Митровица

недеља, 4 јула, 2010 у 12:00AM

За то време, само неколико сати по експлозији, први човек албанске полиције на Косову, изјавио је да су за напад одговорне „интересне групе са севера Митровице“.

Дакле, вероватно биће да је реч о намештеном нападу који су на своје сународнике у ствари извршили српски терористи. Није само јасно шта су зли Срби желели да тиме постигну. Када су у прошлости српски борци стварно или наводно бомбардовали Дубробвник, улицу Васе Мискина, Маркале или улазили у Рачак, јавност САД и држава ЕУ је добила разлог да се сагласи са уласком њихових војски у рат на страни Хрвата, Муслимана или Албанаца. Не видим како би сада политички циљ косовских Албанаца могао да буде на штети. За то време, само неколико сати по експлозији, први човек албанске полиције на Косову, изјавио је да су за напад одговорне „интересне групе са севера Митровице“. Дакле, вероватно биће да је реч о намештеном нападу који су на своје сународнике у ствари извршили српски терористи. Није само јасно шта су зли Срби желели да тиме постигну.

Када су у прошлости српски борци стварно или наводно бомбардовали Дубробвник, улицу Васе Мискина, Маркале или улазили у Рачак, јавност САД и држава ЕУ је добила разлог да се сагласи са уласком њихових војски у рат на страни Хрвата, Муслимана или Албанаца. Не видим како би сада политички циљ косовских Албанаца могао да буде на штети. Над Србима у Северној Митровици поново је извршен злочин. Мирни протест две и по хиљаде грађана против отварања канцеларија установа албанске владе самопроглашене Републике Косово, прекинут је бомбашким нападом у коме је један демонстрант погинуо а десетак рањено. Званична Србија је оштро реаговала, али је и јавно исказала уверавање да се неће мешати нити допринети ескалацији кризе.

Председник Тадић је отказао посету Подгорици пошто ће присуствовати седници Савета безбедности УН. Заштитници албанске државе на Косову осудили су ово недело тврдећи да ће бити истражено. За то време, само неколико сати по експлозији, први човек албанске полиције на Косову, изјавио је да су за напад одговорне „интересне групе са севера Митровице“. Дакле, вероватно биће да је реч о намештеном нападу који су на своје сународнике у ствари извршили српски терористи. Није само јасно шта су зли Срби желели да тиме постигну. Када су у прошлости српски борци стварно или наводно бомбардовали Дубробвник, улицу Васе Мискина, Маркале или улазили у Рачак, јавност САД и држава ЕУ је добила разлог да се сагласи са уласком њихових војски у рат на страни Хрвата, Муслимана или Албанаца. Не видим како би сада политички циљ косовских Албанаца могао да буде на штети. Да ли би било могуће да велике силе, које су незакониту независност омогућиле по цену рата, убистава хиљада и прогона стотина хиљада људи; сада од свега одустану и Косово врате Србији, или можда Османском царству?! Косовска Митровица представља троструки пораз.

Подељена Косовска Митровица симбол је пре свега неуспеха Уједињених нација иза којих су сакрили САД, ЕУ и њихови савезници. Косово и Метохија је једина територија у Европи на којој много година после завршетка рата и даље траје прогон цивила. За то време, дакле од 1999. године до данас, на Косову и Метохији убијено је око 940 његових становника српске националности. Снаге НАТО-а нису успоставиле обечани мир и мултиетничко друштво на Косову и Метохији, већ су помогле стварању нове националне државе албанског народа. Из покрајине су прогнани и многобројни припадници других нација, пре свега Роми. Албански национални покрет је поражен зато што је Северна Митровица доказ да без помоћи војске и ратног ваздухопловства Северноатланстског савеза нису у стању да се обрачунају ни са малобројним преосталим Србима на северу покрајине. Коначно, поражена је и српска државна идеја. Милошевићев режим никада није размишљао о томе да Србима на КиМ омогући самоуправу и тиме олакша заједнички живот и уколико то пожеле и демократско, мирно разграничење два народа. Штавише, Милошевић је годинама на разне начине корумпирао Србе са Косова и Метохије, који су постали зависни од великог финансирања од стране државе.

Српско вођство у покрајини створило је богатство и моћ на народној несрећи данас највећа заједница у Европи која нема демократски изабране представнике. Десет година после пада Милошевићевог режима Србија и даље троши у просеку пола милијарде евра годишње на Косово и Метохију (реч је о износу у висини 35% овогодишњег буџета Црне Горе !), народ је тамо и даље сиромашан, све га је мање, али је зато група политичара и привредника све моћнија и богатија. Где је свему томе крај? Има ли решења за кризу коју је Самјуел Хантингтон пре неколико година означио као најсложенији проблем модерног света? Без обзира на јавна заклињања Република Србија није у стању да деценијама подноси непромењено стање у покрајини. Суочена са бројним унутрашњим тешкоћама и слабостима, подривана национализмима суседних држава и суграђана, потиштена и више него што мржња заслужује снажном србофобијом, која и данас помрачује душе појединих европских бирократа и америчких политичара, Србија ће кад-тад морати да затвори ово велико питање. Милошевићев режим је дуго живео од косовске кризе. Коштуничина влада је веровала да је форма старија од суштине и довољно моћна да је измени.

Садашње власти су прагматичније, не верују у било који програм, а желеле би да од исхода кризе не претрпе ни најмању политичку штету. Већина грађана Србије желела би поделу покрајине. За њих је то симболично питање. Косово је ионако неповрато подељено и биће га могуће ујединити само као једнонационално – несумњиво албанско. Против трајног решења, праведног компромиса, историјског споразума, заштите српских светиња и успоставе аутономије за народ што остаје у дубини Косова, устали су многи међу Србима, Албанцима и политичарима САД и ЕУ. Ипак, алтернатива коју нуде је даљи прогон, стварање етнички чисте албанске државе и потпуни пораз међународног права.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар