакав сиви бизнис. Та лична несолидност један је од великих дефеката наше демократије. *Када говоримо о парламенту, као историчар можете ли рећи да ли је и пре, у историји српског парламентаризма било сличних опструкција? * Опструкција је било увек. Демократија и парламентаризам су увек имали тешкоће. Међутим, Србија се до 1914. године развијала убрзано и она је имала развој који је чак превазилазио парламентарне домете на нивоу средњеевропских земаља. У југословенског држави због њене вишенационалне структуре, због криза, пре свега економских, оне 1929. године, пропада полако тај парламентаризам да би потом у комунизму био укинут. Ми смо парламентаризам обновили 1990. године, последњи у бившој Југославили па и тада је код нас успостављена ауторитарна Милошевићева владавина. Због свих дешавања имали смо велико кашњење које и данас осећамо. *Један сте од оснивача Напредног клуба. Какав је то клуб и који су његови циљеви? * Напредни клуб је основан пре две године. Реч је о једном удружењу грађана које баштини политичке, идеолошке и реформске традиције напредњака из 19. века. Ми смо једна конзервативна реформска организација која се залаже за нову националну и државну политику. Имамо један традиционално европски поглед на економију и социјалну политику; захтевамо потпуно нову демографску стратегију државе и ново утемељење и потпуно спровођење регионализације. Оштри смо критичари концепта регионалног развоја актуелне владе. *Који су наредни кораци? * Тренутно пишемо извештај о политичком статусу и правима српског народа у суседним државама. Демократску и европску страну овог питања сматрамо врло важном за даљи развој демократије у Србији. Имамо један предлог новог закона о српском народу изван Србије. То је важно питање, али мислимо да је сада занемарено. Такође, поменуо сам да се залажемо за нову регионалну политику и ту правимо један пројекат који би био једна врста коректива садашњег владиног који још увек није објављен али је најављиван. *Када говорите о регионализациј, сада је у жижи јавности полемика око Статута Војводине. Молим вас, какво је ваше мишљење о Статуту и да ли он, како неки тврде, значи цепање државе?* Напредни клуб се залаже за истинску и целовиту регионализацију Србије. Грађани треба да се определе какве регионе желе, а могуће је и да се определе за различите нивое обавеза, а тиме и надлежности. Регионализација Србије је немогућа ако АП Војводина настави да се претвара у федералну јединицу, а Београд (регион) остане јединствен и у статусу у ком је данас. Највећа примедба Статуту АП Војводине, јесте да грађани нису на било који начин консултовани (на претходним изборима аутономија и њени садржаји нису били тема). Борба за аутономију заснована је на нетачним тврдњама о економском искоришћавању. Чињеница је, такође, да нови статут занемарује права српског народа у Војводини и донекле је поништио његово наслеђе. У наводној борби против српског национализма започело је стварање нове државе и нације засноване на негацији најбројнијег народа покрајине. Унутрашња регионализација Војводине такође је одређена из Новог Сада, управо на начин који су заговорници аутономије током протеклих деценија наводно критиковали. Да не говоримо о односима према држави Србији, унутрашњим односима, представљању у иностранству, симболима и појединим неусаглашеностима са Митровданским уставом (који су творци предлога статута, од ДС-а до СПС-и , треба споменути без обзира на безначајност, тзв. Г17, својевремено здушно подржали).

Posted by
Categories: Вести, Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар