Јабука

понедељак, 21 јуна, 2010 у 12:00AM

Српски народ, чији су поједини припадници претили суграђанима друге националности, или им гађали куће камењем, треба да буде кажњен колективно. Колективно треба да одговарају они чији су сународници претили или угрожавали оне које су колективно сматрали одговорним за једну смрт. Дакле, колективну кривицу не одборавају само неки необразовани, страхом и мржњом подстакнути сељаци, већ и извесни образовани политичари, новинари и јавне личности из Београда.Српски народ, чији су поједини припадници претили суграђанима друге националности, или им гађали куће камењем, треба да буде кажњен колективно. Колективно треба да одговарају они чији су сународници претили или угрожавали оне које су колективно сматрали одговорним за једну смрт. Дакле, колективну кривицу не одборавају само неки необразовани, страхом и мржњом подстакнути сељаци, већ и извесни образовани политичари, новинари и јавне личности из Београда.У Банатском селу Јабука су се током протекле седмице одвијали мучни и неочекивани догађаји. Ово село се налази у близини Панчева. Село Јабука је љубитељима југословенске кинемтографије познатије као Јакобсфелд – једно од места радње славне серије „Салаш у малом риту“. У Јабуци су до 1945. године већином живели Немци. После доласка комунистичких власти и прогона Немаца, у село су се у значајном броју доселили Срби и Македонци којих има скоро подједнак број. Значајна је и Ромска заједница. Када Србију посети председник Македоније домаћини га често воде да посети Јабуку – вероватно највеће македонско село у Србији, које се налази скоро 500 километара северно од границе две државе. Телевизијска станица Б 92 – која се дичи професионалношћу, отвореношћу и европејством – јавила је пре неколико дана како су се у Јабуци догодили тешки расистички и шовинистички инциденти. Становништво села, дâ се наслутити да су у питању тамошњи Срби, започело је прогон својих суседа Рома. Организовали су демонстрације, вређали их и гађали им куће камењем. После таквих првих вести изјаве Срба из Јабуке су, наводно њиховом вољом изостале, али се из изјава присутних Рома и придошлих општинских и полицијских званичника могло наслутити да је повод за незадовољство и нападе једно убиство. Један млади Ром брутално је убио свог вршњака Србина. Убиство извршено у малој средини довело је до великог узнемирања и гнева. Полиција је ступила на сцену и спречила да сукоб прерасте у насиље и однесе нове жртве. Ипак, за примером РТВ Б 92 повео се велики број невладиних организација, интелектуалаца, чак и понека политичка партија. Наша јавност је поново сведок систематског ружења, клеветања и омаловажавања српске нације. Свако онај ко би покушао да читаву ову непријатну појаву сведе у правне оквире и упореди са сличним догађајима у другим европским државама, несумњиво би сместа био проглашен заштитником расиста и насилника. Тако је то било после убиства француског навијача Бриса Татона и у време кампање у прилог параде хомосексуалаца прошле године. Нешто слично се, у недостатку актуелних догађаја, дешава и са „аферама“ из прошлости као што је антисемитизам Јаше Томића – коме је данас суштински највише замерано што је председавао скупштином која је 1918. године присајединила Срем, Банат, Бачку и Барању Краљевини Србији… Недавно је чак вођена и кампања против становника једног нишког предграђа зато што нису желели да њихова улица добије име покојног музичара Шабана Бајрамовића. Сада један државни секретар у Влади Србије говори о „безнађу у које је запало (српско) друштво“; тврдећи да би , ако буде потребе, ваљало на суд извести читаво становништво села ! Група невладиних организација критикује председницу општине Панчево, министра за људска и мањинска права, Републику Србију… Велика већина грађана Србије без сумње зна да иза погибије седамнаестогодишњег младића у банатском селу Јабука не стоји читава етничка заједница којој припада његов вршњак оптужен за убиство. Такође, требало би да буде очигледно да тако нешто не мисли ни већина становника овог села, пошто у протестима и изгредима против тамошњих Рома учествује, како новинари процењују, око 500 од приближно 4,500 осталих становника места. Али то не значи ништа онима за које су овакви догађаји тражени повод, а не непријатно изненађење. Српски народ, чији су поједини припадници претили суграђанима друге националности, или им гађали куће камењем, треба да буде кажњен колективно. Колективно треба да одговарају они чији су сународници претили или угрожавали оне, које су колективно сматрали одговорним за једну смрт. Дакле, колективну кривицу не одборавају само неки необразовани, страхом и мржњом подстакнути сељаци, већ и извесни образовани политичари, новинари и јавне личности из Београда. Пре неколико месеци један од протагониста колективне осуде села Јабука, дрхатао је пред телевизијским камерама тврдећи да су фашисти они који подржавају уставну формулу о Србији као „држави српског народа“. Наравно да му не смета да у „држави грађана“ националне мањине имају повлашћен изброни цензус. Баш као што га није брига што рецимо у чланици ЕУ – Мађарској националне мањине не уживају ни толика права. Село Јабука, у коме Срби чине једва половину становништва, излази као проблем српског национализма који ваља колективно судити. „Закон линча“ никада није само последица шовинизма, већ и бедног стања државе. Србије, коју већ годинама воде и симболизују странке и удружења згађене над сваком државном владом (па и оном у којој саме учествују), као и већином својих суграђана.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар