Југословенство и европејство
недеља, 29 августа, 2010 у 12:00AM
Док наши политичари и медији желе да све представе као титанску борбу између добра и зла (рефомиста/издајника против патриота/злочинаца), остаје чињеница да Европска унија у нашој политици, управо њиховом вољом и захваљујући очигледним слабостима нашег друштва, никада и није имала истинску алтернативу. Док наши политичари и медији желе да све представе као титанску борбу између добра и зла (рефомиста/издајника против патриота/злочинаца), остаје чињеница да Европска унија у нашој политици, управо њиховом вољом и захваљујући очигледним слабостима нашег друштва, никада и није имала истинску алтернативу. Четворогодишњи застој Републике Србије на њеном путу ка жељеном чланству у Европској унији и сложени однос Београда и Брисела у ишчекивању седнице Генералне скупштине УН, отварају питање српског европејства. Од 1990. године, без обзира на преовлађујућу реторику, званична Србија је показивала спремност да прихвати Брисел и ЕУ као важан ауторитет: од Хашке конференције и Бадинтереовог извештаја, преко Гонзалесове мисије, до дуготрајне и углавном неуспешне интеграције. Режимска или опозициона, реформска или социјал-радикална, европска или косовска – српска политика никада није начелно одбила идеју ервопеизације. Спорна су по правилу била унутрашња питања Србије и српског народа, а сукоби су углавном, како то у страначкој политици бива, били лични. И док наши политичари и медији желе да све представе као титанску борбу између добра и зла (рефомиста/издајника против патриота/злочинаца), остаје чињеница да Европска унија у нашој политици, управо њиховом вољом и захваљујући очигледним слабостима нашег друштва, никада и није имала истинску алтернативу. Слично уверење преовладава и о настанку и нужности некадашње југословенске државе. Једни тврде да је „Југославија била једини пут моденризације и цивилизовања Срба“, а други проклињу српске монархе и премијере зато што су Југославију претпоставили великој српској држави. Нико не спомиње да су Пашић и регент Александар видели Србе и Хрвате као један и недељив народ, да нису желели Хрватску као „другу Бугарску“, баш као што им је проширење Србије на Запад било нуђено под условом да усред рата напусте Македонију и тиме суштински распусте Српску војску. Данас, пријатељи и противници ЕУ, без разлике, не резмишљају о томе како би наговорили наше грађане да подносе још нижи стандард, натерали богаташе да се одрекну дела огромних прихода, запослене да раде више, а одговорне да се ману злоупотреба. Само тако и после много година, Србија би својим снагама могла да постане равна просечној чланици ЕУ.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
"натерали богаташе да се одрекну дела огромних прихода" nenormalno je koliko se u Srbiji opanjkavaju preduzetnici, u to se ukljucio cak i predsednik republike zarad jeftinih politickih poena preduzetnici po pravilu rade mnogo vise od ostalih, placaju porez i tako izdrazavaju drzavni aparat, zdravstvo, skolstvo, sudstvo… preduzetnici koliko toliko ipak zaposljavaju ljude, da nema te zaposlenosti drzava i politicari bi bili odavno demontirani u nekom novom 5. oktobru, i mi bi ponovo morali pocinjati ispocetka u nekoj novoj radikalsko-komunjarskoj revoluciji. kapitalizam je vec odavno uveden u Srbiju, a to na prvom mestu znaci da su preduzetnici na prvom mestu, preduzetnici /citaj: domacini koji su se dokazali prvo u svojoj kuci/ su u normalnim zemljama na celu drzave, regiona, opstine… koliko ima danas u Srbiji preduzetnika predsednika svoje opstine – to je nenormalno stanje, sasvim suprotno od Evrope kojoj tezimo – Tito je umro 1980, sada je 2010.- mi zivimo u kapitalizmu to je realnost koja treba sto pre da nam udje u glavu Osim Zarkovica iz Vremena ne vidim coveka na javnoj sceni koji nesto kaze u korist nasih preduzetnika ako se tako nastavi nema nam brzog napretka, taljigacemo sledecih 100 godina na repu dogadjaja zajedno sa slicnim zemljama bivseg socijalstickog bloka
U naslovu nedostaje još jedna potrošena ideja,ideja komunizma i ujedinjenog proleterijata.Sve nabrojane ideje,nose u sebi antisrpstvo,jer to naši političari tako tumače i stavljaju na pijadestal naših nacionalnih interesa.Uzmimo kako su se drugi ponašali u tim kosmopolitskim idejama,primer hrvatskih jugoslovena,koji su bili "Tudjinac-ejlien" svemirskog broda zvanog Jugoslavija,pa komunista čiji uspeh je da nastave drzavnost NDH u okviru republike bivše SFRJ.Zašto su svim narodima bivše Jugoslavije takve kosmo-ideje uvek pomagale u jačanju sopstvenih nacionalnih interesa,a nama donosile urušavanje?Zato,ideju evropejstva treba gledati kao još jednu zamku,onakvu kakvu nam plasiraju naši političari,kao mantru, iako to od njih niko ne traži u EU.Mislim da nesreća koja je započela idejom Jugoslovenstva,pa jugo-komunizma nastavlja sa evropejstvom i da tomu nema kraja!