среда, 30 септембра, 2020 у 8:08AM

„Недовољно уважени господине Бешлин,

Моноинтервију који сте дали сајту „Истиномер“, посветили сте мојој маленкости. Хвала Вам на томе. У животу Вас као исправну, стручну и честиту особу понекад дефинишу они који Вас воле, а понекад они који Вас мрзе. Тако је било и овом приликом.

 Основне Ваше тврдње су:

            1. Захтев за укидање АП Војводине је неуставан. Он изазива и подстиче захтеве за успоставном њене независности.

            2. Војводина је стара историјска област. Њен аутономистички покрет постојао је од средине 19, а тридесетих година 20. века постао је ово што је данас. Коначно, Ви у исту раван стављате идеје српске државности и војвођанске аутономије током 19. века.

            3. Бити Војвођанин у време Југославије, кажете,  није била само регионална припадност, већ тај нови национални идентитет једноставно није било могуће, нити дозвољено исказати на попису.

            4. Тврдите, на основу изнесеног, и да не познајем довољно прошлост  Војводине, да сам фалсификатор историје и да не завређујем да будем професор универзитета.

1. Устав Републике Србије из 2006. године, који је први пут демократски утемељио АП Војводину, у свом 182. члану каже и следеће: „Нове аутономне покрајине могу се оснивати, а већ основане укидати или спајати по поступку предвиђеном за промену Устава. „

Што се тиче отцепљења дела државне територије, њега овај устав, баш као и велика већина савремених устава, не дозвољава.

2. Не разумем шта сте хтели да постигнете инсистирањем на везама између идеје аутономије Војводине са, рецимо, одлуком Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи?  Да ли она таква  –  представљала је Србе, Буњевце и друге, чији председник каже да су становници ових крајева „кост од кости српске“, одлучни да „једно будемо са Србијом без услова, без преговора и без поговора“ –  представља некакву легитимизацију данашње аутономије Војводине? И шта Вам, уосталом, треба то са Барањом, црни господине Бешлин?

О пореклу данашње аутономије написано је много озбиљних научних радова, у књизи Досије АП Војводина екстензивно смо их цитирали. Овако Ви полемишете са инсертом мог говора из 2013. године који траје мање од три минута и колико разумем на Вас делује и као инспирација. Можете да не прихватите аргументе историчарâ, који су за разлику од Вас проучавали ово питање, али зашто занемарујете тврдње твораца савремене аутономије Војводине да она нема везе са временом које је претходило четрдесетим годинама прошлог века, а посебно не са Српском војвод(ов)ином или Војводством Србија и Тамишки Банат?

3. Тврдите да у време Југославије регионална припадност није била регистрована на пописима. Верујем да би, само да је било више оних који су осећали да припадају војвођанској нацији, иста била и створена, као што су током постојања социјалистичке Југославије створене још бар две сличне. Попис из 2011. организован је у слободи и демократији, па су национални Војвођани – упркос томе што су њихове партије биле на власти, а вођена је  и скупа кампања у прилог новог идентитета – после свега остали толико малобројни да их сврставају заједно са  разним другим „регионалним припадностима“, због чега данас не знамо да ли чине 1% становништва АПВ или мање.

Бизарно је када у контексту АП Војводине говорите о заштити права мањина. Она су одлично заштићена законима државе Србије. Притом, то говорите Ви који сте учествовали у кампањи обесправљивања српског народа у Црној Гори, који такође има легитимна и неотуђива права, баш као и сваки други народ.    

4. И… господине Бешлин, где је овде фалсификат? Незнање и једну научну аљкавост показали сте, у том моноинтервјуу који сте били љубазни да дате, управо Ви. Историја је – пошто због потреба стварања нове нације живите у 19. веку, па можда нисте у току – научна дисциплина. Зато говоримо пре свега о интерпретацијама. Када данас тврдите да је неко фалисификатор историје, он више није злочинац који одступа од владајуће догме, већ неко ко кривотвори изворе на основу којих интерпретирамо историју. Уосталом, фалсификатори обично добро познају оно што желе да кривотворе, због чега тврдње да сам фалсификатор и незналица не иду заједно, осим можда као слика Ваше узрујаности и личне злобе.

Ако желите да ме избаците са универзитета, слободно изволите. У Србији су се већ дешавала разна чуда (рецимо када сте Ви примљени за сарадника Института за филозофију и друштвену теорију), па ни моје избацивање са посла неће бити преседан. Ја не слушам гласине, али можда би било добро да следећи пут полемишемо о г. Александру Вучићу, тек реда ради, да их некако оповргнемо. За отпуштање професора универзитета са посла постоје процедуре. Но, ако се у том циљу будете служили оваквим подметањима и неистинама, нећу то схватити као Вашу академску слободу и политичко право, већ као напад на моју породицу. На тако нешто нећу одговарати ни текстовима ни тужбама.“

Београд, 30. септембар 2020.               др Чедомир Антић

Posted by Чедомир Антић
Categories: Ставови