На Румији

недеља, 9 јануара, 2011 у 12:00AM

Мала, лимена црква је нелегалан објекат, који „ружи свету планину“ (рече један који тврди да је духовник и јерарх). Међутим, није нелегалан објекат онај који је настао на месту капелице коју су рушили прво аустријанци и потом комунисти. Истина, Његошева дела нису превели на „црногорски“ већ су само почели да га избацују из шкослких програма. Зашто му онда не дају да почива у миру и у складу са својим жељама? Можда због мултиконфесионалности. Не можемо дозволити да они који су два пута рушили цркву на Ловћену остану фрустрирани нашом упорношћу да останемо при својим уверењима и владикином аманету.Мала, лимена црква је нелегалан објекат, који „ружи свету планину“ (рече један који тврди да је духовник и јерарх). Међутим, није нелегалан објекат онај који је настао на месту капелице коју су рушили прво аустријанци и потом комунисти. Истина, Његошева дела нису превели на „црногорски“ већ су само почели да га избацују из шкослких програма. Зашто му онда не дају да почива у миру и у складу са својим жељама? Можда због мултиконфесионалности. Не можемо дозволити да они који су два пута рушили цркву на Ловћену остану фрустрирани нашом упорношћу да останемо при својим уверењима и владикином аманету.Да срећна си Црна Горо! Има ли државе на Свету у којој царују толика правда и ред? Од свега неуредног и нечасног, у васцелој Црној Гори, остао је само један мали, лимени православни храм. И свако је устао на њега: једна цркветина од невладине организације, предовдиници цивилног сектора у земљи коју су влада и режим одавно засенили и превазишли, дежурни Срби у режиму утемељеном на србофобији. Хоће ли црквица на Румији бити срушена? Разуман човек би рекао да је то ствар закона. Ипак, колико се у Црној Гори поштује закон? Да ли су у Подгорици порушени макар они важнији постојећи нелегални објекти? Можда у Црној Гори уопште нема нелегалних објеката?! Ако је већ остао само овај један, како то да је тај тежак посао уклањања Божијег дома са иначе урбанистички детаљно уређене Румије, ево у току пуних шест година? Мене, разуме се не чуди што садашње црногорске власти почињу овако велики посао у време православног Божића. То је логично. Нова година и Божић нису разлог да се не ради! Ако министри могу да се одрекну поезије, забораве на однос према вери и посвете се разрешавању тешких религиозно-урбанистичких питања, како би ма ко имао право да сумња у њихове мотиве? Занимљиво је да се управо на Божић саставило неколико различитих иницијатива. Једна да се црква сруши. Друга да се после на истом месту подигне нешто што би промовисало „међуконфесионални склад“. Трећа, наоко без везе са светињом на Румији, потиче од самог врха власти – реч је о судбини имовине СПЦ у Црној Гори. Премијер је изјавио да је време да се ово питање у споразуму разреши. Истакао је да лично није верник. Не знам шта је тиме желео да каже. У неком дивљем, племенском друштву, вероватно постоји потреба да се укаже на непристрасност владара-судије. У модерном друштву ово би требало да значи да овде неће бити примењен закон, већ воља власти. Срећна је околност да делилац правде, поред тога што суштински није судија, брате није ни верник. И мада се у Црној Гори пре неког времена догодило потпуно неочекивано, па је суд у будванском случају пресудио против државе, а у корист Митрополије; извесно је да у власти постоје људи који се оштре да преузму власт над манастиром Острог и онда тамо распоређују када ће служити православна црква, а када извесно удружење грађана. Још пре три године једна је општина у Црној Гори одлучила да није Православна црква власница објеката на њеној територији, већ су цркве и манастири самостални и сами себи у власништву. Дакле, ако се група грађана одважи да обије цркву и за тако нешто добије потпору надлежних државних установа (којима су сви грађани исти – мада има оних који су одани држави пошто се називају по њеном имену, и оних других који, је ли, самим тим то нису), она не треба да брине. Црква или манастир остаће у власништву провалника, па макар више никада у њима не било литургије, и упрокос чињеници да у удружењу грађана, колико ми је познато, баш и нема монаха. Мала, лимена црква је нелегалан објекат, који „ружи свету планину“ (рече један који тврди да је духовник и јерарх). Међутим, није нелегалан објекат онај који је настао на месту капелице коју су рушили прво аустријанци и потом комунисти. Истина, Његошева дела нису превели на „црногорски“ већ су само почели да га избацују из шкослких програма. Зашто му онда не дају да почива у миру и у складу са својим жељама? Можда због мултиконфесионалности. Не можемо дозволити да они који су два пута рушили цркву на Ловћену остану фрустрирани нашом упорношћу да останемо при својим уверењима и владикином аманету. Много се љуте новопронађени европејци и демократе у Црној Гори зато што је архиепископ Амфилохије запретио клетвом онима који би се дрзнули да сруше цркву на Румији. Јако је то ружно. Читам коментаре у режимским новинама. Има их који за разлику од вођа црногорске државе верују у Бога. Ти коментатори, претпостављам сматрају џамију Ал-Аксу ексклузивно исламском светињом која никакве везе нема са Јеврејима и Соломоновим храмом на чијим је темељима изграђена, али пишу о потреби мултикомфесионалног приступа Румији. Баш као и некада Ловћену, а сутра биће и Острогу. И ако могу да бирају, они би се определили за једног финијег православног црквеног поглавара, па макар га не признавале друге православне цркве и не хтели га православни верници Црне Горе. Ко уосталом пита православне вернике? Зна се ко се пита, а ко аминује. Стварати данас самосталне цркве, баш као и правити националне државе, подразумева не само постојање чврстих и јасних правила (што овде нажалост није случај), већ та правила треба да буду иста за све. Пре свега онај ко ствара нову цркву требало би и да верује у Бога… Можда. У међувремену, требало би питати где је ту Србија? Не чује се моћни глас нашег дичног амбасадора. Где би српске власти да се мешају, па кога би у овој замршеној ситуацији уопште подржале? Али, у будућности ће се прилике и односи без сумње мењати. Србија ће се опоравити или ће нестати. У оба случаја знаћемо на чему смо па ћемо самим тим бити у бољем положају. Тек када се прогонитељи српског народа и наше православне цркве буду суочили са разумним, јасним и непоколебљивим одговором модерне српске државе, или у случају њеног нестанка одлучношћу српског националног покрета који тежи стварању нове државе. Само онда када „брате“ и „рође“ из Београду више неће имати храбрости да бране и скривају баш оне који су се претврили у туђине само да би се одржали на власти. Управо тада ће наступити једно ново доба у коме неће баш свако смети да чини неправду нашем народу и користи се његовим невољама.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар