О папама и политичарима

понедељак, 1 августа, 2016 у 10:05AM

За нама је историјска седмица. Време суочавања. Папа Франциско Први деловао је надреално и нестварно док је улазио у Аушвиц. Бела мантија је вијорила док је пролазио кроз злогласну металну капију. Величанствено. Потребно свету.
Треба, међутим, додати да Римокатоличка црква није скривила Аушвиц. Она је имала утцаја и удела на успон и одржање фашизма и нацизма. Међутим, антиклерикална природа Хитлеровог режима и одлучност појединих свештеника да се боре за слободу, на неки начин је поништила деловање других, понекад високих прелата цркве који су подржавали овај тоталитарни режим. Папству су требали векови да рехабилитује Јевреје, да опрости Галилеју… Данас постоје снажне тенденције да буде канонизован Пије 12. кога неки зову и „Хитлеров папа“. Папа се, међутим, одлучио да посети Аушвиц. Посетио је Босну и Херцеговину, његови претходници посећивали су и Хрватску… Нити један није отишао у Јасеновац или Јадовно. У околини Бањалуке један папа је стигао у самостан Петрићевац, али му није пало на памет да оде у оближње Дракулиће, Мотике… Места где су католички фашисти убијали децу у стотинама. Међу убицама био је и понеки фратар. Шефа те злочиначке државе Павелића избавили су чиновници Ватикана. И да ли неко тражи опроштај за то?

Овако, папин гест мало подсећа на невероватну способност суочавања Републике Хрватске. Као највећи могући акт понизности и спремности на прихватање одговорности за злочине у Хрватској и Федерацији БиХ спомињана је пре пар седмица некаква деларација хрватског сабора о Сребреници. Ваљда Хрватска најбоље зна шта су жртве и шта је српски прогон… Претходних седмица траје дипломатски рат између Загреба и Београда, две техничке владе се часте нотама, а дипломате одбијају да их приме… Због Степинца, кога се нису сетиили да рехабилитују четврт века, због идеје да би Србији требало наметнути још услова – међу њима хапшење сваког ко је пуцао на хрватске сепаратисте у време када су шверцовали оружје и кршили устав своје републике и савезне државе…
На дан када је пре четврт века Алија Изетбеговић посетио Нови Пазар тамо је дошао и његов наследник, следбеник и потомак Бакир. Опет је било речи о паралелама између Републике Српске и „санџака“. Има ту само један проблем. Република Српска је међународно призната држава, део једне сложене државе чланице УН. Њу насељева више од милион грађана који припадају народу конститутивном у оба ентитета БиХ. Хтели су да им статус противуставо одузму али су они успели да га одбране да створе државу. Муслимана/Бошњака у „санџаку“ има десет пута мање (мада Изетбеговић верује да су Роми, Албанци, Муслимани и Срби мислимани такође Бошњаци), имају статус бољи него Срби у Федерациији БиХ, који су некад чинили 25% њеног становништва а и данас чине удео већи него Бошњаци у Србији. Бошњаци су сами прихватили статус националне мањине у Србији, а њихове вође већ деценијама учествују у власти… Али Изетбегвић ратује за много шире циљеве, баш као и његов отац, жртве те мегаломаније нису били само Срби већ и Бошњаци.

У свету којим је залепршала папина појава, живи и Хашим Тачи. Све је добио. Независну државу коју Србија постепено признаје. Безусловни државни статус. Србија је та која ће мењати устав, а Заједница српских општина на Косову и Метохији биће само невладина организација. Више је сузавца Тачи удахнуо као премијер, вицепремијер и председник „Косова-УНМИК“ него за све време Милошевићеве власти. Добра му је опозиција и лепо му иде демократија. Требало је ипак да неко време – 200-300 година – уживају аутономију у демократској Србији. Али онда би Аљбин Курти бацао сузавац у Београду. Можда је зато Тачију Србија опет крива. Присећа се тако да су српске власти онемогућиле улазак „Косова-УНМИК“ у УНЕСКО – заборавља притом како их је Србија лако пустила у Међународни олимпијски комитет. Председника Косова-УНМИК који је изабран гласовима Вучићевих Срба, иначе компромитованог страшним сумњама о трговини људским органима, јако боли српска жута штампа. Човека кога су саборци звали „Змија“ јако вређа низак ниво њихових текстова и однос према Албанцима. У сваком случају, најавио је у интервјуу који је дао београдском Данасу, да и „Косово-УНМИК“ отвара некакво поглавље према Србији. То „поглавље“ је уствари тужба за геноцид.

Припремили су се каже добро. Доказаће да је Србија извршила геноцид над Албанцима и да је над Косовом и Метохијом спорвела агресију. Е сад… Срби су чинили 15% становништва Косова и Метохије, међу ратним жртвама држе удео од 35%. Према заједничким статистикама ! Кад је реч о рушењу, однос је 50: 70 на штету шест пута бројнијих Албанаца. За разлику од БиХ и Хрватске, где су после рата убијене десетине односно стотине људи, на Косову-УНМИК је од јула 1999. до данас убијено најмање 950 Срба… Геноцид? Над ким?
 Важно је да је данашњи папа некада, још док је био кардинал Бергољо, примио распопа, вођу лажне и отпадничке „црногорске православне цркве“.

Чланак објављен у подгоричком Дану, 01.08.2016.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар