Интервју Чедомира Антића Магазину Економист, 24.02.2009
уторак, 24 фебруара, 2009 у 12:00AM
*1. Да ли је у скоријој историји било случајева да Србија на сличан начин глади односе са другим државама, као у случају Миладина Ковачевића?* Наравно да је било. Србија је мала држава, њен народ је увек био сиромашан, ретко јединствен, док су његове елите биле акутно искварене. Велике силе пресудно су утицале на судбину државе која је цветала онда када су снаге великих биле изједначене а исходи њихових борби неодлучни. У победама Србија је морала да обештећује поражене или преузима њихове дугове, у поразима да их мити. Падају ми на памет нормализација односа са Великом Британијом после каменовања конзулата у Београду средином XIX века, попуштања Аустроугарској током честих блокада границе пре Царинског рата или после атентата у Сарајеву у време Јулске кризе…*1. Да ли је у скоријој историји било случајева да Србија на сличан начин глади односе са другим државама, као у случају Миладина Ковачевића?* Наравно да је било. Србија је мала држава, њен народ је увек био сиромашан, ретко јединствен, док су његове елите биле акутно искварене. Велике силе пресудно су утицале на судбину државе која је цветала онда када су снаге великих биле изједначене а исходи њихових борби неодлучни. У победама Србија је морала да обештећује поражене или преузима њихове дугове, у поразима да их мити. Падају ми на памет нормализација односа са Великом Британијом после каменовања конзулата у Београду средином XIX века, попуштања Аустроугарској током честих блокада границе пре Царинског рата или после атентата у Сарајеву у време Јулске кризе…*1. Да ли је у скоријој историји било случајева да Србија на сличан начин глади односе са другим државама, као у случају Миладина Ковачевића?* Наравно да је било. Србија је мала држава, њен народ је увек био сиромашан, ретко јединствен, док су његове елите биле акутно искварене. Велике силе пресудно су утицале на судбину државе која је цветала онда када су снаге великих биле изједначене а исходи њихових борби неодлучни. У победама Србија је морала да обештећује поражене или преузима њихове дугове, у поразима да их мити. Падају ми на памет нормализација односа са Великом Британијом после каменовања конзулата у Београду средином XIX века, попуштања Аустроугарској током честих блокада границе пре Царинског рата или после атентата у Сарајеву у време Јулске кризе… *2. Шта овакво понашање српских власти, у смислу заштитничког става према Ковачевићу и исправљања грешака Министарства спољних послова, знаци у дубинском, цивилизацијском контексту? Да ли нам то несто говори о историјској свести која се код нас не мења?* Још од римских времена солидарност је једна од навећих грађанских врлина. Брига Отаџбине за сваког грађанина особина је само добрих држава, Сједињене Државе пример су такве земље. Није овде реч о одобравању Ковачевићевог поступка, посебно уколико би био судски доказан. Питање је да ли Србија треба да дозволи да њен грађанин буде осуђен на драконску казну, за коју никако није извесно да би био осуђен да је држављанин САД. Поред свих заслуга за слободу и демократију из претходног столећа, понашање САД током протеклих двадесет година код многих слободоумних људи не наилази на одобравање. Међутим, бојим се да понашање нашег бившег конзула, баш као и политика државе нису мотивисани грађанском врлином и бригом државе. Посебно боли чињеница да наша држава није спремна да призна грешку, већ се крије иза службене тајне. *3. Може ли се случај Миладина Ковачевића повезати са недавним изјавама министра Велимира Илића, изјавама за скупштинском говорницом, од расних нетрпељивости, па до баналних свађа између радикала и напредњака? Имају ли сви ови догађаји неку заједничку нит која их повезује?* Мислим да немају. Рекао бих да овде није реч о примитивизму и непристојности. *4. Да ли стварању овакве климе у Србији потпомаже неоговорна државна политика или је ипак реч о јако укорењеној историјској свести којом робују и они који су на власти и они којима се влада?* Рекао бих да је неодговорна држава крива. Наша невоља нису традиције, већ чињеница да су избледеле и због силних дисконтинуитета изобличене. Замислите да су вођства владајућих странака (11 странака пута 50 првих људи који лепо живе од политике и повремено се хвале готово истоветним уштеђевинама) одлучила да сопственим средствима намире грешке државе и солидаришу се са једним грађанином. Овакви случајеви ипак нису чести. Ипак, странке су предузећа која троше, а не производе новац… зато и имамо бруку са ознаком тајности на једној проблематичној одлуци. Слично је и са прилично неинтелигентном и дрском посетом Миладина Ковачевића Народној скупштини и подршци коју је добио од странака опозиције али и власти.
Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Текстови и анализе
Obilje potpuno neinventivnih pitanja,ali sve u želji da se istakne ružno u svim segmentima i ravnima u Srbiji.Odgovori potpuno neudvorički i objektivni ,doktora Antića, dominantni su u ovom intervjuu.