петак, 8 фебруара, 2013 у 1:23PM

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić tvrdi da razgradnja Srbije još nije završena i da će zapadne sile učiniti sve da posle zaokruženja nezavisnosti Kosova i novog ataka na RS otvore i pitanje Vojvodine, koja se „već punu deceniju priprema za samostalnost“.

Antić ističe da nedovršena država poput Srbije nema nikakvu šansu da se odbrani od takvog scenarija, zbog čega su on i saradnici zatražili ustavnu reformu i predložili plan regionalizacije. Prema tom planu, Srbiju bi činilo osam regiona, ali bi Autonomna pokrajina Vojvodina bila ukinuta. Antić i njegov klub otišli su i korak dalje, zahtevajući da se u Skuštini Srbije formira grupa za „ukidanje nedemokratske AP Vojvodine“. To je izazvalo bes boraca za „vojvođansku stvar“, u čijem naletu su stradali bilbordi i plakati koji promovišu jednu od najvažnijih tekovina predložene regionalizacije – ideju da Novi Sad bude novi glavni grad Srbije.

Odgovor je stigao i u vidu novih plakata „Vojvodina Republika – Sloboda za Vojvodinu“ i optužbi autora tog slogana da Antić pozivanjem na ukidanje autonomije priprema reprizu „jogurt revolucije“ na ulicama Novog Sada.

Antić, međutim, tvrdi da je svima jasno ko godinama priprema teren za otcepljenje, ali da o tome svi ćute, što je i bio motiv Naprednog kluba da u rešavanje problema pokuša da uključi i poslanike Skupštine Srbije.

– Mi smo taj zahtev parlamentarnim strankama uputili pošto, za razliku od njih, verujemo da je potrebno delovati sada jer će u budućnosti prilike biti sve teže i složenije – kaže Antić u intervjuu za Press RS.

o Da li ste znali da će deo javnosti vašu inicijativu o ukidanju vojvođanske autonomije proglasiti opasnom, pogotovo što to traže i „Dveri“ i slične organizacije?

– AP Vojvodina već deset godina ide ka samostalnosti. Taj proces je spor zato što nema demokratsku podršku naroda, ali teren je pripremljen i model iz Crne Gore će biti primenjen. Trebaće vremena, ali ionako još uvek ta oblast nije došla na red. Prvo treba da zaokruže državnost albanskog Kosova, onda da obesmisle i delimično ili potpuno ukinu Republiku Srpsku i tek će potom određene strukture u Nemačkoj, SAD i nekim susednim državama početi da se svim silama „zanimaju“ za AP Vojvodinu. Druge države su politički unitarizovane da bi ušle u EU, a mi ćemo biti dodatno razgrađeni. To, međutim, nije posledica nekakve međunarodne zavere, već na prvom mestu nezrelosti, sebičnosti, kukavičluka, korumpiranosti i u ponekom slučaju autošovinizma većine srpskih političara. Tokom prethodnih deset godina zalagao sam se za nezavisnu Srbiju, govorili su da sam saradnik Đukanovićevog režima. Da su bili razumni i branili prava srpskog naroda u Crnoj Gori, danas bi imali dve srpske države. U tom slučaju, Srbi bi u Crnoj Gori bili konstitutivan narod.

 – Naši političari. Oni su branili svoje funkcije u državnoj zajednici, koja nije bila ni država ni srpska. Slično su se ponašali i u rešavanju kosovskog problema. Napredni klub se godinama zalagao za istorijski sporazum Srbije i Albanaca i podelu Kosova. Drečali su da smo izdajnici! Pre dve godine, odjednom je i Dačić počeo da govori o podeli kao rešenju. To bi želela i naša vlada, ali ne sme čak ni da zvanično to zatraži. Pitam ko će sutra biti odgovoran zbog otcepljenja Vojvodine? Vanparlamentarne stranke krajnje desnice? Napredni klub sa svojih 300 članova? Ili možda oni koji su pustili da se stvari ovako razvijaju.

o Da li zahtev za ukidanje automonije daje vetar u leđa vojvođanskim separatistima koji „svaki nasrtaj na autonomiju“ koriste kao izgovor da je brane tako što će je sami ukinuti i pretvoriti u federalnu jedinicu SR Srbije, a potom poput članica SFRJ tražiti nezavisnost?

– Ima slučajeva na ovom tužnom svetu kada muž često tuče ženu. Neke joj komšije predlažu da nasilnika prijavi policiji, drugi joj ukazuju da će je ovaj u tom slučaju ubiti. To je lažna dilema – zlo je zlo i veliko ne opravdava malo. U AP Vojvodini je posejano seme razdora i mržnje prema Srbiji. Možemo da se pravimo da to ne vidimo ili da se suočimo sa istinom i suprotstavimo nepravdi.

o Da li javnost ima realnu sliku o ozbiljnosti ideje o Republici Vojvodini i inicijatorima tog projekta, budući da ih većina doživljava kao marginalce i dokoličare?

– Pre 20 godina u Crnoj Gori je svega desetak odsto birača podržavalo nezavisnost. Onda je deo vladajućeg DPS-a, uvidevši da Miloševićev brod tone, uspeo za svega šest godina da izbori konfederalni status, a tokom naredne tri godine i nezavisnost. To znači da je za ceo proces bilo potrebno devet godina. Na osnovu čega mislite da će u AP Vojvodini biti drugačije, posebno ako imamo u vidu da je Srbija danas slabija, prezadužena i sa neizvesnijim perspektivama uključivanja u EU?

o Tvrdite da će se pojačati pritisak za ukidanjem RS. Šta Srpska treba da uradi da se odbrani od takvog epiloga?

Političke i medijske aktivnosti u tom pravcu su već počele. Napadnuti ste preko slabe Srbije, čije su elite korumpirane. Čitajte poluvladine novine i pratite rad pseudobezbednosnog sektora i sve će vam biti jasno. Uveren sam, međutim, da se nećemo obrukati i da ćemo se pokazati kao vaša dobra braća i sunarodnici.

o Vaša vizija budućnosti Srbije i Srba na Balkanu je prilično apokaliptična pošto smatrate da nam se loše piše i na Kosovu i u RS, ali i u Vojvodini. Da li to znači da će eventualna „internacionlizacija“ Sandžaka biti pouzdan znak da je za Srbiju projektovana teritorija u granicama Beogradskog pašaluka?

– Nije reč o nekakvoj apokalipsi niti o zaveri. Ja, međutim, nemam problem koji imaju prvi ljudi Srbije. Nisam se mnogo plašio albanskih terorista ni Miloševićevih ubica pa sam potpuno ravnodušan prema nekim evropskim birokratama ili malobrojnim nasilnicima iz Novog Sada. Razgovarajte sa prvim ljudima Srbije, i bivšim i sadašnjim, o ovoj temi privatno pa ćete čuti šta je prava apokalipsa. Procesi su započeli odavno, stereotipi su stvoreni i okamenjeni. Srbija nije dovršena kao država i njene unutrašnje snage doprinose njenom razaraju. Zna se kako se stvara moderna država – na demokratskom konsenzusu, bez antidržavnih rešenja koja niko u Evropi nije primenjivao, sa stalnim budžetskim suficitom i ciljem da u dogledno vreme bude postignut spoljnotrgovinski suficit. Umesto toga, naše vlade se zadužuju kod onih koji su spremniji da vide propast srpske države nego njeno uključivanje u EU.

Goran Đogić

—

Intervju je objavljen 06. februara 2013. u banjalučkom Presu. link

Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Интервју