Југословенство и европејство

недеља, 29 августа, 2010 у 12:00AM

Док наши политичари и медији желе да све представе као титанску борбу између добра и зла (рефомиста/издајника против патриота/злочинаца), остаје чињеница да Европска унија у нашој политици, управо њиховом вољом и захваљујући очигледним слабостима нашег друштва, никада и није имала истинску алтернативу. Док наши политичари и медији желе да све представе као титанску борбу између добра и зла (рефомиста/издајника против патриота/злочинаца), остаје чињеница да Европска унија у нашој политици, управо њиховом вољом и захваљујући очигледним слабостима нашег друштва, никада и није имала истинску алтернативу. Четворогодишњи застој Републике Србије на њеном путу ка жељеном чланству у Европској унији и сложени однос Београда и Брисела у ишчекивању седнице Генералне скупштине УН, отварају питање српског европејства. Од 1990. године, без обзира на преовлађујућу реторику, званична Србија је показивала спремност да прихвати Брисел и ЕУ као важан ауторитет: од Хашке конференције и Бадинтереовог извештаја, преко Гонзалесове мисије, до дуготрајне и углавном неуспешне интеграције. Режимска или опозициона, реформска или социјал-радикална, европска или косовска – српска политика никада није начелно одбила идеју ервопеизације. Спорна су по правилу била унутрашња питања Србије и српског народа, а сукоби су углавном, како то у страначкој политици бива, били лични. И док наши политичари и медији желе да све представе као титанску борбу између добра и зла (рефомиста/издајника против патриота/злочинаца), остаје чињеница да Европска унија у нашој политици, управо њиховом вољом и захваљујући очигледним слабостима нашег друштва, никада и није имала истинску алтернативу. Слично уверење преовладава и о настанку и нужности некадашње југословенске државе. Једни тврде да је „Југославија била једини пут моденризације и цивилизовања Срба“, а други проклињу српске монархе и премијере зато што су Југославију претпоставили великој српској држави. Нико не спомиње да су Пашић и регент Александар видели Србе и Хрвате као један и недељив народ, да нису желели Хрватску као „другу Бугарску“, баш као што им је проширење Србије на Запад било нуђено под условом да усред рата напусте Македонију и тиме суштински распусте Српску војску. Данас, пријатељи и противници ЕУ, без разлике, не резмишљају о томе како би наговорили наше грађане да подносе још нижи стандард, натерали богаташе да се одрекну дела огромних прихода, запослене да раде више, а одговорне да се ману злоупотреба. Само тако и после много година, Србија би својим снагама могла да постане равна просечној чланици ЕУ.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

2 Коментарa на "Југословенство и европејство" Оставите коментар
Mioljub
30. новембра 1999. at 01:00

"натерали богаташе да се одрекну дела огромних прихода" nenormalno je koliko se u Srbiji opanjkavaju preduzetnici, u to se ukljucio cak i predsednik republike zarad jeftinih politickih poena preduzetnici po pravilu rade mnogo vise od ostalih, placaju porez i tako izdrazavaju drzavni aparat, zdravstvo, skolstvo, sudstvo… preduzetnici koliko toliko ipak zaposljavaju ljude, da nema te zaposlenosti drzava i politicari bi bili odavno demontirani u nekom novom 5. oktobru, i mi bi ponovo morali pocinjati ispocetka u nekoj novoj radikalsko-komunjarskoj revoluciji. kapitalizam je vec odavno uveden u Srbiju, a to na prvom mestu znaci da su preduzetnici na prvom mestu, preduzetnici /citaj: domacini koji su se dokazali prvo u svojoj kuci/ su u normalnim zemljama na celu drzave, regiona, opstine… koliko ima danas u Srbiji preduzetnika predsednika svoje opstine – to je nenormalno stanje, sasvim suprotno od Evrope kojoj tezimo – Tito je umro 1980, sada je 2010.- mi zivimo u kapitalizmu to je realnost koja treba sto pre da nam udje u glavu Osim Zarkovica iz Vremena ne vidim coveka na javnoj sceni koji nesto kaze u korist nasih preduzetnika ako se tako nastavi nema nam brzog napretka, taljigacemo sledecih 100 godina na repu dogadjaja zajedno sa slicnim zemljama bivseg socijalstickog bloka

Bojan Dragičevi
30. новембра 1999. at 01:00

U naslovu nedostaje još jedna potrošena ideja,ideja komunizma i ujedinjenog proleterijata.Sve nabrojane ideje,nose u sebi antisrpstvo,jer to naši političari tako tumače i stavljaju na pijadestal naših nacionalnih interesa.Uzmimo kako su se drugi ponašali u tim kosmopolitskim idejama,primer hrvatskih jugoslovena,koji su bili "Tudjinac-ejlien" svemirskog broda zvanog Jugoslavija,pa komunista čiji uspeh je da nastave drzavnost NDH u okviru republike bivše SFRJ.Zašto su svim narodima bivše Jugoslavije takve kosmo-ideje uvek pomagale u jačanju sopstvenih nacionalnih interesa,a nama donosile urušavanje?Zato,ideju evropejstva treba gledati kao još jednu zamku,onakvu kakvu nam plasiraju naši političari,kao mantru, iako to od njih niko ne traži u EU.Mislim da nesreća koja je započela idejom Jugoslovenstva,pa jugo-komunizma nastavlja sa evropejstvom i da tomu nema kraja!

Оставите коментар