Лепљива лаж

петак, 30 децембра, 2016 у 12:00AM

Много је оних који мисле да не треба писати о Петру – Пери Луковићу. Њихов аргумент је да се тиме само даје на важности морално хендикепираном новинару и активисти. Али, постоји неколико разлога зашто му треба посветити пажњу. Луковић, изнад свега, представља праву слику једног перверзног дела домаће политичке и медијске сцене који се камуфлира атрибутима “демократичности”, “либералности” и “независности”. Пера је недавно одлучио да прошири листу својих мета. Оља Бећковић је у емисији Утисак недеље критиковала лидера ЛДП-а што је на интернет-страници ове странке пренет текст из сплитског Ферал трибјуна у коме Луковић вређа “менаџера сектора Б92 за корпоративну друштвену одговорност”.Много је оних који мисле да не треба писати о Петру – Пери Луковићу. Њихов аргумент је да се тиме само даје на важности морално хендикепираном новинару и активисти. Али, постоји неколико разлога зашто му треба посветити пажњу. Луковић, изнад свега, представља canadian pharmacy online праву слику једног перверзног дела домаће политичке и медијске сцене који се камуфлира атрибутима “демократичности”, “либералности” и “независности”. Пера је недавно одлучио да прошири листу својих мета. Оља Бећковић је у емисији Утисак недеље критиковала лидера ЛДП-а што је на интернет-страници ове странке пренет текст из сплитског Ферал трибјуна у коме Луковић вређа “менаџера сектора Б92 за корпоративну друштвену одговорност”.Много је оних који мисле да не треба писати о Петру – Пери Луковићу. Њихов аргумент је да се тиме само даје на важности морално хендикепираном новинару и активисти. Али, постоји неколико разлога зашто му треба посветити пажњу. Луковић, изнад свега, представља праву слику једног перверзног дела домаће политичке и медијске сцене који се камуфлира атрибутима “демократичности”, “либералности” и “независности”. Пера је недавно одлучио да прошири листу својих мета. Оља Бећковић је у емисији Утисак недеље критиковала лидера ЛДП-а што је на интернет-страници ове странке пренет текст из сплитског Ферал трибјуна у коме Луковић вређа “менаџера сектора Б92 за корпоративну друштвену одговорност”. То је послужило као повод за другу рунду Периног пљувања по новинарима Б92. Ова медијска компанија је одговорила саопштењем у коме његов манир назива “апсолутно недопустивим”. Али, Оља Бећковић је, као и Б92 у свом саопштењу, пропустила да помене да загађивање Србије Луковићевим вербалним отровом не почиње од Чедомира Јовановића и његове странке. Перин непресушни примитивизам је овде постао релевантан политички фактор и узор многима, првенствено захваљујући Б92. Место које је Оља Бећковић изборила на телевизијском каналу, Луковић је добио на, дуго времена изузетно популарном, интернет-форуму ове куће и у Пешчанику, радијској емисији која је недавно прерасла у мултимедијални пројекат за искувавање српских мозгова. Разљућена компанија је својевремено одлучила да Луковићеве дијаболичне клевете пласира на свом интернет-сајту. Дакле, баш на начин који је, захваљујући рупама у домаћим законима, практично гарантовао да се ни Пера ни Б92 неће суочити са одговорношћу за објављене лажи. Последице дугогодишњег “брака” наших медија, а Б92 ту већ неко време није једини, са Луковићевим говором мржње данас је лако препознати на разним интернет-форумима и јавним трибинама, мада је тешко наћи примере које је пристојно цитирати. На сајту ЛДП-а су, уз последње Луковићеве текстове, објављени и бројни коментари, илустрације сумрака паралибералног ума. “Да ли је г. Луковић претерао? Не видим како у народу у коме је већина грађана у исто време и садистички и мазохистички настројена, у народу који има условљено памћење као добро дресирана луда крава – не, не мислим да је ишта ту било увредљиво.” Стварање плеторе Луковићевих имитатора се могло избећи. Б92 је вишегодишње, свесно преношење и објављивање бујице Луковићевих клевета правдао флоскулом о “отворености”. Ова кућа сада лицемерно позива “новинарске асоцијације да искажу солидарност с новинарима (Б92) изложеним најбезочнијим нападима”. Али, протести, какви су годинама упућивани на адресу Б92, стизали су и неким од ових асоцијација, које су на то реаговале громогласном ћутњом. Једна од ових асоцијација је изгледа постала полуга криптокомунистичког “либерализма” који се дичи тиме да људе не убија пушкама, већ само речима. Стиче се утисак да главна улога овог удружења није да брани независно новинарство, него да заштити метастазирани аутошовинизам од јавне критике. Уредници Б92 су имали разлога да баш у случају Луковића неколико хиљада пута прекрше правило којим су се сами обавезали да неће објављивати “увреде, претње, вулгарне речи, порнографију, отворене клевете или позиве на насиље”. Иза серијског кршења кодекса на које се ова станица сада позива крије се страх власника ове компаније од моћи идеолошкиња и комитета који стоје иза Луковићевих ставова. Нажалост, прошлонедељно згражавање и дистанцирање Б92 стиже прекасно. Тровање српског јавног дискурса, коме је Луковић ударио темеље, већ је постало манир многих, не само интернет-медија. Самопроглашена независност и отвореност су у овим кућама схваћени као право на говор мржње и лажи о појединцима, па и целом једном народу, који су овдашњи црвени “либерали” претходно вербално нацификовали. Медији који потенцирају своју “независност” можда и не зависе од недемократских и демократских српских режима. Али, егзистенција већине ових кућа је годинама зависила, а можда и данас зависи, од страних и домаћих владиних, невладиних и параневладиних институција и компанија у којима Перини суфлери имају огроман утицај. Повлађујући Луковићу, свесно дајући modafinil online легитимитет његовом дискурсу дехуманизације опонената, Б92 је покушавао да се искупи. “Грех” ове куће је био то што није постала нон-стоп телевизијски и радијски Пешчаник. Некима изгледа недостаје национални канал који би поново почео да учи Србе да политички неистомишљеници нису само непријатељи, већ, практично, издајници – мада, овај пут, демократије и Европе, а не српства, као у претходној инкарнацији екстремистичког безумља. На удару су сви они медији, јавне личности и новинари који нису довољно приљежно залегли иза става који је ЛДП прошле недеље сумирао у одговору на саопштење Б92: “Сматрамо да је ово време по много чему горе од 90-их.” Пошто је данас тешко наћи ствари које су горе него под Милошевићем, из срца либералне таме стиже бујица измишљотина које служи да они који јавно изразе непристајање на Пешчаниково једноумље буду сасвим дисквалификовани и ућуткани. “Либерални” аутори монструозних клевета добро знају да је лаж запакована у обланду демократије и либерализма много www.yourcanadianmeds.com “лепљивија” и ефикаснија од неистина које су, обележавајући наводне издајнике и шпијуне, изговарали представници Милошевићевог криминалног и антисрпског режима. ЛДП, странка која наставља да чува Милошевићеву клеветничку ватру, поплаву Луковићевих гадости цинично објашњава “ауторском слободом”. Б92 је користио своју слободу да склапа пактове с ким жели, па и са либералним ђаволом. Рачун за овај срамни посао је стигао на једини могући начин – у облику огавне порције какву је ова кућа годинама приљежно сервирала другима.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Коментари су затворени.