Kо су чувари демократије

Ако постоји нека константа у српској политичкој историји и функционисању партија у нашој средини онда је то већ класични недостатак елементарног осећања одговорности у политичком деловању. Примера који потврђују ову тезу о хроничном изостанку одговорности у нашој политици и обавезе да се одговара за пропусте и кршење основних демократских начела има свакодневно и на претек. Као један од најактуелнијих и веома индикативних примера је недавни избор вршиоца дужности Градоначелника Београда који је после месец дана доведен у питање одлуком министарства за државну управу и локалну самоуправу.Ако постоји нека константа у српској политичкој историји и функционисању партија у нашој средини онда је то већ класични недостатак елементарног осећања одговорности у политичком деловању. Примера који потврђују ову тезу о хроничном изостанку одговорности у нашој политици и обавезе да се одговара за пропусте и кршење основних демократских начела има свакодневно и на претек. Као један од најактуелнијих и веома индикативних примера је недавни избор вршиоца дужности Градоначелника Београда који је после месец дана доведен у питање одлуком министарства за државну управу и локалну самоуправу.Ако постоји нека константа у српској политичкој историји и функционисању партија у нашој средини онда је то већ класични недостатак елементарног осећања одговорности у политичком деловању. Примера који потврђују ову тезу о хроничном изостанку одговорности у нашој политици и обавезе да се одговара за пропусте и кршење основних демократских начела има свакодневно и на претек. Као један од најактуелнијих и веома индикативних примера је недавни избор вршиоца дужности Градоначелника Београда који је после месец дана доведен у питање одлуком министарства за државну управу и локалну самоуправу. У одлуци овог министарства да укине одлуку о избору Зорана Алимпића за председника и Милорада Перовића за потпредседника Скупштине града Београда је садржано тумачење да је прекршена изборна процедура пошто је чланом 9 пословника Скупштине Града Београда предвиђено да кандидатура мора бити у писаном облику, што је значило да се морала дати и одговарајућа пауза како би после увршћивања те тачке у дневни ред и други одборници имали шансу да предају кандидауру. На повреду ових одредби Пословника указали су одмах на самој седници одборници СРС и СПС као припадници опозиционих странака у Градској Скупштини, али то није имало никаквог ефекта на спровођење договорене политичке трансакције између Демократске Странке и Демократске Странке Србије, чијим је резолутним спровођењем и дошло до нелегалног избора в.д. градоначелника Београда. Ове две странке нису се обазирале на аргументоване примедбе о кршењу пословника при спровођењу свог кадровског политичког договора, демонстрирајући како у пракси изгледа политичка доминација већине у Градској Скупштини. Индикативно је да ове две странке веома тешко успевају да постигну политички договор око многих изузетно важних политичких питања, али очигледно када имају заједнички интерес у одбрани позиција власт коју заједнички врше онда се политички договори постижу врло лако и спровде веома ефикасно, без обзира што се при томе крше принципи демократске изборне процедуре. Оспоравање одлуке о избору в.д. Градоначелника представници СРС пренели су и у Народну Скупштину Србије инсистирајући већ дуже од месец дана да се и сама Народна Скупштина изјасни о очитом кршењу демократске процедуре приликом избора новог председника Скупштине града Београда. Тек када су посланици СРС кренули у отворену и одлучну акцију да због овог питања кршења процедуре блокирају рад и самог Парламента пронађено је спасоносно решење да се понови гласње у Београдском Парламенту и тако спречи избијање још једне политичке кризе и одблокира рад Парламента. Веома је интересантно како су представници владајуће коалиције и опозиције реаговали и оценили предлог надлежног министарства. Шеф посланичке групе Демократске Странке Нада Колунџија изјавила је да је одлука министраства за државну управу и локалну самоуправу није уступак СРС –у али је свакако резултат изразитог притиска радикала јер иначе није било незаконитости у избору Зорана Алимпића. Представник Српске Радикалне Странке Томислав Николић је оценио да је ово први пут да је власт јавно и званично признала да не поштује демократију и процедуру, као ни правила по којима ради Парламент. Ово решење није потпуно, јер није поништило одлуке које је в.д. градоначелника Зоран Алимпић донео. Међутим, изјава самог Зоран Алимпића својом политичком осионошћу и страначком ускогрудошћу само показује да овом страначком функционеру није ни на крај памети да се извини грађанима Београда и поднесе одговорност за очито кршење пословника и демократаких принципа при избору скупштинских функционера.Он наступа као одани и проверени страначки кадар и не налази за сходно да се запита колику је политичку штету нанело овакво кршење демократске процедуре и каква је његова лична одговорност и одговорност странке чији је истакнути функционер већ дуго времена у свему томе.То питање не погађа ни функционере Демократске странке Србије као припаднике стриктно легалистички опредељење политичке организације који врше власт у градској Скупштини. Обавиће се поновно политички договорено бирање и тиме ће прича о овој теми бити дефинитивно окончана. А какве су политичке и друштвене последице, ове страначке функционере много и не занима, они су сигурни све док приљежно и одано извршавају и спроводе постигнуте политичке договоре. Они се нису запитали колика је њихова одговорност за отварање политичког простора представницима Српске Радикалне Странке да доведу у питање рад парламента Србије а себе представе као борце за поштовање демократске процедуре и чуваре демократије. Али питање одговорности није ни у примисли Зорана Алимпића као функционера Демократске Странке јер он само приљежно и беспоговорно извршава партијске и политичке договоре и то му даје за право да славодобитно изјави како је он очекује да ће исход гласања бити идентичан као и 8. октобра и да ће победити противкандидата опозиције: „Биће одржани нови избори и биће ми задовољство да победим моје противнике. Надам се ће одлука министраства олакшати непријатну ситуацију у Скупштини Србије и да ће Парламент почети да се бави својим послом.“ За Алимпића је очигледно кршење демократске процедуре у Скупштини Београда, само непријатна ситуација, а поновљено гласање ће допринети да се Парламент Србије почне бавити својим послом. И ова изјава довољно говори колико су наши страначки функционери изгубили осећај за одговорност и колико су само у служби својих страначких интереса без обзира што њихово кршење демократске процедуре нарушава темеље демократије у Србији и урушава и онако низак углед који Парламент Србије и Скупштина Града имају у нашој јавности. Али избори за вршиоца дужности градоначелника ће бити поновљени и то ће их спроводити они исти страначки функционери који су и учествовали у кршењу демократске процедуре. Тако ће бити стављена тачка на ово непријатно питање, а још једном ћемо остати без одговора на питање: ко је одговоран за блокаду рада парламента Србије и какав углед могу имати страначки функционери који имају храбрости да се после свега што се десило у Градској Скупштини Београда хвалишу како ће победити и на поновљеним политички договореним изборима у Градској Скупштини. Вероватно ће ти поновљени избори бити одржани под неизвесним изборним слоганом – И после Алимпића-Алимипић. О одговорности није говорила ни Нада Колунђија јер за њу је важно да није прекршен закон и да су се у Парламенту одупрли притиску радикала. Ако је то збиља тако, зашто се онда понавља поступак избора у Градској скупштини. А још важније питање за функционисање демократије у Србији садржано је у чињеници да би кршење процедуре у изборима у Градској скупштини остало прећутано да није било упорног инсистирања представника Српске радикалне странке у рашчишћавању политичког спора насталог због кршења изборне процедуре у Скупштини Града. То је изузетно озбиљно питање за представнике демократских странака који очигледно не могу да прихвате основно демократско правило да њихови политички договори и нагодбе о очувању позиција на власти не могу бити изнад доследног и стриктног поштовања демократских начела у нашем политичком животу. Ако и даље послушни и одани партијски апаратчици буду спремни да безусловно спроводе страначке политичке договоре и по цену кршења демократске процедуре и демократских начела а да за такво деловање не сносе никакву одговорност, онда се демократија у Србији налази у озбиљним проблемима и пред тешким изазовима. Странке и то нарочито оне које се позивају на своје демократско устројство и узвишене принципе демократије не могу бити изнад саме демократије, већ напротив, оне морају бити један од најснажнијих и најодлучнијих фактора у одбрани и заступању демократских вредности и начела. То ће се моћи остварити једино ако принцип одговорности и приврженост демократским принципима буду изнад прагматичних страначких политичких договора, као основна залога да залагање за демократска начела и приврженост демократији није само пригодно политичко средтво већ врхунска вредност и врлина.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар