уторак, 11 новембра, 2008 у 12:00AM

*Црна Гора је синоћ признала независност Косова. Да ли је то прва одлука Црне Горе уперена против интереса Србије? Прва издаја?* Врло је тешко говорити о издаји кад је реч о односима две државе. Намећу се сасвим умесна питања: да ли међу нама постоји некакво заједништво циљева и интереса, да ли је озваничено или икада прецизирано? Мислим да јавност Србије није спремна да прихвати чињеницу да већина грађана Црне Горе не осећа солидарност и јединство са Србијом. Велика грешка наше државе била је и јесте што је интересе Срба из Црне Горе, који тамо чине трећину становништва, некада подређивала лошим заједничким државама, а сада некаквом споразуму са црногорским властима*Црна Гора је синоћ признала независност Косова. Да ли је то прва одлука Црне Горе уперена против интереса Србије? Прва издаја?* Врло је тешко говорити о издаји кад је реч о односима две државе. Намећу се сасвим умесна питања: да ли међу нама постоји некакво заједништво циљева и интереса, да ли је озваничено или икада прецизирано? Мислим да јавност Србије није спремна да прихвати чињеницу да већина грађана Црне Горе не осећа солидарност и јединство са Србијом. Велика грешка наше државе била је и јесте што је интересе Срба из Црне Горе, који тамо чине трећину становништва, некада подређивала лошим заједничким државама, а сада некаквом споразуму са црногорским властима*Црна Гора је синоћ признала независност Косова. Да ли је то прва одлука Црне Горе уперена против интереса Србије? Прва издаја?* Врло је тешко говорити о издаји кад је реч о односима две државе. Намећу се сасвим умесна питања: да ли међу нама постоји некакво заједништво циљева и интереса, да ли је озваничено или икада прецизирано? Мислим да јавност Србије није спремна да прихвати чињеницу да већина грађана Црне Горе не осећа солидарност и јединство са Србијом. Велика грешка наше државе била је и јесте што је интересе Срба из Црне Горе, који тамо чине трећину становништва, некада подређивала лошим заједничким државама, а сада некаквом споразуму са црногорским властима. Мислим да је суштина државне и националне еманципације Црне Горе после 1945. године, нажалост, била усмерена против Србије и посебно српског народа. *Ако није, колико се пута то још десило? Који су то случајеви? * До 1918. године Србија и Црна Гора имале су исти велики државни циљ: ослобођење и уједињење српског народа. Ако је и било неспоразума и династичких трвења овај циљ су две државе остваривале кад год су биле у прилици и у споразуму. После 1918. године ствари су се промениле: стварање прве Југославије (Краљевине СХС) није уважило историјске посебности Црне Горе, друга Југославија учинила је много на стварању црногорске нације и поништавању српског карактера велике већине становништва ове државе. Од 1988. до 2006. заједничка држава почивала је на споразуму владајућих партија две државе. Раскидање партијских савеза и није нека издаја. *Да ли је Србија икада учинила нешто против интереса Црне Горе? Можда и на своју штету? * Србија је током трајања своје нововековне независности помагала Црну Гору и њен народ. Војно, финансијски и политички Србија је поред Русије свакако била највећи савезник и заштитник Црне Горе. Кад је реч о Косову, после Балканских ратова Србија је предала Црној Гори део Метохије како би јој тиме помогла и некако надокнадила губитак Скадра. Ипак, начин на који је Црна Гора интегрисана после 1918. није био успешан ни користан и пружио је изговор стварању сепаратистичког покрета. Током деведесетих година 20. века Милошевићев режим не само да је омогућио стварање успешног покрета за успостављање црногорске независности, већ је црногорским властима пружио бројне истинске поводе и изговоре, као и ореол демократичности и европејства. *Одакле та стално понављана синтагма да смо „два братска традиционална народа“? * Ето, после 1945. престали смо да будемо један народ. Братство два различита народа одређивали су интереси, а оквире му је пружала заједничка држава. Та држава од 2006. не постоји, а велико је питање колико је заиста постојала и од 1992. и успоставе СР Југославије. *Како коментаришете синоћње признање независности? * Мислим да је ово признање било очекивано. Реч је политичкој игри која је уследила захтеву наше државе за давањем саветодавног мишљења о проглашењу независности Косова од стране Међународног суда. Порука САД је јасна: иако корисно за ДС и сателите у српској јавности, одлазак овог питања на суд неће ништа променити. Оквир за crnogorsko признање је парадоксално пружила дипломатија Србије која је недавно напустила ранију праксу повлачења амбасадора из држава које су признале Косово. Тешко је озбиљно схватити државу која је недавно вратила амбасадоре у Будимпешту и Софију, а сада би да повуче дипломатског представника из Подгорице. ПРОШЛОСТ ОДНОСА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ Црна Гора настала је из окриља српске средњовековне државе. Српство Црне Горе било је несумњиво и неупитно све до 1945. године. Ипак, мукотрпна и дуготрајна обнова српске државе током Новог века учинила је да далеко од средишта васкрсле државе настане једна мала и сиромашна, али јуначка држава. Тек средином 19. века ова држава постаје световна кнежевина. Ривалство међусобно орођених династија узрокује прве затегнутости. 1908. и 1909. књаз Никола сумњичи Србију да стоји иза Бомбашке и Колашинске афере, опозиције његовој аутократској власти и настојања да буде свргнут и убијен. Када је 1918. Велика скупштина у Подгорици прогласила уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом, већ месец дана касније избила је Божична побуна (почетком 1919) у области Цетиња лојалног династији Петровића-Његоша. Током социјалистичког раздобља Србија и Црна Гора су изузетно блиске, ипак управо у то време настаје посебна црногорска нација и онемогућено је свако успостављање државног јединства већег од оног наметнуг југословенским идеолошким и уставним оквирима. Црна Гора је једина југословенска република чија је власт крајем осамдесетих година пала под утицајем промена у Београду. Ипак, током деведесетих година различити лични интереси, те политичка, али и економска, супарништва дововде до сукоба режима у Београду и Подгорици. ———————————————————————— *ДЕМАНТИ* ———————————————————————— Молим Уредништво дневних новина Press да у складу са етичким начелима и Законом о информисању објави следећу моју изјаву: „Не стојим иза измењеног и изобличеног интервјуа који је објављен у дневним новинама Press од 11. октобра 2008. (бр. 1005, стр. 2) под насловом Први црногорски шамар Србији. Нисам пристао на измене, нити сам о њима обавештен.“ Чедомир Антић

Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Текстови и анализе