Биографија >>>

Tекстови >>>

Српски национални идентитет и Модерна

Један (бучни) део данашње „елите“ које медији непрестано сврставају у носиоце савремене мисли и културе, Србе замишља управо на описаним стереотипима. Постоји и део наше „елите“ (супротан првој групи) који наш национализам везује искључиво за прошлост али и изолованост. Такав став „браниоца српске нације“ даје муницију бучнијем делу „елите“ за своја делања, а конфузију уноси када се „браниоци спрког национализма“ позивају на југословенско наслеђе. >>>

19. 04. 2012 I Коментари (4)

Televizijski spot koji promoviše Srbiju, prikazan novembra ove godine na Sajmu turizma u Londonu, nezvanično je proglašen za “najbolji spot o Srbiji”, prema podacima Turističke organizacije Srbije (TOS).
Spot je prijatno gledati. Prikazuju se lepi predeli naše zemlje i poneko nacionalno jelo. Verovatno je autor porukom „hrana za dušu“ želeo da kaže da je ovde hrana dobra isto kao i duša naroda, pa je to spojio u jedan slogan. Složićete se, ideja i nije tako loša. U svakom slučaju nije sramotna niti negativna.
Međutim, potkralo se nekoliko tehničkih ali i sistemskih grešaka cele kampanje. Tehničke greške su vezane za izostavljanje Kosova i Metohije iz spota i prevoda na engelski jezik imena Stare planine (prisetimo se prevoda grada Novog Sada u „New Now“). Iskreno se nadam da su ovo samo tehničke greške.
>>>

05. 03. 2012 I Коментари (0)

Дакле, либерални капитализам се темељи на оном принципу који је и један од идеала Хришћанства, а то је слобода. Хришћанство и слобода су у основи националног идентитета српског народа. Управо је због слободе и Хришћанства кнез Лазар отишао у бој са Османлијама, односно Карађорђе подигао буну, односно због тога је пробијен Солунски фронт итд.

Зашто је интервенционизам на тржишту лош? Интервенција државе на тржишту има за последицу вештачки опстанак оних организација, идеја и концепата који нису "здрави". Такав опстанак плаћају они који раде „здраво“ и из тог разлога су (условно речено) њихови фискни трошкови виши од њихових конкурената који послују у системима који не толеришу „болесне“. Уколико тај вишак трошкова не плати привреда непосредно (и одмах), тај трошак ће платити касније јер држава мора да се задужује да би тај трошак подмирила (нпр. Србија се задужује код фондова земља који су нас бомбародовали пре 13 година да би подмирила захтеве становништва које привреда не може да плати). На тај начин свака држава може да изгуби (фискалну) независност. Милтон Фридман је сјајно приметио да је прави порез заправо ниво потрошње, тј. средства узета из приватног сектора и потрошена у јавном.
>>>

04. 01. 2012 I Коментари (3)

Žao mi je što ne mogu da pronađem ni jedan ozbiljan argument za opstanak Autonomne Pokrajne Vojvodine (APV) da bih pokušao da ga oborim, pa se moram baviti analizom manje vrednih stavova koje svakodnevno slušamo i čitamo putem medija. Ubeđuju nas da je APV istorijska, ekonomska, kulturna, multietnična i ko zna kakva posebna regija kojoj je nužno potrebna autonomija, federalna jedinica ili da bude nezavisna država. Pokušaću racionalno i činjenicama koje su lako proverive da pojasnim neodrživost sistema neotitoističke kvazi-elite. >>>

16. 11. 2011 I Коментари (5)

Neizlazak je demokratska poruka da sistem mora da se menja i zato neću da izađem na izbore. >>>

15. 10. 2011 I Коментари (6)

Патриотизам није изјава да би погинуо за своју земљу. Патриотизам данас значи тежак рад, жртву и одрицање, прагматизам, веру и национално јединство. Ако желимо да наша деца не буду робови материјалног света, ако желимо да буду срећни без обзира на количину новца у банци, ако желимо да вредно раде на сопственом усавршавању и посвећени вечним вредностима, морамо се одрећи тековина титоистичке прошлости и презрети неојугословенске идеје садашње политичке елите. >>>

17. 09. 2011 I Коментари (2)

Ako ste mislili da je realni socijalizam propao u Srbiji, grešite. Nažalost! Ako ste ubeđeni da je dobro što nije propao, jer smo sjajno živeli dok je Tito bio živ, onda (ponovo) grešite. A evo i zašto...
Pokušaću kao konzervativac da posmatram srpsku privredu i ekonomiju u četiri sfere koje paralelno funkcionišu u našoj i “njihovoj” Srbiji. Te sfere su:
1. Realni socijalizam;
2. Srpski kapitalizam;
3. Tajkunski socijal-kapitalizam;
4. Globalizacija vs. Srbija.
>>>

29. 08. 2011 I Коментари (2)

У Црној Гори има и Срба (веома запостављена али значајна популација). Срби у тој земљи знају да Србин из Берана, Никшића или Бара има исти идентитет као и Србин из Лесковца, Суботице или Бања Луке. За њих је Србија матична држава, говоре српским језиком и верници су Српске православне цркве (мањина су атеисти).
Политичка борба у Црној Гори се одвија између црногорске и „србогорске“ идеје у разним варијантама. Црногорци своју грађанску државу заснивају на потпуној националној доминацији и етничкој посебности, а неретко и на непријатељству са Србијом и Српском православном црквом.
„Србогорци“ сматрају да им је Србија „братска“ земља али желе своју независну државу Црну Гору. Ретко помињу и „лабаве“ федерација са Србијом и Републиком Српском (РС). Занимљиво је да и једна и друга политичка група користи веома сличну, често потпуно исту реторику о посебности Црне Горе, па човек може бити у дилеми ко је од њих већи Црногорац а мање Србин. У свега неколико елемената се они данас не слажу, али су сложни око суштине да је Црна Гора посебна, да им је Србија сусед и да је она пропала због „великосрпске идеје“.
>>>

12. 06. 2011 I Коментари (3)

Kada se pomene reč marketing, reakcije ljudi nisu najbolje. To se može razumeti kod onih koji se ne bave mandžmentom. Informacija sa porukom „marketing“ na televiziji prekida gledanje filmova, serija i emislija. Sve to može stvoriti negativne emocije kod gledalaca. Posle tog „nepopularnog“ obaveštenja, slede reklamne poruke, koje obično nisu uklopljene u sadržaj koji je gledalac do tada pratio. >>>

31. 05. 2011 I Коментари (0)

Why do I compare Serbia and Finland? Serbia is a densely populated area unlike Finland and both are located in Europe; Serbia in southern Europe and Finland in northern. Finland can benefit from its GDP(gross domestic product), average income, efficiency and effectiveness of agriculture and government administration. The Finns, unlike the Serbs, have a group of experts assembled in ’Government brend delegation’, a body established in 2008 whose task was to develop the Finnish competitive identity. What is there then to compare between Serbia and Finland? Bad results, actually absence of results. >>>

26. 01. 2011 I Коментари (1)

Милошевић је пионир у увођењу вишестраначког система у Титоиста. Пошто је био нов у томе мислио је да може да влада поткрадајући изборе. Такву грешку нови Титоисти нису направили. Они су себи створили опозицију и назвали је „либералном“ и „напредном“. Изворна Да ли постоји третман против овог „вируса“? Да, постоји. Молите се Богу и Св. Сави, читајте књиге, идите у позориште (не у Југословенско драмско), школујте се, будите културни, путујте, пуно радите да бисте зависили од свог рада и ширите ову поруку. Против овога се они не могу борити. Уколико било какву материјалну помоћ очекујете од државе то значи да сте оболели. Они се хране тиме да деле незарађено. Тако се шире и од рога живе, јер тај новац поново долази код њих. Ако га улажу новац остаје нама да се развијамо и да их отерамо. >>>

10. 10. 2010 I Коментари (4)

Имена познатих, успешних и славних градова често изазивају лепе асоцијације, добра обећања и позитивне перцепције. За Милано кажу да има стила, Париз прелепу архитектуру, Њујорк непрестану енергију итд. Кадкад нека једноставна вредност која је преточена у снажан бренд може имати превасходну улогу на одлуке појединца да посети неки град, купи производ, сувенир или услугу, па чак и да започне пословање у одређеном граду. „Било да су тривијалне као свакодневна куповина или јако важне као релоцирање компаније, делом су рационалне а делом емотине одлуке. Ни једна људска активност није изузета од овог правила, а бренд имиџ градова и држава подупире емотивне стране сваке одлуке једнако јако као и рационалне“ речи су Сајмнона Анхолта, бренд гуруа данашњице.
Где је у свему овоме мој родни Београд? >>>

12. 05. 2010 I Коментари (0)

Најважнији мотор привреде једне модерне и развијене државе чине предузетници и мала и средња предузећа (МСП). Наша модерна, релативно капиталистичка, привреда је почела да се развија почетком 90-тих година прошлог века. Изазов развоја предузетништва сачекао је наше грађане потпуно неприпремљене. Као и много пута и у многим областима живота, наши грађани нису имали подршку државе какву заслужују.
Грађани старости између 20 и 40 година су почели да раде приватне послове у времену санкција, хиперинфлације, нестабилне инфраструктуре итд. Међутим, оно што се занемарује је да су ти људи живели и школовали су југословенској верзији комунизма и нису имали искуства како слободно тржиште функционише.
>>>

03. 03. 2010 I Коментари (0)

За некога бренд представља обећање, за некога сигурност, а за некога неверицу јер је бренд реч страног порекла. Заправо, тај појам представља осећање које одређена особа има према производу, услузи, фирми, граду, нацији, итд. То је, дакле, специфичан осећај и не може се превести никако другачије него – бренд. >>>

27. 08. 2009 I Коментари (0)

Није српски сан 1000 евра месечно наредних 20 година! Односно, не би требало да буде. Нажалост, то је порука једног државног предузећа грађанима Србије. Какву заправо поруку владајућа већина шаље својим грађанима? У време Светске економске кризе поручују нам да је наш идеал да - не радимо! Али не само то. Таквим људима (нерадницима) се треба дивити, они треба да буду наш узор, наш идол (видели сте на ТВ реклами колико људи кличе срећнику).

Дакле, порука је супротна од оне каква треба да буде. Ова и сличне непромишљене ТВ рекламе лоше утичу на свест грађана. То би се избегло да постоји јасна државна политика, тј. избегло би се да постоји бренд Србије! >>>

09. 03. 2009 I Коментари (0)

<< 1 2 >>