Интервју Чедомира Антића Вечерњим новостима, 9. фебруар 2013
недеља, 10 фебруара, 2013 у 9:23AM
ВН. Да ли је српском народу потребан нови национални програм и како би било могуће доћи до таквог документа или до јасно успостављеног редоследа приоритета?
ЧА. Свако ново време доноси другачије изазове, искушења, опасности и прилике. Србији и српском народу данас је, баш као и 2001. године, потребан план како би се са свим тим суочили. У прошлости су ствари биле нешто једноставније: процес стварања нација подстакао је велико одушевљење јавности, било је то време великог економског, просветног, политичког и демографског успона, а политичкој елити је било могуће да уочи политичке еманципације народа дефинише и спроводи јасан и модеран национални програм који се понекад сводио на стварање велике државе уједињене нације.
Данас су ствари сасвим другачије. Ипак, Србија – недовршена као држава, суочена са демографском катастрофом, економским крахом, лицемерном и непријатељском политиком дела Великих сила, експлозијом нових национализама у окружењу, сучељена са новим политичким елитама суседних народа за које ће само постојање српског народа и Србије током наредних деценија бити најбоље оправдање за све политичке и економске текшкоће и сопствене промашаје – данас мора да формулише националини програм како би заштититла своју државност, економију али и јединство и идентитет српске нације (у Србији или изван граница). У наше време не треба очекивати некакав програм који би следила будућа поколења. Када сам 2002. писао Нацрт-независна Србија у Европској унији надао сам се да ће поједине странке прихватити неке његове принципе. Тако је и било.
ВН. Шта би по Вама требало да буду приоритети које би такав програм морао да садржи?
ЧА. Државни приоритети: заокруживање државности – историјски споразум са Албанцима са КиМ и подела покрајине, укидање бирократске АП Војводине и истинска регионализација читаве Србије, испуњавање међународних обавеза, пуна заштита Републике Српске, равноправност за српски народ у Црној Гори, испуњење обећаних права за српски народ у Хрватској.
Економски прироитети: заокруживање рефоми, смањење државног апарата, сузбијање корупције, постизање буџетског суфицита, концентрисање привредних активности, рушење монопола, либерализација привреде, остваривање равномерног развоја, остварење спољнотрговинског суфицита.
Политички приоритети: успостављање равноправности судске са извршном и закониодавним влашћу, департизација, реформа закона о политичким странкама (ради превазилажења политчке фрагментације која онемогућава успостављање пуне политичке одговорности наших влада), „демонархизација“ републике или успостављање модерне парламентарне монархије;
Демографски циљеви: нова трајна политика за повећање наталитета, нова политика према деци и омладини.
ВН. Да ли је могуће отворити дебату на ову тему а избећи етикетирање залагања за „великосрпску“ политику?
ЧА. Сама идеја реципроцитета – могућности да Србија води исту политику као рецимо Мађарска, Хрватска и Бугарска (рецимо према свом народу изван граница, у погледу уставног дефинисања државе, економије…) изазива такве реакције. Мислим да не треба да се уопште бранимо од тих оптужби. Ми морамо да изградимо модерну државу, створимо функционалну економију и заштитимо идентитет српске нације. Греши онај ко мисли да ће за такво деловање бити награђен…
ВН. Имате ли увид у праксу других држава – у којим моментима су се посветиле изради таквих програма?
ЧА. Друге балканске државе нису имале овакве тешкоће. Кад је реч о националном програму прилике су се указивале 1988.-1990. 2000.-2002. Први пут влада није желела на напусти ауторитарни режим и југословенске оквире, други пут није желела, а делом ни могла, да се бави великим националним питањима. Свима онима који су 2002. говорили да Србија не треба да буде независна и да КиМ не треба поделити, постављам следеће питање: Да ли су спремни да приме одговорност зато што је њихов концепт пропао, Србија постала независна вољом половине становника Црне Горе, зато што Срби у РЦГ немају никаква права и зато што ћемо ускоро изгубити читаво Косово, док су у наводној одбрани формалног суверенитета омогућили стварање парадржавне АП Војводине и потрошили пет милијарди евра? Ако пак нису спремни да приме одговорност, да ли заиста мисле да ће их будућа поколења аболирати?
Душица Радека
Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Интервју