На раскрсници
Веома је мало битних питања, која су успела да уједине политичку елиту у Србији, барем у оном делу који неоправдано називамо „демократским блоком“. Можда једина тема о којој није било спора и која је представљала темељ сарадње, била је европска перспектива Србије. Како се овде проблеми не решавају, као исход имамо само рађање нових проблема. Уз много отворених тема, ових дана се појавила и једна нова. Да ли Србија треба да настави процес европских интеграција?Веома је мало битних питања, која су успела да уједине политичку елиту у Србији, барем у оном делу који неоправдано називамо „демократским блоком“. Можда једина тема о којој није било спора и која је представљала темељ сарадње, била је европска перспектива Србије. Како се овде проблеми не решавају, као исход имамо само рађање нових проблема. Уз много отворених тема, ових дана се појавила и једна нова. Да ли Србија треба да настави процес европских интеграција?Веома је мало битних питања, која су успела да уједине политичку елиту у Србији, барем у оном делу који неоправдано називамо „демократским блоком“. Можда једина тема о којој није било спора и која је представљала темељ сарадње, била је европска перспектива Србије. Како се овде проблеми не решавају, као исход имамо само рађање нових проблема. Уз много отворених тема, ових дана се појавила и једна нова. Да ли Србија треба да настави процес европских интеграција? Како ово питање суштински одређује будућност наше државе и детерминише карактер политике сваке од странака у Србији, потребно је рационално сагледати ситуацију у којој се налазимо на почетку 2008. године. Држава Србија је од 2000. године имала веома јасан спољнополитички курс. Било је много грешака и слабости у реализацији унутрашње политике, али нико није доводио у питање реализацију политике, која нас је приближавала ЕУ. Србија је на том пољу направила велике кораке, претекла већину држава у региону, па чак и оне које су недавно постале чланице ЕУ. Тај процес није само пука фраза и гомила папира, јер је суштински мењао и модернизовао наше друштво и удаљавао га од трагичног наслеђа деведесетих година. Наравно, много тога је могло брже и боље да се реши, али карактер политичког живота у Србији је веома често и ограничавајући фактор. На регионалном плану, Србија је играла кључну стабилизујућу улогу, уз грешке у корацима, које је направила у финалу тужне епизоде са Црном Гором. После много проблематичних година, ЕУ је у Србији имала партнера у спровођењу политике, која би цео регион требало да интегрише у Унију, али и да заувек промени карактер међудржавних односа и балкански начин решавања проблема. Што је најважније, грађани Србије су препознали свој интерес у овом процесу. Након понижавајућих година под Милошевићем и болних транзиционих искустава, по свим анкетама око 70% грађана Србије подржава улазак Србије у ЕУ. Данас из Европе стиже много збуњујућих порука. Непостојање јединствене политике ЕУ према Косову, ствара конфузију међу европским лидерима, али и међу њиховим партнерима у Србији. Одвојени путеви приближавања Србије Европи и решавања косовског проблема, све чешће се додирују и питање је времена, када ће се трајно укрстити. Србију приморавају на избор, који ниједна европска држава није морала да направи. Та „непристојна понуда“ се све чешће пристојно изговара. Имам утисак да они који је изговарају, немају свест о тежини последица такве политике, која за директну последицу има убијање европске идеје у Србији, а политичаре који носе ту идеју претвара у губитнике. Простор на коме живимо веома често функционише по принципу спојених судова, тако да ће „јединствени случај“ веома лако дестабилизовати цео регион. Много је енергије, времена и новца потрошено на стабилизовање Балкана. Стратешко надмудривање Америке и Русије на тлу Европе, не би смело да поништи године рада на европској будућности Србије. Тога би требало да буду свесни у Бриселу, али и у Србији, где се већ распреда о локацијама за руске војне базе. Србија је географски и културно део Европе. Потребно је да постане и политички део ЕУ, јер је то првенствено интерес Србије. На тај начин нашој привреди отварамо огромно тржиште за пласман роба и услуга. Наше друштво унапређујемо и прилагођавамо правилима, које важе у најразвијенијем делу људске цивилизације. Само у Европи без граница, Србија ће моћи да помаже наше сународнике у другим државама. Само такмичење у јакој конкуренцији може да покрене све потенцијале, који постоје у нашем друштву. Само у интеракцији са другим културама, истинска српска култура може потврдити своју вредност, а сахранити кич и неукус. Србија може бити јака, само у друштву јаких. У овој комплексној ситуацији, треба пажљиво вагати сваки потез, јер постоји реална опасност да Србија постане губитник на сваком пољу. Можда је последњи тренутак да се покрене питање историјског споразума између Срба и Албанаца, који би поделио Косово и Метохију и заувек решио овај проблем. То ће за пар месеци бити и де фацто стање на терену, тако да је време за храбар искорак. Наша политика би требала да иде у сусрет проблему, уместо да каска за њим, загледана у опасне илузије. Ниједан проблем из прошлости не сме бити оправдање за уништавање будућности овог народа.
Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе
Nikada u svojoj istoriji Srbija nije imala vladu koja u ovoj meri istice svoj patriotizam a da se u stvari ponasa kao zastitnik srpskog prljavog kapitala.I sve ovo sto nam se dogadja nija borba za interese Srbije vec kupovina vremena za srpske tajkune.Da li iko od nas moze da pomisli da premijer nije svestan odnosa snaga u svetu da ce mo moci da zadrzimo Kosovo bez obzira na protivljenje velikih sila.Naravno da i on sve to zna ali glavni cilj ove politike je da svojim finansijerima ostavi dovoljno vremena za kupovinu ,jer kad se udje u Evropsku uniju morace da se postuju standardi.E sad da se ovde radi o patriotizmu i da se svima omogucavaju isti uslovi,pa u redu,ali ovde se radi po uzoru na Putina ,pa moze Abramovic ali ne i Berezovski.Ovde ljudi moji biznismeni kao nikada pre odlucuju o sudbini zemlje stavljajuci je u funkciju svojih interesa.Ovaj narod zasluzuje da dobije sansu za normalan zivot i to tako sto ce najbrze moguce imati priliku da putuje bez viza ,da bira gde ce da radi,da spase glavu od svojih zastitnika,kojima i nije u planu da ga stite vec da na toj demagogiji,nacionalnoj ,socijalnoj,uzmu nase novce.Neka prestanu svi ,na celu sa premijerom da nas plase Evrope i da nas salju u Rusiju ili neka licnim primerom pokazu blagodeti ruske stedeci rublju,vozeci ladu.