Кување жабе

субота, 11 септембра, 2010 у 12:00AM

Двадесет година проживљавамо излазну стратегију разних влада које себе сматрају значајнијим од српског народа. Спољни зид санкција мењали смо за отварање косовског питања. Референдумске одлуке смо напуштали због претње бомбардовања. Рат предавали због признања суверенитета.Ради кредита смо прихватали прелазне установе, а због пута ка ЕУ статус пре стандарда. Устав смо доносили из предизборних разлога. У жару изборне кампање прихватали ССП без Косова. ЕУЛЕКС смо мењали за шест непримењених принципа. Саветодавно мишљење за привид победе…

Да ли смо сада дошли до дна, или се „кување жабе“ на тихој ватри, „да не осети“, наставља? Двадесет година проживљавамо излазну стратегију разних влада које себе сматрају значајнијим од српског народа. Спољни зид санкција мењали смо за отварање косовског питања. Референдумске одлуке смо напуштали због претње бомбардовања. Рат предавали због признања суверенитета. Ради кредита смо прихватали прелазне установе, а због пута ка ЕУ статус пре стандарда. Устав смо доносили из предизборних разлога. У жару изборне кампање прихватали ССП без Косова. ЕУЛЕКС смо мењали за шест непримењених принципа. Саветодавно мишљење за привид победе…

Да ли смо сада дошли до дна, или се „кување жабе“ на тихој ватри, „да не осети“, наставља? Косовоско питање једно је од најсложенијих, али и најзаумнијих са којим смо се суочили. Раније је била реч о легитимном државном праву које је негирала демографија. О историјском и верском темељу државног дома и сржи националног бића народа, који је пак разједињен политички, располућен идентитетски (Срби, Црногорци, Југословени, регионални идентитети), ојађен ратовима и утопијским ауторитаризмом подржаваним од Истока и Запада. Ослонцу нације збуњене мегаломанијом и заглупљене социјалним радикализмом. Идеолошко Косово било је политички цемент, интегративан фактор друштва за које социјолози кажу да је најмање интегрисано од свих европских. Косово је било алфа и омега распада Југославије, „црвена линија“ разних демагога и народних заводника. Само је Косово у саставу Србије могло да једног дана доведе до тога да Срби у сопственој држави прво постану мањина, па тек онда изумру. Али је такође, без обзора на болне компромисе, и велике трошкове, останак покрајине у нашим границама, оправдавао све друге неправде југословенског распада, негирања великих жртава из прошлости и права нашег народа од стране Великих сила. Двадесет година проживљавамо излазну стратегију разних влада које себе сматрају значајнијим од српског народа. Спољни зид санкција мењали смо за отварање косовског питања. Референдумске одлуке смо напуштали због претње бомбардовања. Рат предавали због признања суверенитета. Ради кредита смо прихватали прелазне установе, а због пута ка ЕУ статус пре стандарда. Устав смо доносили из предизборних разлога. У жару изборне кампање прихватали ССП без Косова. ЕУЛЕКС смо мењали за шест непримењених принципа. Саветодавно мишљење за привид победе… Да ли смо сада дошли до дна, или се „кување жабе“ на тихој ватри, „да не осети“, наставља? Политичарима је крив народ, јер мисли да се може бити поносан и просити. Међутим, ако народна већина не види своје слабости, зашто онда владајућа већина, управо тим слабостима дугује своју власт.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Кување жабе" Оставите коментар
Zvezdan Tomanovic
30. новембра 1999. at 01:00

Sad je opet aktuelno pitanje (uvek je i bilo)sta vise utice na drustvene procese, pod istim spoljnim uslovima: rukovodstvo ili narod? Konkretno, kako podici procenat od otprilike 10% mislecih ljudi koji bi sutra glasali za Cedomira Antica, Kostunicu i ostale ozbiljne i odgovorne politicare?

Оставите коментар