Ореден

понедељак, 29 јуна, 2015 у 12:13PM

Војисав Шешељ, председник СРС и некадашњи потпредседник српске владе одликован је орденом Архиепископије Црногорско-приморске на чијем је реверсу лик Св. Петра Цетињског. Митрополит Амфилохије, друга личност наше свете Српске православне цркве, рекао је у говору којим је образложио ову одлуку: „За косовско рвање и служење светом божјем закону у одбрани од „правде“ Хашког суда, којем трагови смрде нечовјештвом.“

Многи данас критикују ову одлуку високопреосвећеног митрополита… Кажу да је Шешељ силеџија, аутократа, егзбициониста и шовиниста… У праву су за Шешеља. Имају право и када кажу да је учинио нажао другим народима. Има истине и у тврдњи да је током свога рада, све до заточења радио више у прилог штете него на корист инстресима српског народа.

Ипак, постоји час и постоји бој, када се и у коме се сваки син отаџбине позива да пружи свој допринос за слободу. У најтежим ратовима чак и демократије ослобађају осуђенике и злочинце пружајући им прилику да се рехаблитују. Војислав Шешељ није се суочио са правдом у демократској Србији. Напротив, слабости демократсих странака и мане Ђинђића и Коштунице учиниле су да после свега две године удвостручи популарност и пође путем успона ка највишој власти у држави. На том путу спречила га је оптужница из Хага и захтев за изручење. Одраније је обећао да ће се одазвати. И одазвао се као јунак и витез. Какви су били његови мотиви, а какво његово душевно здравље не улазим… Суд је пожурио да га суди као нормалног и као законитог представника српског народа. Остао је спомен бедне Карле Дел Понте и несрећног Зорана Ђинђића који је дозвилио себи да као премијер једне земље каже за свог суграђанина и посланика: „Води га и немој да га враћаш…“

У Хашком трибуналу Шешељ је, што се мене тиче, окајао своје грехе. Немам право да то кажем у име неког несрећног Бошњака, Хрвата или Албанца чијој је несрећи допринео или је проузроковао… Не могу да тврдим да је невин у име српске демократије против које је постојано радио… Али то више не могу да суде судови српских или суседних држава, а осебно не Хаг. Тај његов велики грех остаје суду Свевишњег за који се надам да је наумитан, праведан и да је коначан, као и да ће и њему самом донети просветљење. Хашки трибунал, тај пристрасни, империјалистички, шовинистички, неправени, на тренутке, и расистички суд Шешељ је током дванаест година потпуно поразио. Оспорио га је, оповргао, потукао, понизио и исмејао. На крају су га – баш као и Василија из комедије Радован Трећи, само не из нацистичког логора већ из херметичног судског затвора – избацили „због недисциплине“. После свега неколико месеци слободе, тражили су га поново назад. Неодлучни да ли је боље да од тешке болести умре изван судског затвора или у њему.

Иако многи критикују одлуку да Шешељ буде одликован једним епархијским орденом, много је разлога да то буде учињено. Јер Србија и Српство су и даље у рату. Они су, после свих понижења, прихватања и мирења са судбином, у очима шефа америчке дипломатије Џона Керија „на линији ватре“. Србији не отимају само Косово и Метохију већ захтевају да сама у томе помаже, обесправљују српски народ у Црној Гори, у Хрватској и гуше Републику Српску. У таквом сукобу, од наших вођа очекују да за узврат за власт, новац и положаје у Бриселу – продају српске земље и народ, дају самосталну државу за 1% становника АП Војводине, омогуће аутономју „Северном Санџаку“ какву негирају Србима на Косову, у Босни и у Хрватској, и учине државу економски, социјално у културно потчињеном… У борби у којој су стотине младих, перспективних, модерних и родољубивих политчара постали плен са запада ширене корупције… Када председник и премијер Србије морају да се непрекидно извињавају за целокупну своју прошлост и тврде како се кају и како то „нису били они“, редак је неко ко је спреман да стоји иза свог народа и његових легитимних права… Тужно је што смо спали на Шешеља, али је добро да се у „проклетој авлији“ Хага нашао неко да разоткрије фаризеје, лицемере и мрзитеље.

И док Француска одликује мноштво Срба, али уз престолонаследника Александра витезом подлачки проглашава витезовима аутошовинисте који тврде да су Срби гори од свих суседних народа, негирају тешке злочине које су Срби преживели и зазивају страну окупацију и протекторат (за све осим за своје катедре које воде западњачки-модерно као да предају веронауку у Џеди – Саудијска Арабија)… Докле год хрватска одликује оне који у Србији шире мржњу према Србима. Све док плаћају неваладине организације које теже отцепљењу дела Србије или завађају народ… Шешељ треба да буде одликован.
Остаје уз све споменуто и питање: да ли је митрополит Амфилохије свестан неопходности да пред силе, које у сукобе унутар српског народа и нашу самомржњу улажу милионе долара, на чему посвећено раде хиљаде њихових службеника, не може да изађе само тако што изда саопштење и преда орден, а да при том о свему претходно не разговара чак ни са патријархом?

Чланак објављен у подгоричком Дану, 29.06.2015.

 

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар