Конститутивна нација
Прочитао сам у Побједи изјаву потпредседнице црногорске владе према којој ће Црна Гора током наредне четири године досегнути „европске стандарде“. Ова процена радује. Не бих желео да улазим у анализу стања у Црној Гори, верујем да с обзиром на прилике, текућу приватизацију, велики утицај САД и ЕУ, благотворни допринос туризма, као и чињеницу да локална привреда не пати од свих болести великих система других социјалистичких држава, Црна Гора има добре шансе да напредује. Ипак, идеали које данас дефинишемо као „европске стандарде“ не подразумевају само брзо богаћење једног дршутва или формално испуњење захтева за демократским слободама. Црна Гора је суочена са једним много тежим изазовом. Прочитао сам у Побједи изјаву потпредседнице црногорске владе према којој ће Црна Гора током наредне четири године досегнути „европске стандарде“. Ова процена радује. Не бих желео да улазим у анализу стања у Црној Гори, верујем да с обзиром на прилике, текућу приватизацију, велики утицај САД и ЕУ, благотворни допринос туризма, као и чињеницу да локална привреда не пати од свих болести великих система других социјалистичких држава, Црна Гора има добре шансе да напредује. Ипак, идеали које данас дефинишемо као „европске стандарде“ не подразумевају само брзо богаћење једног дршутва или формално испуњење захтева за демократским слободама. Црна Гора је суочена са једним много тежим изазовом. Прочитао сам у Побједи изјаву потпредседнице црногорске владе према којој ће Црна Гора током наредне четири године досегнути „европске стандарде“. Ова процена радује. Не бих желео да улазим у анализу стања у Црној Гори, верујем да с обзиром на прилике, текућу приватизацију, велики утицај САД и ЕУ, благотворни допринос туризма, као и чињеницу да локална привреда не пати од свих болести великих система других социјалистичких држава, Црна Гора има добре шансе да напредује. Ипак, идеали које данас дефинишемо као „европске стандарде“ не подразумевају само брзо богаћење једног дршутва или формално испуњење захтева за демократским слободама. Црна Гора је суочена са једним много тежим изазовом. Колико год можда звучало анахроно, Црна Гора је једина источноевроспка држава у којој велика већина грађана није у прилици да ужива своја национална права. Устав из 2007. познаје (макар у преамбули) извесне „народе и националне мањине“ који живе у Црној Гори. Права народâ, упркос њиховом очигледном постојању, нису јасно одређена нити разлучена од права националних мањина. Црна Гора је уставом дефинисана као грађанска држава, али је она и мултинационална земља. Република Црна Гора је једина балканска држава у којој нити једна њена нација не чини већину укупног становништва, а да ова чињеница није уставом уочена на прави начин. Данас више од 75% грађана Црне Горе (Црногораца и Срба) не уживају пуна национална права. Дакле, држава не посвећује довољну пажњу, и наравно средства, за њихов национални, просветни и културни развој. Наравно политичке вође црногорског народа, будући да су на челу државе, сматрају да ће поистовећујући грађанина Црне Горе са етничким Црногорцем допринети афирмацији ове нове нације, која је почела убрзано да се еманципује у другој половини 20. века. Пошто је реч о последњем изданку елите југословенске комунистичке омладине, не треба много размишљати о узорима који су им били на располагању. Несумњиво је да слика југословеског унитаризма и наводног српског хегемонизма из времена међуратне југословенске монархије представља узор и образац некадашњим црногорским комунистичким омладинцима, касније Милошевићевцима а данас еуро-социјалдемократама. Само у савременој Црној Гори политичка елита није свој народ упрегла у стварање велике државе новог имена, већ тежи да снагом државе временом оствари већину за једну нову, државну нацију. На тај начин, не само да наноси штету неотуђивим правима српског народа, већ у непријатан и лош положај доводи и оне које наводно заступа – Црногорце. Ми смо у Србији имали једног, такође талентованог младог комунисту, који је после само неколико година националистичког испада многим сународницама огадио сваку помисао на сопствени народ. На основу овог примера могли би смо очекивати да, после свих ових година, без обзира на различиту судбину два режима из истог миљеа, слична субина снађе и овај „црногорски“ пројекат. Наравно, докле год имају моћну државну заштиту ни најискренији и најчеститији црногорски патриоти неће помислити о правима њиховог норода која су, иако неспорно знатно шира, ипак искључиво везана за једну политику и владајућу олигархију. Многи ће задовољство пронаћи у лицемерном избору који је пружен Србима у Црној Гори. Наиме, њима је речено да помоћ државе, чији су порески обвезници, могу да добију само ако прихвате статус националне мањине! Циљ овакве понуде је врло јасан. Док се извесни српски дипломата у време кампање фотографише са првацима странке која је гласала за устав који није уважио права српског народа у Црној Гори, једино што Србима у Црној Гори још треба јесте да се поделе око овог бесмисленог питања. Решење је ипак, врло једноставно. Време је да се Срби и Црногорци, људи честити и искрени, уједине око остварења својих националних права. Држава треба да помогне и једнима и другима. У томе треба да им буде од помоћи и Европска унија, чији су поједини политичари тако лепо подржавали националну независност неугрожених Словенаца и Хрвата, као и независност Црне Горе, а сада се згражавају над самим поменом националних права лојалних грађана држава чијем су стварању допринели. Друга важна помоћ демократизацији и националној емнаципацији црногорског друштва треба да стигне из Србије. Време је да сви они који памте места из којих су стигли у Србију скрену пажњу својих власти на легитимна права нашег народа, који је тамо остао да живи. За Србију би било лоше уколико би се доказало да је за заједничку државу са Црном Гором била заинтересована само зато да би неколико странака сумњиве демократичности могло да има још стотинак савезних посланика и десетак министара. Дакле, пред свима нама је много посла. Овог пута успех неможе никоме да штети, осим групи политичара у Подгорици и Београду.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
Gospodine Anticu, dozvolio sam sebi da prenesem Vas tekst na sajtu Slobodne misli i prosledjujem Vam par komentara koje smo do sada dobili. Nadam se da cete biti u mogucnosti da odgovorite barem na neke od istih. S postovanjem Komentari (5)Prikaži/Sakrij komentare … napisao Milovan, May 22, 2008 "Danas više od 75% građana Crne Gore (Crnogoraca i Srba) ne uživaju puna nacionalna prava. Dakle, država ne posvećuje dovoljnu pažnju, i naravno sredstva, za njihov nacionalni, prosvetni i kulturni razvoj." Gospodin Antić se, vidim, zabrinuo za položaj Crnogoraca u Crnoj Gori. Jevrem i ekipa bi se sigurno složila sa ovom konstatacijom. Jedino njima se može učiniti da ova država Crna Gora ne posvećuje dovoljnu pažnju Crnogorcima, da ne ulaže dovoljno u njihov nacionalni , prosvetni i kulturni razvoj. Pa ova država se jedino i brine o nacionalnom razvoju Crnogoraca, odnosno o nacionalnom, prosvetnom i kulturnom nazadovanju Srba. Ali Antića brine odnos države Crne Gore prema Crnogorcima! Drugari sa Slobodne misli, jeste li vi sigurni da je ovo napisao Čedomir Antić? Meni ove poruke više liče na tragove, recimo Koče Pavlovića iz PzP.
… napisao Nemanja Velimirović, May 22, 2008 Antić kaže da je rešenje jednostavno – da je vrijeme da se čestiti Crnogorci i Srbi ujedine oko ostvarenja svojih nacionalnih prava i da država treba da pomogne i jednima i drugima te da u tome treba da im od pomoći bude EU. Tri retorička pitanja: 1. Zašto Crnogorci i Srbi treba da se ujedinjuju da bi ostvarili svoja nacionalna prava, kada su se oko ovog istog pitanja podijelili? Zar nije prirodno da oba naroda ostvare svoja nacionalna prava na način na koji to čine ostali narodi u civilizovanom dijelu Evrope? Da li se Francuzi i Italijani ujedinjuju u Švarcaskoj da bi ostvarili svoja nacionalna prava?
… napisao Nemanja Velimirović, May 22, 2008 2. Šta to znači ovo pominjanje države koja treba da im pomogne? Pa, podrzumijeva se da država treba da pomogne svim narodima da ostvare svoja prava, ali je činjenično stanje da država Crna Gora sve čini da odmogne Srbima da ostvare svoja nacionalna prava. To čini uglavnom forsiranjem crnogorskog naroda. Država Crna Gora može da pomogne Crnogorcima samo ako ih manje bude forsirala, jer se jedino tako može izliječiti jedan šovinistički crnogorski nacionalizam u koji je vlast odvela ovaj narod. Gospodin Antić izgleda još uvek ne zna da ovaj režim brutalno forsira crnogorsku naciju na uštrb srpske, o čemu govori i podatak da u Vrhovnom i Ustavnom sudu, u Savjetu RTCG-a, na čelnim pozicijama policije NEMA SRBA. Dakle, KOJA DRŽAVA TREBA DA POMOGNE??? 3. Pomoć EU se ogleda u činjenici da je aktuelni Ustav Crne Gore po pitanju zaštite nacionalnih prava okvalifikovala kao dobar i SAVETOVALA SRBE DA SVOJA NACIONALNA PRAVA ZAŠTITE NA USTAVOM PREDVIĐEN NAČIN. Šta, dakle, znači ovaj savet "EU treba da bude od pomoći"? Kako to EU još može da pomogne? Da pošalje nekog Lajčaka da urgira kod Mila da se ispoštuje ustav?
… napisao Mladen , May 22, 2008 2 jabuke 3 kruške 1 pipun = limun ili "odbrana prava kroz status manjinskog naroda" "srpski diplomata koji se slika sa prvacima stranke koja glasa za antisrpski ustav" = "podjela oko besmislenog pitanja" Druga računica je: "Ujedninjenje čestitih Crnogoraca i Srba" pomoć države podrška EU = jednostavno rešenje. ili (-2 2) (2 – 2) (2*2-2) = … … napisao Mladen , May 22, 2008 U poruci iznad, nedostaje znak plus (između voćki, formulacija ograničenih znacima navoda i zagrada. Molio bih redakciju da nam omogužći da komentarišemo koristeći se znakom plus iako, nažalost, nije svojstven srpskom narodu
Puzeva kucica napisao Vladimir, May 22, 2008 Ovaj tekst ponire i davljenicki izranja u ociglednoj borbi sa elementarnim (ne)poznavanjem cinjenica. Autor ima snazne, strahovite logicke padove tako da se radja sumnja o nekakvoj postmodernistickoj zavjeri u odnosu na narucioca ovog teksta. Ako mislite da je zavjera pretenciozna i neprimjerena rijec, molim vas da obratite paznju na bilo koji od drugih tekstova gospodina Antica. Ako ne vjerujete da postoji narucilac, onda niste dobro obavjesteni. "Prava narodâ, uprkos njihovom očiglednom postojanju, nisu jasno određena niti razlučena od prava nacionalnih manjina." Bilo bi veoma korisno da autor ilustruje primjerom savremen pravni sistem u kojem su prava naroda "jasno razlucena" od prava nacionalnih manjina. "Naravno, dokle god imaju moćnu državnu zaštitu ni najiskreniji i najčestitiji crnogorski patrioti neće pomisliti o pravima njihovog noroda koja su, iako nesporno znatno šira, ipak isključivo vezana za jednu politiku i vladajuću oligarhiju."
Nije nimalo lako pronici u ovo klupko konfuzije, a ni preskociti ga nije svejedno. Postoji dakle jasno izdvojen, uocljiv sloj "najiskrenijih i najcestitijih" crnogorskih patriota koji gotovo ne haje za prava svog naroda. A to su najiskreniji i najcestitiji! Oni su ugodno ususkani pod mocnom drzavnom zastitom, sto znaci da su, prema autorovoj racunici unutar 25% onih koji ostvaruju svoja prava. Valjda? Dalje, ti cestiti i ponajvise iskreni shvataju da je i pored toga sto je skup prava njihovom (crnogorskom) narodu redukovan, ipak znatno siri. Medjutim, ne znamo u odnosu na koga, ali radja se sumnja da je gospodin Antic mislio na Srbe.
Ponudjeno je i rjesenje. Pripremite se na ovaj paradoks-koster sa ostalim karakteristicnim elementima Diznilenda. Autor smatra da je doslo vrijeme, kaze kucnuo je istorijski gong da se cestiti i iskreni Crnogorci (pomalo nehajni i nesaosjecajni) i cestiti i iskreni Srbi (pomalo ugrozeni od nehajnih i nesaosjecajnih patriota) ujedine u ostvarenju ZAJEDNICKIH nacionalnih prava!!! Gospodin Antic tvrdi da je rjesenje sasvim jednostavno. Logo i pjesmica manifestacije na kojoj bi trebalo da se desi materijalna i simbolicka preraspodjela osjecanja, cestitosti, patriotizma i nacionalnih prava nisu ponudjeni. Evo da se isprsim nekim procentima kad je vec to ucinio gospodin Antic vjerujuci da ce bar 75% citalaca pomisliti na "tatatatira" melodiju i onu kucicu preko koje se preliva cokolada. Poslije svega, slazem se sa autorom prvog komentara. Ne vjerujem da je ovo pisao gospodin Antic. Ovo je najvjerovatnije pisao Branko Kockica za pozoristance "Puz" (koje se inace, u slobodno dopoliticko vrijeme bavi ostvarenjem prava srpskog naroda, ali sasvim lagano). I nije mu pomagao gospodin Antic, a mozda jeste uticao Ceda.