Невоље српског народа у Македонији

недеља, 14 марта, 2010 у 12:00AM

Срби из Македоније, одани грађани своје државе, још увек не уживају пуна права. Верска права су им ускраћена. Српској православној цркви је забрањено да обавља своју мисију на територији Републике Македоније. Недавни повратак годинама прогоњеног владике Јована Вранишковског, архијереја који прихвата канонско једнство са Српском праволавном црквом, довео је до јавних претњи македонским Србима и Ивану Стоилковићу. Дојављено је да је на свечаности одржаној поводом Дана државност Србије постављена бомба. Епископ „Македонске православне цркве“ Агатангел објавио је чак да ће македонски народ знати како да се обрачуна са издајницима ! Нисамо чули реакцију званичне Србије, у нашој јавности су у томе писале тек понеке новине.Срби из Македоније, одани грађани своје државе, још увек не уживају пуна права. Верска права су им ускраћена. Српској православној цркви је забрањено да обавља своју мисију на територији Републике Македоније. Недавни повратак годинама прогоњеног владике Јована Вранишковског, архијереја који прихвата канонско једнство са Српском праволавном црквом, довео је до јавних претњи македонским Србима и Ивану Стоилковићу. Дојављено је да је на свечаности одржаној поводом Дана државност Србије постављена бомба. Епископ „Македонске православне цркве“ Агатангел објавио је чак да ће македонски народ знати како да се обрачуна са издајницима ! Нисамо чули реакцију званичне Србије, у нашој јавности су у томе писале тек понеке новине.У Македонији постоји политичар по имену Иван Стоилковић. Он води Демократску партију Срба у тој земљи. Положај српског народа у Македонији се током протеклих година, посебно пошто му је на чело стала нова генерација политичара, значајно поправио. Српски глас чује се у македонском Собрању и у македонској влади (истина не са министарског, већ заменичког места). Свети Сава је постао државни празник, празник српске мањине. Српски народ у Македонији више не нападају званични кругови, нити су настављене бестидне јавне кампање из деведесетих година прошлог века, када је озлоглашеност Срба и Србије требало да послужи као амортизер многих унутрашњих нестабилности и спољнополитичких фрустрација младе државе. До 2012. године требало би да буде обновљен Зебрњак, славни споменик јуначким српским војницима који су срушили османско господство у Вардарској долини и одредили источне, јужне и западне границе модерне Македоније. Пре неколико месеци присуствовао сам скупштини Демократске партије Срба у Македонији која је у присуству 1500 делегата одржана у згради Македонске опере у Скопљу. Била је то манифестација обнове модерне српске нације, која се догодила тамо где Срба скоро више да и нема и где нико не би очекивао. Стоилковић, једини посланик Србин у македонском Собрању, гласао је 2008. године против одлуке о признању независности Косова и Метохије. Исто је учинио и у другим сличним приликама. Устао је против коалиције чији је ДПСМ део. Гласао је једини – сам против свих. А да ли је званична Србија на било који начин одговорила на овај избор истине и правде уместо користи и опортунизма ? Наравно да није. Срби из Македоније, одани грађани своје државе, још увек не уживају пуна права. Верска права су им ускраћена. Српској православној цркви је забрањено да обавља своју мисију на територији Републике Македоније. Недавни повратак годинама прогоњеног владике Јована Вранишковског, архијереја који прихвата канонско једнство са Српском праволавном црквом, довео је до јавних претњи македонским Србима и Ивану Стоилковићу. Дојављено је да је на свечаности одржаној поводом Дана државност Србије постављена бомба. Епископ „Македонске православне цркве“ Агатангел објавио је чак да ће македонски народ знати како да се обрачуна са издајницима ! Нисамо чули реакцију званичне Србије, у нашој јавности су у томе писале тек понеке новине. Пре нешто мало мање од стотину година спороведени су последњи парламентарни избори у Османском царству. Срби који су у старој империји још увек живели на простору данашњих Косова и Метохије и Македоније добили су тада посланике у парламенту и чак једног сенатора. У то време сматрало се да су словенски становници Вардарске Македоније (данашња Република Македонија) већином Бугари – припадали су бугарској црквеној организацији Егзархији. Једна трећина становништва била је одана Васељенској патријаршији и себе углавном сматрала Србима. Зато су „османски Срби“ успели да своје посланике пошаљу у парламент царства које се ширило на три континета. Управо из тих су разлога су 1912. године у све три епархије Вардарске Македоније владике биле Срби. Прошао је читав век. Србија се у међувремену утопила у Југославији. Српски комунисти подржали су еманципацију македонске нације. Неправде из времена југословенске монархије су укинуте. Балкански рат жигосан је као угњетачки и империјалистички. У Македонији су деценијама била укинута национална права српског народа. Комунистичке власти су створиле неканонску и од других православних цркава непризнату „Македонску православну цркву“. До наших дана, упркос чињеници да се догодило политичко чудо па је посланик македонских Срба ушао у Собрање у коалицији са ВМРО, постоје снаге које унутрашњу нестабилност македонског друштва и тешкоће са моћнијим суседима решавају тако што шире омразу према Србима и српском народу. Занимање наше јавности је слабо, а реакција наше државе млака. Срба у Македонији је 2002. године било за 16% мање него десет година раније. Њихове невоље су увреда на рачун Србије. Њиховим нестанком заувек би нестао део идентитет српског народа. Летаргија српске владе и дипломатије је неразумљива, неодоговорна и недопустива. Ћутња невладиног сектора у Србији и Македонији је бестидна. Претње нису упућене само једном човеку – Ивану Стоилковићу, већ читавом једном народу. Да ли ико заиста очекује да ће Србија бити поштована ако сама не извршава оне државне и националне обавезе које обавезно следи свака модерна држава?

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Невоље српског народа у Македонији" Оставите коментар
Miroslav Mladenovic
30. новембра 1999. at 01:00

Dragi prijatelju Čedo! Zar i ti podleže "srbovanju" što ni u snu nisam očekivao od tebe. Povredio si mene kao Srbina, moju Tazbinu(žena makedonka) a i ostale srbe i Makedonce sa mešovitim brakovima u Vlasotincu i Leskovcu. Sramota da podlegneš nečijim interesima i budeš tako "slep" u nepoznavanju pravog stanja Srba u Makedoniji-ali časnih a ne "mutivoda" radi lične koristi. Nisam očekivao to od Tebe da se kao doktor istoriskih nauka tako sebi dozvoliš raznoraznom ološu da te KORISTE za neke druge ciljeve. Znam da ti neće biti svejedno kada ovo pročitaš, jer sam obećao da neću više pisati na tvom SAJTU zbog nekih KVAZI SRPSKIH intelektualaca. Iskren pozdrav. Dragi prijatelj i dobronamerni intelektualac Miroslav mladenović lokjalni etnolog i istoričar Vlasotince Srbija 7. april 2010. godine Vlasotince Srbija

Оставите коментар