Известилац

понедељак, 14 маја, 2012 у 12:00AM

Пре неколико дана са великим занимањем погледао сам једну емисију на извесној црногорској телевизији. Неколико новинара се током предугог времена упињало да каже нешто о тек завршеним изборима у Србији. Не знам шта да напишем о утиску који је на мене оставила та емисија, коју је давала телевизија алергична на Ћирилицу и дислексична приликом сваке подребе да буде споменута именица „Србин“, придев „српски“ и т.сл. Једна учесница рече како је Србија са повећањем популарности социјалиста пошла уназад и како је угрозила своје суседе. Други је чак закључио како Србија по природи ствари увек покушава да дестабилизује и потчини суседне државе, а посебно малену Црну Гору. Пре неколико дана са великим занимањем погледао сам једну емисију на извесној црногорској телевизији. Неколико новинара се током предугог времена упињало да каже нешто о тек завршеним изборима у Србији. Не знам шта да напишем о утиску који је на мене оставила та емисија, коју је давала телевизија алергична на Ћирилицу и дислексична приликом сваке подребе да буде споменута именица „Србин“, придев „српски“ и т.сл. Једна учесница рече како је Србија са повећањем популарности социјалиста пошла уназад и како је угрозила своје суседе. Други је чак закључио како Србија по природи ствари увек покушава да дестабилизује и потчини суседне државе, а посебно малену Црну Гору. Пре неколико дана са великим занимањем погледао сам једну емисију на извесној црногорској телевизији. Неколико новинара се током предугог времена упињало да каже нешто о тек завршеним изборима у Србији. Не знам шта да напишем о утиску који је на мене оставила та емисија, коју је давала телевизија алергична на Ћирилицу и дислексична приликом сваке подребе да буде споменута именица „Србин“, придев „српски“ и т.сл. Једна учесница рече како је Србија са повећањем популарности социјалиста пошла уназад и како је угрозила своје суседе. Други је чак закључио како Србија по природи ствари увек покушава да дестабилизује и потчини суседне државе, а посебно малену Црну Гору. И док чекам да Дачић – после све помоћи коју је добио од САД и ЕУ, пошто су амбасадори држава чланица ЕУ редовно ишли у аква-парк, зоолошки врт и палачинкрницу у Јагодини како би доказали да Драган Марковић Палма није Арканов другар већ баласт мира и сидро стабилности – прогласи (све са 14% подршкле колико је добио) општу мобилизацију и нападне „малену и сироту, али слободну и храбру“ Црну Гору; не могу чудом да се начудим. Питам се: колико ли је моћна та Србија када у њој локални Црногорци уживају права националне мањине а њихова партија ево традиционално не може да пређе повлашћени цензус за мањине који износи 0,4% изашлих бирача. Пошто је из Црне Горе у Србију, само током протеклих стотину година, прешло једно 800.000 људи, остаје питање да ли је могуће да међу њима нема ни 20.000 бирача Црногораца. Слично је и са нацијом под именом „Срби и Црногорци са Косова“. Када је 1999. српска страховлада нестала, ти Црногорци се нису јавили – чак ни када је нуђен новац – толики је то страх, таква је то траума била. Онда је 2008. године чувени антрополог Мило Ђ. успео поново да их лоцира. Дакле, тешка ситуација. Или је српска владавина тако тешка и зла, или Црногорци у ствари… Али, то је велика филозофија. Важно је да је Црна Гора лидер. Она је узор свима у региону. Најбогатија је, индустрија јој је најупосленија, туризам цвета… Права и слободе… Такође бујају; истина као и у Кини, једва сустижу друге видове напретка, али тако је то и у теорији. Па зар није Црна Гора једина балканска држава која има снажан синдикални покрет? Често се тако окупе пред владом, певају играју, веселе се, размнењују рецепте, на смену ручају у најскупљим хотелима, а онда им др Лукшић, када пронађе времена од силног посла посвећеног невероватном бољитку, са импровизоване говорнице прочита понеку песму из своје треће збирке. Тек тако да им буде пријатније после оброка. И онда се јави неки залутали странац. Рецимо, Штефан Мајер посланик у немачком парламенту и известилац некога за нешто (много је компликовано, а сигурно је неважно чим се виђа са опозицијом из неке тамо Црне Горе). Говори нешто о организованом криминалу, сарадњи нарко-картела и државних органа.. Спомиње неке услове за даље преговоре Црне Горе за чланство у ЕУ. Замислите… Зна се ко је у региону крив, а ко је прав. Па ваљда је Србија историјски и тренутно крива и одговорна. Она је то све удесила. Па ко је уосталом водио рат? Мило Ђукановић, који је био премијер Црне Горе и бринуо да народ преживи манитог Милошевића (са којим нити је лук јео, нити је исти мирисао) или покварени Ивица Дачић који је из Београда,са високог положаја портпарола владајућег СПС-а, бомбардовао цело приморје. Дакле, опет нека српска ујдурма. Уосталом, где су госпођа Дорис Пак и господин Јелко Кацин? Они знају овдашњу ситуацију… Шта је ту је… Помоћи ниоткуда. Српска окупација, која прети нешто више од хиљаду година, је на домаку. Само је питање шта ће пре доћи: ДПС-овац на чело Европске комисије или Мркоњић за гувернера Подгорице. За то време у Црној Гори, у тој поплави разних неодговорних европских типова који примају представнике опозиције и тврде да ова земља није приземљени рај у коме народ живи као бубрег у лоју, остаје само нада да ће се – ако већ нема разних хуманих Пакова и Кацина – наћи неки добри Клинтон па да због свега буде санкционисана (БЈР) Македонија… Која је, је ли, лепа, сунцем обасјана и брдовита крај Јадрана. Када си амерички званичник, па макар и бивши, важно је да си у Европи, да си политички коректан, да си насмејан и да санкционишеш. Уосталом, кад је могла госпођа Хилари да проживи хорор рата у Босни у време оне страшне офанзиве из 1996. године, може и Македонија, поред свих већ познатих тешкоћа, да прихвати и један мањи ембарго. Зашто кварити беспрекорну улогу лидера коју Црна Гора већ годинама без тешкоћа носи и подноси.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

7 Коментарa на "Известилац" Оставите коментар
Mister No
30. новембра 1999. at 01:00

Господине Антићу, пратим Ваш рад и ценим га. Али, не могу Вам опростити као Србину и посебно као истроричару Ваше залагање за независну Црну Гору у времену Ваше политичке каријере у Г17 плус. Ви као историчар знате да је ЦГ била српска држава и да раздвајање две српске државе није добро за нацинално ткиво српског народа. Овакве емисије су последицица разбијања СЦГ.

Че&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

Црна Гора је била српска земља пре 1945. године Није више српска земља и то је постало јасно 1990. године. Око 90% грађана Црне Горе није спремно да живи у истинској заједничкој држави са Србијом, која би била функционална и носила своје историјско име "Србија". Ви наравно грешите. Ја сам се залагао за независну Србију, а не за независну Црну Гору. Било би добро да она окупи крајеве у којима су Срби апсолутна већина, али ако је то немогуће боље је да 200.000 Срба остану у црногорској држави него да 10.000.000 Срба немају своју независну државу. Споменута емисија је управо последица српског мазохизма, прихватања СРЈ и СЦГ и жртвовања права српског народа ради бирократских елита које су такве државне креатуре желеле из личних и страначких интереса.

Srđa
30. новембра 1999. at 01:00

Verovatno je kvalitet tog referenduma našao svoj odraz u ovim izborima. Sram Vas bilo, Antiću!

Че&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

На том референдуму су такви као Ви (а можда и Ви лично) бранили творевину по имену Државна Заједница Србија и Црна Гора, која је у мањој мери била једна држава него што су то Естонија и Португал. ДЗСЦГ – у којој Срби у РЦГ нису уживали ама баш никаква национална права. Коначно, "држава" која је, као и СРЈ, прављена у складу са захтевима црногорске владе. Када је тај, можда мислите неквалитетни, референдум прошао та, хајде да је назовемо, "српска страна" (зато што је успела да превари готово само Србе)није чак поднела ни жалбу због нерегуларности. Хајде што се није ради историје жалила установама РЦГ, него није поднела жалбу ни међунардним посредницима које је сама прихватила. Да парафразирам руску народну мудрост: не грдите огледало зато што Вам је лице ружно.

Srđa
30. новембра 1999. at 01:00

Nisam govorio o rezultatima, niti o navijanju, već o procesu. Ako proces nije valjan, meni rezultati slabo znače. Za razliku od Vas, ne pregovaram o tome. Što se tiče scg, srj, sfrj, i sada ovo što rade u Srbiji, malo je to kompleksnije od pukih nacija i etniciteta, samo što šupljiglavi i kriminalni despoti ne žele to da "razumeju". Nije im u interesu, razume se.

Че&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

Ах, да, сећам Вас се, Ви сте били јако важан чинилац у референдумском процесу, само сте се после са правом наљутили на све учеснике и престали са њима да разговарате… Велика је штета што нисте, уместо поражене стране, макар уложили некакав приговор на регуларност. Али, наравно, па Ви не преговарате са шупљоглавцима који нису спремни да живе у складу са сложеностима као што су СФРЈ… које само Ви разумете и у њима се лепо осећате

Ми&#1089
30. новембра 1999. at 01:00

Гласача 185,002 , већином Срба гласало је за заједничку државу и поред великог притиска власти, а то је 44.5% од укупно изашлих. Значи није 90% било против. И није истина да није било приговора референдумској комисији, било их је, али су ,наравно, били одбијени од председника РИК-а Липке. Држава СЦГ је била Српска држава и независношћу ЦГ или, како Ви кажете Србије, Србија ништа није добила, а изгубила је око 200 хиљада Срба који ће временом бити асимиловани, као што се и десило са Србима око Дубровника и по Хрватској.Због тога ми није био јасан Ваш став, пре свега као историчара, јер ови и овакви процеси су неминовни и неповратни, што се већ могло и видети на попису становништва у ЦГ, где је само после 6 година независности опао број становника који се изјашњавају као Срби и оних који говоре Српским језиком. И у праву сте да наше политичке елите нису биле способне и дорасле времену да проблем са Милом Ђукановићем реше у корист Српске државе.

Оставите коментар