Језива тишина Србије

четвртак, јун 22nd, 2017 у 6:44AM

Оно што се 2012. године приликом доласка Александра Вучића на власт у страху могло наслућивати данас постаје сурова реалност у Србији. Режим нас удаљава од развијених и слободних земаља, а на најгори начин приближава нас државама диктатурама. Пратећи њихов рад, рекло би се да су им узори Црна Гора и Турска.

Милорад Николић (45) из Црвенке преминуо је у затворској болници и тако животом платио цену једне СМС поруке у којој је у негативном политичком контексту споменуо садашњег председника републике Александра Вучића и министра Небојшу Стефановића. А све по пријави човека који је добијао те поруке. Као у стара времена… Изражавамо дубоко жаљење породици Николић, Милорад је могао да буде било ко од нас…

Феђа Димовић, један од оснивача Напредног клуба, члан Београдског синдиката и бранилац Милорада Николића указао је на низ пропуста тужилаштва и судова и на све добро осмишљене нивое у овој тортури према недужном човеку која је трајала све од децембра 2016. године и његовог притварања. Адвокат Димовић скренуо је пажњу на то да је његов брањеник био неосуђивано лице, професионални спортиста и узоран грађанин, а да су поруке које је слао биле о актуелној политичкој ситуацији у земљи. Њима ни на који начин није могло бити угрожено спокојство највиших носилаца државних власти, јер исте никада нису јавно објављене нити на било који други начин сазнате од стране актуелног председника и министра полиције.

Јавна реакција на најстрашнији облик репресије Вучићевог режима је хладнокрвна и застрашујућа. Осим неколико медијских објава она је управо изостала са свих, а посебно званичних, страна.

Напредни клуб позива све којима је, на првом месту стало да се овакве ствари никада више не понове, на реакцију и борбу против оних који су изазвали смрт недужног човека. Питамо се где је сада тзв. цивилни сектор и где су сви борци за људска права, где су родољуби, борци против диктатуре, разне групе….Да ли се страх увукао у кости свих? Ћутња је заглушујућа. Ана Брнабић, будући премијер, симбол режимске осионости и тортуре, тобоже модернизаторка и либералка, такође се није огласила поводом овог догађаја. Изгледа да ће и она бити краткорочни параван за даља недела ауторитарног режима.

Питамо се где је крај и ко је следећа жртва ?

Posted by
Categories: Саопштење

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар