Биографија >>>

Tекстови >>>

Mesec mart, mesec srpskih poraza

Mart mesec u Srbiji, onoj tranzicionoj, postkomunističkoj, od 1990, uvek je sa sobom nosio neprijatna dešavanja i iznenađenja koja su, čini se odredila sudbinu svih nas u ovoj zemlji. Dok je ovaj mart 2012. godine počeo optimistički, sticanjem statusa kandidata, gorko iskustvo nedavne istorije uči nas da budemo oprezni, da pomalo i zaziremo, čak budemo sujeverni, prema ovom mesecu.
I ovaj mart će nas podsetiti na neke od najtamnijih stranica naše skorije istorije i na događaje i ljude oko kojih se i dalje sporimo i sukobljavamo: demonstracije 9. marta 1991; agresija NATO 24. marta 1999; smrt Slobodana Miloševića u Hagu 11. marta 2006., ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003; etničko čišćenje Srba na Kosovu 17. marta 2004;
Šta za Srbiju danas znače svi ovi (tragični) događaji koji su se zbili u martu? Koliki značaj pridajemo njima i koliko su oni odredili našu sudbinu? Kada se danas osvrnemo na ove događaje, ne smeju li nam se oni ironično u lice i u našu sudbinu? Na kraju, da li običnog čoveka u Srbiji danas – zemlji koja je od 1. marta postala kandidat za članstvo u EU, u kojoj nacionalna valuta svakodnevno klizi, a cene i nezaposlenost rastu – uopšte interesuju ovi događaji? >>>

09. 03. 2012 I Коментари (0)

Kao da srpske vlasti, od Miloševića na ovamo, svo vreme imaju jedan glavni zadatak pred sobom: kako da na jednom mestu (recimo u Kumanovu 1999, ili u Briselu 2011) urade jedno, a građanima Srbije kažu da je drugo, a da oni dugi (Zapad, EU) misli da je to prvo - ono stvarno, kada je, zapravo, nešto treće? Ili, konkretan primer: kako priznati Kosovo a objasniti Srbima da to nije učinjeno, i kako navesti EU da misli da jesmo priznali Kosovo a da zapravo i nismo?! >>>

07. 12. 2011 I Коментари (4)

Da li će se elita u Srbiji (ne samo ona u politici, i ne samo ona na vlasti) suočiti sa ovim pitanjima, ili će reč "neprihvatljivo" da održava njeno faktičko držanje prema svim gorućim pitanjima, ostaje da se vidi. Preciznije, da li ćemo konačno početi da vodimo odgovornu državnu i nacionalnu politiku, ili ćemo i dalje, sprski rečeno – da muljamo i muvamo, da bi nas potom „prikucali“ još dublje ka dnu koje nikako konačno da dotaknemo. Na kraju, neka svako od nas pogleda kakvu elitu imamo i kako je do sada radila, pa neka prosudi sam. >>>

30. 08. 2011 I Коментари (5)

Pošto je posle oduzimanja jahte Mitrović prekinuo sa emitovanjem hrvatske muzike na „Pinku“, možda ne bi bilo loše da se neko ovde doseti da mu se oduzme čamac, ne bi li prekinuo sa emitovanjem muzike koja preovladava na ružičastoj TV. >>>

23. 08. 2011 I Коментари (1)

Ako Srbija ima želju drugi da je poštuju, čini se logičnim da bi prvo morala da poštuje sopstvene institucije. Stoga bi, za početak, trebalo usaglasiti stavove u domaćim institucijama, kako ne bi došlo do toga da se hapse ljudi za koje ne postoje jaki dokazi, ili da se propusti hapšenje optuženih onda kada su na dohvat domaćim vlastima, kao što je to bio Divjak prilikom boravka u Beogradu 2005. godine. >>>

09. 03. 2011 I Коментари (0)

TEKST g. VLADANA DINICA >>>

30. 01. 2011 I Коментари (2)

Nesumnjivo je da su homoseksualci u Srbiji, kao i u čitavom regionu, u veoma lošem položaju; da su im ugrožena osnovna ljudska, građanska i majninska prava; da ne mogu da se okupljaju, šetaju, kreću slobodno, kao i svi ostali ljudi, građani. I ova, kako je ministar Čiplić okarakterisao „uspešna“, parada je to potvrdila. Štaviše, kako je primetio sam gradonačelnik Beograda, homofobičnost se u Srbiji možda još i povećala nakon 10. oktobra. >>>

13. 10. 2010 I Коментари (2)

Ako je to tako, znači li da je naša spoljna politika, posebno od platforme „Evropa nema alternativu“, zapravo usmerena na domaću politiku i domaću javnost? Znači li to da su naše spoljnopolitičke aktivnosti zapravo bile usmerene na domaće stranačke interese i politiku? >>>

09. 08. 2010 I Коментари (1)

На распад Југославије пресудан утицај је имала криза друштва и државе која је узрокована унутрашњим расколима који су све више јачали пред крај владавине и након смрти Ј. Б. Тита. Ауторитарна политичка култура која је на овим просторима веома постојана условила је да након маршалове смрти, а тиме и нестанка неприкосновеног ауторитета, подршка и снага државних институција и друштва почне да се разводњава. Пад Берлинског зида условио је губитак стратешке позиције између Истока и Запада коју је Југославија до тада имала. Са нестанком стратешког значаја нестали су и бесповратни кредити од Запада којима су југословенске власти финансиране нове и на пропаст унапред осуђене пројекте реформе привреде, образовања, југословенског самоуправљања... >>>

17. 07. 2009 I Коментари (0)

Када се пре петог октобра говорило о нужности промене система, саставни део тих промена подразумевао је и остваривање слободе штампе и говора. Као што се убрзо видело, а време које пролази (долази) то све јасније показује, промене за које смо веровали да ће бити суштинске, системске, у доброј мери су се показале као козметичке. То се види у много чему, па и по питању медија, посебно штампаних, и њиховог (све тежег) положаја. >>>

30. 10. 2008 I Коментари (0)

Није тајна да еколошка питања и изазови нису тема која доминира у јавности, како светској тако и српској. Уосталом, ето још нечега по чему је Србија - свет. Међутим, док се у свету о еколошким проблемима све више говори (а и ради) у Србији то, чини се, није случај. Додуше, постоји један изузетак - изборна кампања. Тада сва питања постају "приоритетна" и "решива", па се у те "приоритете" некако умува и екологија. Наравно, знамо каква је судбина већине изборних обећања у Србији...
Док се у свету, и мимо изборних кампања, радило и ради на јачању свести о екологији како би се предупредиле еколошке кризе чији су знаци све уочљивији, у Србији, чини се, тога нити је било, нити има. >>>

24. 07. 2008 I Коментари (5)

Када се за једну државу дешава нешто судбоносно, нешто што има директног и далекосежног утицаја на њено друштво и институције, тада цела држава треба да постане јединствена и покаже то јединство - како би ојачала себе и показала одлучност пред другима.
У недељу 17. фебруара проглашена је (противпоравно) независност Косова и Метохије - ово свакако има директне (негативне) последице за српску државу и друштво. Србија је у том тренутку више од свега морала да покаже одлучност, сигурност и јединство. Да покаже оно што јој је све ове године фалило. Међутим ту, можда најбољу прилику од свих до сада у нашој историји, ми смо упопастили. Како? >>>

25. 02. 2008 I Коментари (4)

Србија, или ако је некоме више по вољи грађани Србије, су 20. јануара бирали председника. Скоро да се све унапред знало - ко ће колико освојити у првом кругу и ко улази у други. Ипак, то знање се показало - непотпуним, барем када је реч о излазности. Бројни аналитичари и квазианалитичари, као и представници политичких партија и разних НВО који су нам поручивали (више про форме и по навици, а не зато што су у то искрено веровали и очекивали) да изађемо на гласање у што већем броју, били су и сами изненађени излазношћу.Преко шесдесет посто - или преко четири милиона и сто хиљада људи! Незапамћена излазност у Србији; готово за милион гласова већа него на председничким изборима 2004. године. >>>

23. 01. 2008 I Коментари (4)

Протеклих година сведоци смо многих промена у структури и уређењу нашег друштва и државе. Од федерације (за чије стварање се градјани Србије нису питали) прешли смо у неку врсту конфедерације, а сада смо (опет вољом других а, не нас самих) постали независна држава.
У јеку ових промена, све су учесталији захтеви да се промени и државна организација. Донет је нови устав. Доношење новог устава требало је да на најбољи начин реши питање државне организације, али, да ли је?!
Неки (малобројни) предлагали су да се Србија из унитарне државе претвори у федерацију а, неки (чини се бројинији и озбиљнији) предлагали су (и предлажу) регионализацију Србије. Недавна акција штампања "војвођанских пасоша" поново је актуелизовала причу о неком новом федералном уређењу Србије и појачала страхове од сепаратизма. >>>

04. 10. 2007 I Коментари (1)