Интервју: др Чедомир Антић, новосадском Дневнику

уторак, 26 августа, 2014 у 10:53AM

1. Како Вам изгледа актуелна политичка сцена Војводине у маратонској теми реконструкције покрајинске власти?
• Протекли месеци показали су тачно шта је аутономија Војводине осмишјена 2001. и 1974. године. Она није нипта друго него начин ологархизације српске демократије са потенцијалном могућношћу да под притиском споља и развојем унутрашње кризе постане питање државности Србије и њеног распада по узору на црногорски модел. Пошто СР Немачка и САД од 2012. имају друге приоритете и играче у Србији (што је наравно из много разлога, од којих си неки везани и за дубоке унутрашње недостатке наше државе, привремено), “војвођанско питање” се изгубило: пропало на изборима, нестало са списка уставних и политичких проблема и недоумица Србије. Оно је сада у ствари онакво каквим га замишља 99% политичара у Србији и 95% политичара у Новом Саду – монетарно-лукративно. Напредњаци би желели да сами преузму власт у покрајини, али немају подршку из ЕУ и САД без које се то не би усудили да учине, иако могу. Политичке снаге које су тежиле постепеном одвајању АП Војводине су подељене, имају друге приоритете (Б. Пајтић као председник ДС-а за сада има и некакве дужности и амбиције према целој Србији).Реконструкција покрајинске власти данас има функцију опоравка и можда обједињавања опозиције. Преговори показују партитократску природу наше демократије. 

2. Да ли је то решење и које је по Вама најоптималније?
• Мислим да је нелогично да странке из исте предизборне коалиције или оне које су се одвојиле пре шест месеци сада преговарају о опстанку једне владе која би у марту добила подршку десетак процената становника АП Војводине. Рекао бих да су све те странке у већој мери демократске од СНС-а, али реч је о малој разлици. 
Најобоље би било да у споразуму што већег броја парламентарних странака буде извршена ревизија устава и укнута недемократска АП Војводина. Модерни региони у Срему, Банату и Бачкој свакако би више користили грађанима, имали аутентичније управе и не би оволико зависили од воље олигархија у Београду или политичких интереса СР Немачке.


3. Како коментаришете приче о промени Устава Србије према којима треба да буде промењен и положај Војводине са аспекта ЛСВ, а можда и неких других, ка већим овлашћењима?
• Од 2001., па ни од 1945., АП Војводина се није показала као функционална, ни као демократска… Не видим како би већа овлашћења и конфедерализација Србије донели бољи квалитет политике коју ови политичари воде. Овде није реч о жељи грађана, пошто ДС и СНС нису добиле гласове на идејама аутономије, а ЛСВ и остале аутономашке странке никада нису добиле више гласова од рецимо политчких странака мађарске мањине. Ипак данас нико јавно не говори о укључивању Северне Србије у Мађарску, али због грамзивости београдских политичара стално расправљамо о томе да ли да им дамо да у име грађана севера располажу још једним политчким ентитетоом који има велику моћ и располаже значајним новцем. 

4. Ко заправо с ким од политичких актера може, а ко не и на покрајинском и на републичком нивоу данас и зашто?
• Могу сви са свима… То је много пута доказано. Само је у питању како ће бити подељени моћ и новац.

5. Шта мислите о најављеном новом блоку опозиције чије темље удара договор ДС и ЗЗШ?
• Већ виђено. То је латиноамеричка серија.

Posted by
Categories: Интервју

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар