Opet o regionalizaciji…

петак, 3 децембра, 2010 у 12:00AM

Političke partije naklonjene regionalizaciji nadmeću se oko toga koliko će regiona smestiti u centralnu Srbiju i računaju broj pristalica, mesnih paša i subaša, koje će pretvoriti u regionalne guvernere, poslanike, ministre i državne senatore. Ostaju, međutim, pitanja: Koliko će Srbija zaista dobiti daljim birokratizovanjem njenog siromašnijeg dela? Zašto Evropska unija podstiče stvaranje posebnih internacionalnih regiona, koji spajaju suverene države, dok Srbija prebogatu Vojvodinu i Beograd čuva u starim granicama i tako suštinski održava svoju neintegrisanost?Političke partije naklonjene regionalizaciji nadmeću se oko toga koliko će regiona smestiti u centralnu Srbiju i računaju broj pristalica, mesnih paša i subaša, koje će pretvoriti u regionalne guvernere, poslanike, ministre i državne senatore. Ostaju, međutim, pitanja: Koliko će Srbija zaista dobiti daljim birokratizovanjem njenog siromašnijeg dela? Zašto Evropska unija podstiče stvaranje posebnih internacionalnih regiona, koji spajaju suverene države, dok Srbija prebogatu Vojvodinu i Beograd čuva u starim granicama i tako suštinski održava svoju neintegrisanost?Naša javnost po ko zna koji put sluša o regionalizaciji. Očigledno je da je ponovo reč o predizbornim posezanjima pojedinih stranaka za političkim programima. Godinu dana pred izbore svakom ozbiljnijem učesniku u političkoj trci potrebno je novo programsko ruho. Koliko će se tog programa držati najbolje pokazuju prethodna iskustva. Pitam se: kako je moguće da su na regionalizaciju svi bili „zaboravili“ u vreme donošenja prethodnog ustava? Biće da su tada interesi bili drugačiji, pa su parlamentarne stranke gledale da u privremenom sporazumu prevladaju političku krizu koju su zajednički iskusile u vreme otcepljenja Crne Gore i zastoja u evropskim integracijama. Političke partije naklonjene regionalizaciji nadmeću se oko toga koliko će regiona smestiti u centralnu Srbiju i računaju broj pristalica, mesnih paša i subaša, koje će pretvoriti u regionalne guvernere, poslanike, ministre i državne senatore. Ostaju, međutim, pitanja: Koliko će Srbija zaista dobiti daljim birokratizovanjem njenog siromašnijeg dela? Zašto Evropska unija podstiče stvaranje posebnih internacionalnih regiona, koji spajaju suverene države, dok Srbija prebogatu Vojvodinu i Beograd čuva u starim granicama i tako suštinski održava svoju neintegrisanost? Velika je nesreća što stranke koje tvrde da su moderne vode politiku koja se svodi na nametanje rešenja koja ili nigde nisu primenjena ili su se pokazala lošim. Loše je što partije koje se diče demokratičnošću uz pomoć vlasti koju imaju nameću model regionalizacije koji nije prošao ozbiljniju raspravu u Narodnoj skupštini, a da ne govorimo o javnoj raspravi. Regionalizacija nije predizborno nadmetanje za najsiromašnije krajeve zemlje. Ona nesumnjivo nije ni potvrda rastočenosti i federalizacije države. Regionalizacija bi trebalo da bude put ka održivom i ravnomernom razvoju države, kao i suzbijanju autonomističkih i separatističkih težnji pojedinih njenih delova. Srbija je zahvaljujući eroziji starih ustavnih rešenja sve više ličila na Beogradski pašaluk, možda će njene granice u budućnosti više nalikovati na međe okupacionih guvermana i vojnih inspektorata iz vremena Prvog svetskog rata.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар