Mitar Mihaljica povodom teksta „Priča o podeli“

понедељак, септембар 3rd, 2018 у 7:14AM

Čedomir Antić je , među mnogim predlozima o rešenju ,,kosovskog čvora“, ponudio svoj. Međutim, taj predlog u sebi sadrži oštru kontradikciju. On kaže: ,,Vidljivo je međutim da predsednikove najave oko podele (Kosova) niko u svetu ne uzima ozbiljno. Kako su samo prošli Đinđić i Tadić kada su nešto tako samo i pomislili“. A prethodno nudi svoje rešenje: ,,ponudi(ti) Albancima i njihovim zaštitnicima dve opcije: suštinsku autonomiju u Srbiji, izvodljivu i funkcionalnu, iza koje bi stala srpska država; ili istorijski sporazum i podelu’’. Treba li komentar?

Drugo, nadam se da je Č. Antiću slučajno promaklo kada je u važnije faktore oko pregovora o Kosovu uključio samo SAD, Britaniju i Nemačku. Te zemlje , bar za sada, ne uvažavaju legitimne interese Srbije i nepopustljive su u vezi s njihovim stavom o statusu Kosova. Gde su druge svetske i regionalne sile: Kina (za koju je region Balkana važan iz ekonomskih razloga), Rusija, Turska, Španija, Francuska? Ne bi trebalo očekivati da se ,,kosovski čvor’’ može uspešno rešiti bez učešća svih relevantnih zemalja.

Koliko ja mogu da vidim, dosta vode će proteći Dunavom pre nego što će biti rešen ,,kosovski čvor’’. Između, za sada, ekstremnih rešenja (vraćanje faktičkog suvereniteta Srbije ili podela Kosova i Metohije) postoje i druga manje ili više iznijansirana rešenja. Ali sva ta rešenja su neprihvatljiva, bilo za Srbiju bilo za Albance na Kosovu, samim tim i nerealna. Paradoks je ali je verovatno moguće da je ,,zamrzavanje kosovskog konflikta’’ (ili još bolje ,,kosovskog čvora’’) najmanje loše rešenje i pored, kao što kaše Antić, ‘’teškog i dugoročno neodrživog stanja na Kosovu’’. Ako je povratak suvereniteta Srbije nad teritorijom Kosova, za sada, nerealan, podela Kosova nije ništa manje problematično rešenje. Šta Srbija dobija podelom Kosova? Podela nije podela. To je odsecanje vlastite teritorije da bi se navodno postigao istorijski kompromis sa Albancima na Kosovu, odnosno da se daju ,,teritorije za mir’’. Da li će biti novih zahteva i ‘’teritorija za mir’’? Osim toga, amputiranje Kosova od Srbije ima regionalne i globalne implikacije. Sve zemlje Balkana žive na teritorijama na kojima su drastično neusklađene etničke i teritorijalne granice, što je ujedno i najteži problem svih zemalja Balkana. U vezi s tim, postavlja se pitanje šta će biti sa BiH, Makedonijom, Crnom Gorom

Nesumnjivo je da je područje Balkana ,,bure baruta’’, te da je stanje na njemu odavno zrelo za sveobuhvatno, celovito i dugoročno rešenje etničkih i teritorijalnih problema. Istorija je pokazala da balkanske zemlje, zbog suprotstavljenih interesa velikih sila, ne mogu same da reše svoje probleme. Pa ipak glavni teret u rešavanju etničkih i teritorijalnih problema pada na leđa izabranih predstavnika zemalja Balkana. Sve nacije na Balkanu, uz asistenciju navedenih zemalja, treba da iznesu svoje legitimne zahteve i interese, koji bi se razmatrali i rešili u okviru nekog vida međunarodne konferencije ili Balkanskog samita.

Ono što je sada potrebno da se uradi je da se odnosi između vlasti i naroda Srbije i Kosova što više relaksiraju kako bi se privredni život na Kosovu što normalnije odvijao. Veliki i neoprostiv je anahronizam i greh prema budućim generacijama da se nacije na Balkanu posmatraju preko nišana. Ali otopljavanje odnosa među nacijama neće ići samo od sebe. Potrebna je konstruktivna pomoć i pritisak pomenutih svetskih I regionalnih činilaca. Odnos tih činilaca prema Srbiji i Kosovu (i Balkanu) test je njihove spremnosti da pomognu zemljama ovog dela Evrope u savladavanju teškog istorijskog nasleđa. Ono što je otežavajuća okolnost za nacije na Balkanu je što se globalni svet nalazi u velikoj zbrci gde se svaka nacija počinje sve više da bavi vlastitim problemima u uslovima globalizacije i oštre konkurencije. Utoliko su nacije na Balkanu odgovornije za svoju sudbinu.

Posted by
Categories: Преносимо

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар