Интервју за Фонет: др Чедомир Антић – „Круна за Парламент“

субота, 1 новембра, 2014 у 5:08PM

Живимо дуго у условима некрунисане монархије, па би грађанима требало омогућити да се на референдуму изјасне да ли су за традиционалну монархију, изјавио је у интервјуу ФоНету историчар и члан Крунског савета Чедомир Антић, који сматра да евентуално доношење новог Устава подразумева решавање овог “отвореног питања”.

Имамо нетрадиционалну монархнију која није регулисана Уставом, председници државе су исувише моћни, објаснио је Антић и напоменуо да у оваквом систему председник државе редовно оформи већину у парламенту, без обзира на то да ли је његова странка победила на изборима.

Према његовим речима, много се пута дешавало се да се велики број гласача опредељује на изборима према шефу државе, а не програму, јер „непрекидно траже неког спасиоца“, на кога би да ослоне државни суверенитет и идентитет.

Успостављањем модерне, парламентарне монархије какве су у Великој Британији, Шведској, Данској или Шпанији, парламент би постао седиште политике, оценио је Антић, говорећи о томе како да се превазиђе овакав проблем.

За председника владе не би могао бити изабран неко ко није прво победио у својој изборној јединици, морао би као посланик да брани законе и одлуке, док би се министри вратили у парламент, објашњава Антић.

Онај део Србије, који политика не интересује, осим појавно и симболички, како предвиђа Антић, везао би се за краља, док би се суштинска политика вратила парламенту.

Дужност монарха у европским државама нема више много додирних тачака са дужностима које је имао у 18.или 19.веку. Ово је једна постмодерна монархија, каже Антић и наводи да није било савршено у време Краљевине Србије, али је у односу
на остале европске земље било боље него што је данас у односу на њих.

Наше друштво је у протеклих 200 година у дужем раздобљу било демократско у традиционалној монархији, него у овој републици, која је, према оцени Антића, “у ствари некрунисана монархија, нетрадиционална и нерегулисана”.

Антић сматра да монархија још има подршку у српском народу, али да то нема много везе са престолонаследником Александром ИИ Карађорђевићем, „који је очигледно једини
канидат за будућег краља“, већ је заснована на културним И политичким традицијама.

Он мисли да би био бесмислен референдум у којем, уместо равноправности у финансијама, могућности представљања И контроле, неко користи државне ресурсе да брани продукт
дугог ауторитарног владања Србијом, насупрот групе грађана са идејом монархије.

Мора се променти пракса из протеклих деценија. Устави из 1990. и 2006. донети су мимо демократске процедуре, указао је Антић.

Истина, додао је он, митровдански Устав је донет у складу са одредбама о ревизији, али је то био договор елита и посланици нису имали прилике да се упознају са њим пре гласања, а затим је стављен на референдум.

Према оцени Антића, то је трајно оштетило Србију, па је четири, пет година касније, почело да се говори о ревизији Устава.

Уместо да се деведесетих година кренуло из почетка, наводи Антић, допуштено је да „комунистичка власт која се прикрила“ добије наку врсту националног “белог папира” и потроши још 10 година, да би затим транзиционе власти наврат-нанос спровеле
оно што је можда било хитно да се спроведе, па су прављени промашаји.

Антић се зато прибојава да ћемо промену Устава извршити исто у условима потребе једне странке да има апсолутну подршку грађана и у условима потребе политичке олигархије да
се договори са кредиторима Србије, а мимо воље или можда уз конфронтацију са грађанима Србије и српским народом.

Као монархиста, верујем да питање облика владавине није регулисано и да оно мора бити регулисано Уставом, нагласио је Антић И подсетио да је члан Крунског савета, познати профессор Уставног права Павле Николић, урадио предлог Устава Краљевине Србије. (крај) звс/нт

Posted by
Categories: Интервју

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар