Медијска злоупотреба

недеља, 19 јуна, 2016 у 7:03PM

У прошли петак  (10 јуна) дао сам опширну изјаву за емисију Студија Б посвећену скандалу из Савамале. Имам јасан и изграђен став, нисам присталица владе, нити њен радикални критичар по овим питањима. Писао сам о томе и на страницама Политике. Верујем да Србији недостаје истинска демократија и са њом озбиљна, стручна и обавезујућа расправа о свим важним темама. Уверен сам да су предмети око којих се споре власт на једној, опозиција и грађански протести на другој страни суштински другоразредни у односу на принципе који су за време трајања овог спора на проби. Један од тих принципа је слобода медија.

Било ми је сумњиво што новинарка непрекдино покушава да ме наведе да говорим о „улози фантомки у српској историји“. Претпоставио сам да жели да ме некако постави у контекст премијерове одбране рушитеља савамалских нелегалних објеката. То је наравно право новинара и медија. Недопуштена је међутим злоупотреба поверења саговорника:  извртање смисла или монтажа у циљу обесмишљавања реченог ради пропаганде властитих или власничких мишљења. Управо то се и догодило. Ова моја изјава је сведена на кратак сегмент у коме сам говорио о неоснованим критикама сваке моденризације са позиција личне пизме или страначке мржње. Тај део не само да је издвојен већ је уступљен другој телевизији – ТВ Пинк, употребљен је као најава емисије у којој су учествовали аналитичари и политичари са чијим се том приликом изреченим ставовима никако не слажем и то би  било белодано и гледаоцима да је моја изјава емитована у целини.

То је злоупотреба, неетично понашање, рушење медијских слобода, обмана јавности  и оспоравање мог права на сопствено мишљење. Никада нисам гостовао на ТВ Пинк – информативну улогу ове телевизије током протеклих година сматрам лошом и штетном по интересе српског народа. Улогу  РТВ Пинк у нашој култури и музици видим као злочиначку. Јавни утицај, модел понашања и велики број приватних скандала везаних за власника РТВ Пинк доживљавам као одвратни врхунац личног зла, што је признаћете велико постигнуће у овим временима општег моралног суноврата. Пошто сам постојано одбијао да на било који начин саучествујем у постојању РТВ Пинк ову злоупотребу разумем као  дрскост и бестидност. 

Један од најважнијих протагониста одбране личне власти Александра Вучића, учесник и верујем инспиратор ове емисије РТВ Пинк, Драган Ј. Вучићевић, мој је давнашњи познаник.  Још 2003. водио је кампању против реформи у Србији. Новина у чијем је уређивању учествовао – Курир, тада је изабране српске политичаре називала лоповима, теријерима, будалама, а одбијали су и да прихвате одлуке Суда части НУНС-а… У суштини, бавили су се политичком харангом. Када се посвађао са власницима Курира досетио се везâ новине са тајкунима и свих неподопштина којима је раније био саучесник.  Касније је имао важну улогу у новини Прес. Прихватио сам да сарађујем са том новином под условом да ауторизујем интервјуе и изјаве које им дајем. То се завршило тако што су фалсификовали интервју који сам дао у време када је Црна Гора 2008. признала независност Косова и Метохије. Циљ је био, као и сада, да власт добије кредит у јавности.  Протестовао сам, али узалуд. Вучићевић је сада наводно власник дневног листа  Информер и, очекивано, променио је и наклоност. Избегавао сам сарадњу са њим.

Демократија је немогућа без грађана који верују у њене принципе и придржавају их се чак и онда када им непосредно не користе па и доносе штету. Постоје разни начини ограничавања медијских слобода. Од Вучићевића непрекидно слушамо о томе како су непријатељи Вучића, а тиме и Србије, доминантни у државним медијима и јавним сервисима.  Одбрана коју властима у свим ситуацијама пружају приватни медији наводно је последица деловања слободног тржишта. Пре 2000. године Режим Слободана Милошевића злоупторебљавао је државне медије, та политика показала се као лоша пошто су то били инструметни из времена пропале комунистичке, тоталитарне политије. Тако су на послетку злоупотребљавани државни медији просто изгубили значајнији утицај на народ. Историјски,   тоталитаризми нису увек успостављани од стране старих и нових државних установа. Нису државна полиција и војска нацификовали Немачку. Напротив, устав је остао исти, само неформално суспендован са неколико закона.  СС и СА биле су паравојске, настале као невладине организације при једној партији, спротска удружења…

Вучић може бити потпуно у праву у својим политичким уверењима и његов програм може бити најбољи на континенту. Манир, средства, сарадници, пријатељи и пут који је изабрао воде у пропаст – личну, општу или једну и другу.   

Чланак објавила београдска Политика.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар