Нови избори

уторак, 13 септембра, 2016 у 1:42PM

Лоше је када у једној држави само избори представљају нешто ново. ДПС је на власти, током четврт века (и још пет деценија пре тога) а  све државне установе заједно нису пружиле ни најмању могућност да му неко на фер и поштеним изборима макар озбиљно кокурише. Ту тиранију подржавају међуанродне околности, нечасно властољубље вођа ДПС које их је водило ка промени политике, идеологије, уверења и идентитета. Међутим, на руку им иде и стање у друштву чије су елите корумпиране.

Народу је, наизглед, пружен некакав избор. Дворска опозиција се ујединила. Настала је колаиција „Кључ“. Шта ће да откључају бивши Милошевићеви другари који су открили шта су по националости уочи прошлог пописа, заједно избеглим лидером Демократског фронта и организацијом Ура – јасном колико и слика високозаштићеног сведока на Хашком трибуналу? Рачуна се међутим на то да у ауторитарним друштвима опозиција блиска властима често има добре изгледе да се наметне и потисне истинску опозицију. 

Таква заблуда, коју смо ми овде имали са радикалима па после и са њиховим отпадницима напредњацима, у Црној Гори је само српска. Национални Црногорци су нација једне партије – ДПС-а. Онај ко је међу њима љут на Ђукановића, увек у резерви има Кривокапића или неког сличног. Да је Црна Гора била демократска, таква партија не би могла да постоји ни да према себи моделира једну читаву нацију, колико год нова она била. Остале нације су јединствене око своје националне партије… Све осим Срба. Нова српска демократија и са њом читав Демократски фронт, преузела је на себе не само одбану права Срба већ и демократизацију Црне Горе. Није било друге. Изостала је међутим подршка Србије и Европске уније разумном политичком уједињењу само у случају јединог народа Црне Горе. НСД и Демократски фронт су једини прави противници режима Мила Ђукановића. Режим их као такве види и прогони.

Настављен је судски прогон Андрије Мандића и Славена Радуновића. На дан када су прошле године почеле велике, историјске демонстрације заказано је прво рочиште процеса на коме се двојици српских вођа и бораца за демократску Црну Гору суди за рушење уставног поретка. Суде им они који не виде да је Ђукановић током протеклих година систематски кршио законе, узурпирао власт и рушио државу.

Видећемо како ће се режим носити са отпором који неизбежно настаје. Срби су у Црној Гори трећина становништва, а српски језик и корене прихвата апсолутна већина. Није то Македонија, где Срба више нема тоталитарни режими  су одавно угасили религиозност становништва па власти могу једног митрополита да некажњено годинама држе у затвору наспупрот праву и правди.

Црногорски режим навикао је да обмањује народ.  Заборавили су на Србе на Косову и у Херцеговини, а наводно бранећи прве су дошли на власт а око других су се нешто обавезали у Дејтону (није само Србија потписник овог уговора и Подгорица дугује нешто и својим грађанима Србима а не само Црногорцима). Црногораца на Косову 1999. више није било. У муци и страдању тамо су сви, као и увек у историји, били пре свега Срби. Уосталом, одакле идеја Ђукановићу да удржава у иностранству треба да штити само сународнике својих грађана Црногораца а не и грађана Срба?

  Да би лакше издали Србију, своје претке и истинску Црну Гору, нешто су Ђукановић и његови саучесници петљали 2008. године. Признали су међу првима лажну државу, али су тврдили како очекују да и црногорска мањина у „Репубљик Косова“ буде заштићена. Сада Ђукановић најављује да ће послати амбасадора у Приштину, иако није испуњен захтев да и Црногорци буду уписани у репубљикин устав.

Чекамо још једне намештене изборе, на које диктатор излази тако што је поткупио део опозиције. Ипак, ничија није „горела до зоре“. Чак и у некада Ђукановићу без сумње блиској Северној Кореји чују се гласови које тамошња власт покушава да угуши насиљем. Да ли Ђукановић заиста мисли да су измишљање Колашинске и Бомбашке афере, па прогон слободара какав је био Марко Даковић били знаци снаге књаза Николе? Или је то можда била слабост? Када дође време, слично ономе када је прошле године полиција напала народ, онда сви ти политички полтрони, страначки конвертити и прелетачи без крила напусте господара. Са задовољством се сетим како су брзо побегли од Милошевића. У својим мемоарима Мирјана Марковић тврди да су их напустиили чак и они који су се годинама гурали да са владајућом породицом у приватном кругу славе Нову годину.  Тако ће бити и са Ђукановвићем и ДПС-ом.

Када је 2000. године Милошевић покушао да уведе закон о борби против тероризма (читај: политичких противника) нама у Србији није помогао ДПС, ни нека УРА, Позитивна,  да не говоримо о СНП-у који је догађаје увек разумео са пет година закашњења… Помогли су нам посланици Српске народне странке који у ондашњој савезној скупштини нису дали кворум за формализовање диктатуре. То је подстакло Милошевића да промени устав и стави себе на изборну пробу. Да није тако учинио победио би на изборима.

Да ли Ђукановић мисли да у Србији сви продају веру за вечеру и да нашој браћи нећемо вратити дуг?

  —

Чланак објављен у подгоричком Дану, 12.09.2016.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар