Мере

петак, 16 јула, 2010 у 12:00AM

Двогодишњица Владе Србије отворила је старо питање о народном задовољству учинком власти. Грађани су разумљиво незадовољни. Животни стандард је током протекле две године значајно умањен. Број незапослених се повећао. Остварено је само неуверљиво обећање напретка у европским интеграцијама. Реч је о вратоломној брзини: параф на ССП-у – 2006, потпис – 2008, ратифокација – 2010…Двогодишњица Владе Србије отворила је старо питање о народном задовољству учинком власти. Грађани су разумљиво незадовољни. Животни стандард је током протекле две године значајно умањен. Број незапослених се повећао. Остварено је само неуверљиво обећање напретка у европским интеграцијама. Реч је о вратоломној брзини: параф на ССП-у – 2006, потпис – 2008, ратифокација – 2010…Двогодишњица Владе Србије отворила је старо питање о народном задовољству учинком власти. Грађани су разумљиво незадовољни. Животни стандард је током протекле две године значајно умањен. Број незапослених се повећао. Остварено је само неуверљиво обећање напретка у европским интеграцијама. Реч је о вратоломној брзини: параф на ССП-у – 2006, потпис – 2008, ратифокација – 2010… Владајућа коалиција има два кратка и јасна одговора на све замерке. 1. „Ми смо сведоци светске кризетине („коју не памте ни Кркобабићи“), па је срећа што се и овако мало злопатимо“. 2. „Ако је народ већ тако незадовољан, како то да на ванредним изборима гласа за власт, а не за опозицију?.“ Међутим глобална криза Србију није захватила непосредно. Наше инвестиције у иностранству (ионако више него скромне) нису пропале. Невоља је у томе што ми на свакодневне буџетске потребе трошимо новац од приватизације. Тај приход нам је ускратила светска криза. Да смо штедели. Да наше власти нису биле демагошке и да нису подилазиле социјалном радикализму, криза нам је могла донети и некакву корист. Наше власти нису на време приметиле светску кризу, од које су им важнији били избори из 2008. године. У кризи се нису понашале на примерен начин. Мере штедње погодиле су најсиромашније, реформе нису довљно брзе, исувише су формалне и често су половичне. Најгоре од свега, грађани углавном немају осећај снажног вођства у кризи. Где су лични примери и велика активност која није усмерена ка страначкој мобилизацији? Када је Краљевина Србија у раздобљу од 1905. до 1911. водила царински рат са Аустроугарском, целокупне снаге државе и јавност биле су посвећене променама које би привреду земље учиниле успешном и самосталном. Србија је из те кризе изашла као економски независна и за 50 милиона златних франака богатија. Данас је ММФ најбољи ресурс српске државе. Неки у влади се хвале када нам нешто позајми, а други се диче својим поноситим, готово брозовским, дужничким отпором (непрекидно понављају историјско „НЕ!“).

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Мере" Оставите коментар
lazar bojanić
30. новембра 1999. at 01:00

svaka čast! i slep bi video da vlada srlja u ekonomsku propast i da neprestanim zaduživanjem opterećuje budoćnost Srbije pokoljenima unapred ! Najviše boli taj prosjački stav i čekanje da nam zapad udeli koji dolar a nigde nema ideje/ideja kako bi smo sami nešto pametno uradili da zaradimo koji dinar i prodamo nešto što znamo da napravimo sami …

Оставите коментар