Исход
понедељак, 7 маја, 2012 у 12:00AM
О наредној влади, из ових разлога, већ сада можемо да кажемо да ће по свему судећи наставити досадашњу политику. Однос према ЕУ и САД, реформа привреде и државе, политика према суседним државама и српском народу који живи изван државних граница, приватизација и даље задуживање, популистички однос према социјалном питању… све ће остати мање више непромењено. Да би таква политика била и дело СНС-а показао нам је однос ове странке према Косову, предлогу разолуције Генералне скупштине УН из 2010. године, њен економски програм… О наредној влади, из ових разлога, већ сада можемо да кажемо да ће по свему судећи наставити досадашњу политику. Однос према ЕУ и САД, реформа привреде и државе, политика према суседним државама и српском народу који живи изван државних граница, приватизација и даље задуживање, популистички однос према социјалном питању… све ће остати мање више непромењено. Да би таква политика била и дело СНС-а показао нам је однос ове странке према Косову, предлогу разолуције Генералне скупштине УН из 2010. године, њен економски програм… Када будете читали овај текст, исход избора у Србији биће већ углавном познат. Ови избори по много чему наликују на изборе из 1993. године. Данас је у јеку тешка унутрашња криза настала у окружењу светског економског торнада. Пре непуне две деценије инфлаторни вртлог са позадином санкиција, кризе и рата, указивао је на потребу радикалних промена у земљи. У оно време опозиција тешко да је могла бити слабија, разједињенија и неуверљивија, тадашњи режим био је суочен са потпуним колапсом свих прокламованих политика, огрезао у ратне грехе, криминал, шверц и корупцију. Чак и по традицији нерегуларни и фалсификовани избори донели су превагу опозицији, али је власт, нешто се опоравивши од избора из 1992. организованих у шоку насталог рата и заведених санкција, ипак уз мало подмазивања, подгуркивања и заваравања успела да оформи владу. Та влада, под председништвом у то време још увек непартијског Мирка Марјановића, по нечему је личила и на владу Мирка Цветковића чији, такође пуни мандат, управо ових дана истиче… Прекратка кампања која је управо минула била је неинвентивна и бледа. Власт, која по својим моћима, претензијама и уверењима, тешко да може бити оцењена као модерна демократија, постарала се да контролом медија, продукцијом политичких аутсајдера и тајмингом избора стекне све могуће предности. Највећа загонетка избора, постао је прецизан однос снага између СНС-а и ДС-а. У зависности од разлике између ове две странке биће одређена судбина владе. Да ли ће та влада бити наставак садашње, обогаћене за ЛДП и још неке мање странке, или ће бити оформљена влада око СНС-а. Ова друга опција утолико је неизвеснија зато што би СНС, са политиком која се од политике ДС разликује само персонално и козметички, тешко у коалицију могао да привуче ДСС, Двери (ако успеју да уђу у скупштину), а да и не говоримо о СРС-у. Постоји, наравно могућност да у недостатку бољег решења, а под притиском из САД и ЕУ, ДС и СНС направе заједничку владу, ипак услов за то био би јако лош резултат једне од њих, или обе. Четврта могућност – понављање избора – постоји, али о њој због потенцијалних лоших последица по државу радије не бих размишљао. Ако постоји добра страна ове ситуације, она је садржана у чињеници да, осим СРС-а, нема странака које неко доживљава као противне основним постулатима политике коју држава води после 2000. године. Мислим да је ово добро не зато што је неодлучна, калкулантска и приземна политика – коју су Ђинђићева, Коштуничина и Тадићева влада мање-више водиле – добра, већ зато што понуђена алтернатива не представља изводљиву и одрживу политику. Рач је о листи жеља, народних предрасуда и страхова чији политички носиоци не знају како би их остварили али су на оправдању неминовног неуспеха спремни и способни да заснују следећу избору кампању. О наредној влади, из ових разлога, већ сада можемо да кажемо да ће по свему судећи наставити досадашњу политику. Однос према ЕУ и САД, реформа привреде и државе, политика према суседним државама и српском народу који живи изван државних граница, приватизација и даље задуживање, популистички однос према социјалном питању… све ће остати мање више непромењено. Да би таква политика била и дело СНС-а показао нам је однос ове странке према Косову, предлогу разолуције Генералне скупштине УН из 2010. године, њен економски програм… Важно питање гласи: колико ће досадашња политика бити успешна? Из разних разлога, међу којима су важнији објективни, политика реформских влада тешко да је имала више од 50% успеха. Друго питање је цена коалиције. Србија је само у слабо видљива повећања пензија, која је захтевао ПУПС, током протеклих година улагала више него у науку и технологију! Пензиони фонд притом није реформисан!! Колика ће бити цена ако бошњачко-хрватско-албански шовинизам ЛДП-а поведе нашу дипломатију? Колико би коштало ако политички и морално банкротиралом Млађану Динкићу буде пружена могућност да Србију подели на седам република („региона“)? Шта ће се догодити ако православци из Двери, чији кандидат каже како за „своју земљу није срамота и лагати“, добију да воде неки сегмент сложеног државног апарата? У ишчекивању одговора подсећам да су грађани 2008. године показали да им суверенитет над Косовом и Метохијом мање значи од две хиљаде нових радних места у Крагујевцу и папира „Споразума о стабилизацији и придруживању“. Наш ССП потписан 2008., како смо видели, имао је мању вредност од исте површине тоалет папира. Варљива је утеха, иначе доказана чињеница, да дотадашња политика према Косову и Метохији није ваљала, јер тај сукоб пропале државне политике и неуспешних европских интеграција уствари показује сву дубиозу у коју је Србија доведена.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
@"нема странака које неко доживљава као противне основним постулатима политике коју држава води после 2000." – Ako biste bili ljubazni da nabrojite te "osnovne postulate" politike posle 2000 ?
1. Politicki protivnici nisu ubijani. 2. Ustav je donesen u sporazumu svih stranka. 3. Politicke slobode su daleko od idealnih ali su mnogo sire nego u vreme Milosevicevog rezima. 4. Izbori nisu pod sumnjom niti jednog od ucesnika (makar od 2001 do 2012)…