Напредни клуб објавио Извештај о политичким правима српског народа у региону за 2012.

петак, 3 августа, 2012 у 12:00AM

Напредни клуб је објавио Извештај о политичким правима српског народа у региону за 2012. годину.

Свеукупна ситуација је оцењена као изразито неповољна и лошија него претходних година. Око 2.230.000 Срба у региону сваке године ужива све мање политичких права, а изузетак је Румунија. Најлошије стање је и овог пута у Хрватској и Црној Гори.

Налази Напредног клуба:

– Босна и Херцеговина. Тежња ка централизацији БиХ и притисци на РС су свакодневица. Поред дуга ФБиХ према РС од готово 500.000.000 evra (300 милиона за пензије, 20 милиона за неисплаћени ПДВ, итд.), остаје проблем имовине СПЦ и српских школа.

– Хрватска. Иако је ова земља на прагу уласка у ЕУ, права Срба у њој се не поправљају, чак им се оспорава право на повратак, имовину, српски језик и ћирилично писмо. Није се решило дуговање по питању пензија од око 900.000.000 евра. Од 130.000 регистрованих повратника, готово половина се поново вратила у Србију. Хрватска и даље не поштује Ердутски споразум.

– Црна Гора. Срби у ЦГ чине трећину становништва, а не уживају ни статус мањинског ни конститутивног народа. Поред неравноправне заступљености која је годинама проблем (заступљени су око 5%), Срби не могу да уче на српском језику (наметнут је црногорски), а забрањено је и да се истичу национални симболи. Притисци на СПЦ и њено свештенство не јењавају. – Македонија. На делу је снажна асимилација српског народа. Србима није омогућена ни слобода вероисповести. – Словенија. Срби су најбројнија етничка група после Словенаца, али немају статус националне мањине и зато немају право на образовање на српском језику. Десетине хиљада наших сународника је избрисано са листе држављана и још нису враћени.

– Албанија. Није омогућено ни изјашњавање да је неко припадник српске националности.

– Мађарска. Настављена асимилација, а нов Изборни закон онемогућио је да Срби добију представника у Скупштини.

Аутори извештаја су: др Чедомир Антић, Милан Динић, Игор Јарамаз, Милош Вулевић, Дијана Хинић, Новак Драшковић и Миљан Премовић.

Преузети: Извештај о политичким правима српског народа за 2012. годину.

Download: Political rights of the Serbs in the Western Balkans: 2012 Report Summary.

Posted by
Categories: Вести, Саопштење

3 Коментарa на "Напредни клуб објавио Извештај о политичким правима српског народа у региону за 2012." Оставите коментар
FORum LIvii
30. новембра 1999. at 01:00

Veoma cenim aktivnost Naprednog Kluba za pracenje i analizu polozaja Srba u regionu . Ovog puta zelim da ukazem na jedan paradoks. Srbi kao nacionalna manjina , zive u svim susednim drzavama izuzev Bugarske .Za zvanicnu Bugarsku u toj zemlji zive samo Bugari ,o Srbima ni reci . Od jednog coveka koji je poreklom iz sela na Staroj planini , na samoj granici sa Bugarskom, cuo cam da u susednim prekogranicnom bugarskom selu , zive njegovi rodjaci Srbi . koji su nasilno proglaseni , prekrsteni i prevedeni u Bugare. Zeleo bih da na osnovu istoriskih , etnoloskih , arhivskih i drugih podataka koji sluze kao naucna istoriska gradja , istrazite i utvrdite , da li u Bugarskoj postoje , da li tamo zive Srbi ! Znamo za primer nasilnog prekrstavanja Srba u Albaniji .Da li je moguce da je slico uradjeno i sa Srbima u Bugardkoj .Jer prosto je nemoduce da u Bugarskoj nema Srba a sa ove strane , u Srbiji , ima Bugara .

Че&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

У Бугарској већ више од двадесет година постоје закони који штите права мањина. Срби су недавно основали своју организацију. Срба у Бугарској нема много. Углавном је реч о особама које су се доселиле у Бугарску. Средњовековна Србија није имала овакве границе као данашња. Њене границе према Бугарској биле су приближне данашњим али нису ишле оволико на Исток. Србија је у 19. веку обновљена готово осам деценија пре Бугарске. Иако наша војна или просветна акција никада нису обухватиле и крајеве данашње Бугарске, постојало је уверење да ће два народа створити заједничку државу. Постојали су и научници који су веровали да етничка граница иде реком Искар (па би Софија и Видин остали у Србији)после победе у Другом српско-турском рату 1877.-1878. Србија није успела да ослободи нити један од већих Бугарских градова, али је узела варошице Трн и Белоградчик…

Че&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

…Границе су касније успоставиле Велике силе, али извесно је да је и становништво било макар делимично консултовано. Треба имати на уму да је етничка свест становништва пограничних крајева (између Зајечара и Видина и Пирота и Софије) била нејасна и несигурна, а национална свест балканских народа изграђена је од средине 19. века. Дакле, стварањем две државе формирана је и национална свест. После Првог светског рата Србија је припојила области Цариброда и Босиљграда (Босилеград)у којима се до тада становништво већински осећало Бугарским (чак је за време Топличког устанка 1917 Коста Печанац водио казнену акцију према бугарском становништву у Босиљграду). Зато, поређење са Албанијом, на чијем Северу је четвртина становништва до 20. века била српско-словенска, у случају Бугарске не стоји.

Оставите коментар