Izajava o „Istorijskoj čitanci“

уторак, 30 новембра, 2010 у 12:00AM

Celovita izjava Cedomira Antica o projektu istorijske citanke za jugoistocnu Evropu koju je urednistvo dnevnika „Danas“ tendenciozno skratilo i time promenilo njenu poruku.Celovita izjava Cedomira Antica o projektu istorijske citanke za jugoistocnu Evropu koju je urednistvo dnevnika „Danas“ tendenciozno skratilo i time promenilo njenu poruku.1. Sta mislite o projektu (citanke „Nastava moderne istorije jugosistocne Evrope“), odnosno da li podrzavate ideju zajednickih istorijskih citanki balkanskih naroda? Mislim da ste pogresno postavili pitanje. Rec je o projektu koji nije deo prosvetnih nastojanja neke od drzava regiona. Svako ima pravo da daje predloge i sprovodi privatne projekte. Opredeljujuci se za ili protiv privatnih projekata nekoliko istoricara, cini se kao da govorimo o podrsci ili osporavanju necije slobode i prava. Kao deo zvanicnog nastavnog programa ovakav projekat ne podrzavam. Razlozi su sledeci: a) srpska istoriografija je kriticka i naucna vec vise od 120 godina. Potpuno je besmisleno da mi koji smo otvoreni za debatu i cije monografije, clanici i udzbenici u velikoj vecini nisu bili u sluzbi neke ideologije, drzavne ili nacionalne ideje (bez obzira na politicke stavove) nastojimo da pronadjemo nekakav zajednicki sadrzalac sa istoriografijama koje su u povoju, ciji korifeji u udzbenicima Srbiju XIX veka nazivaju „bednom drzavicom“, koji zastupaju mitoloske stavove o etnogenezi njihovih nacija i zahtevaju temeljnu, nenaucnu reviziju tumacenja cak i srednjovekovne istorije. b) U vreme kada je postojala bivsa SFRJ ovakvi pokusaji bili su oznacavani kao cenralizacija i unitarizacija, cudno je da i danas u sasvim izmenjenim uslovima ovakav projekat ponovo nastaje pod senkom „srpske krivice“ c) U ovom trenutku u toku je asimilacija srpskog naroda na Kosovu, u Crnoj Gori, delovima BiH i Hrvatske, deo asimilacije izvrsen je i posredstvom nastave istorije (dobar primer je indeks zabranjenih srpskih udzbenika sastavljen od strane zvanicnih ustanova albanske drzave na Kosovu) da li autori ove citanke imaju u vidu uticaj ovih skandaloznih procesa? d) Proucavanje istorije predstavlja suceljavanje sa stereotipom. Nastojanje ovakvog naknadnog, nekriticnog sporazuma izmedju nauke i politike („modernosti“ i nekakvog redefinisanog zajednistva), predstavlja pre svega ojacavanje stereotipa. 2. Koliko je tako nesto znacajno ili ne za razumevanje moderne istorije? Dakle postojece istoriografije, koje su mimo nase odluke uspostavljene na drzavnom (nacionalnom) nivou, nisu dovoljno dobre, ali ce nekakav sporazum istih doneti novi kvalitet? Zanimljivo je da osobe koje su etablirane u zvanicnoj, institucionalnoj, monopolizovanoj srpskoj istoriografiji (posebno u njenom plemensko-porodicnom univerzitetskom bastionu) neprekidno kritikuju istu, a zadrzavaju svoje ugodne pozicije. Pojedine kritike na racun nase istoriografije i udzbenika, koje listom pisu upravo nasi univerzitetski profesori, mnogo govore o samim kriticarima. 3. Koliko je moguce i da li bi bilo dobro uvesti ovakav projekat u obrazovni sistem Srbije? Zasto bi smo to cinili? Zar u nasem sistemu nije uveden pluralizam sadrzaja? Zar nije nas nastavni program vise puta menjan tokom proteklih godina? Zasto bi smo samo mi i samo nas region prihvatali resenje neuobicajeno u drzavama EU. 4. Da li mozda znate kako je to prihvaceno u drugim balkanskim zemljama? Ne znaju ljudi da li da pevaju ili igraju. Izmedju proslave dana „pobjede i domovinske zahvalnosti“, slavljenja sehida palih za unitarnu BiH, objavljivanja desrbizovanog „Gorskog vijenca“ i „progona“ Milana Rakića, samo im jos nedostaje zajednicki, kompromisni prirucnik za nastavnike. Zato je i neophodno da im se izadje u susret, da razumemo njihov nacionalni zar koji je potreban da bi se modernizovali, dok Srbiju modernizuje ponizavanje njenog naroda. 5. Sta bi to moglo eventualno da promeni? Promene su uvek nepredvidive. Nepromenjiva je cinjenica da je zanemarljiv broj nasih univerzitetskih boraca za „Drugu Srbiju“ propustio da potpise Milosevicev ugovor o radu iz 1998. godine. Ako već borba za prava Srba predstavlja nešto gnusno, nedostojno i palanačko, možda je baš tada trebalo pokazati svest i gradjansku hrabrost.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Izajava o "Istorijskoj čitanci"" Оставите коментар
anonimus
30. новембра 1999. at 01:00

Jedan kaze jedno, drugi – drugo, a zakljucak cemo naci negde izmedju. Ovakvom "trange-frange istorijom" ce profitirati najvise oni koji najace povuku kanap na svoju stranu, a ne istina.

Оставите коментар