Оркестар

недеља, 27 маја, 2012 у 12:00AM

Да ли је Србија „вајмарска Немачка“ у којој је на место председника дошао нациста? Тако пише Вашингтон тајмс у тексту који је потписао тамшњи колумниста, неки Џефри Канер. У тексту нема ни речи о томе да се у Србији током протеклих десет година нешто догодило. Аутору изгледа није познато да је Србија изашла из рата, да је прихватила његова последице, чак и оне које представљају отворену неправду и тријумф хрватског, словеначког, муслиманског, црногорског и албанског шовинизма. Србија је прихватила већину националних циљева Сједињених Држава и СР Немачке на Балкану и само је правила питање око динамике њиховог испуњења. Промена влада у Србији до сада је пре одражавала нестрпљење Великих сила, него незадовољство српског народа.Да ли је Србија „вајмарска Немачка“ у којој је на место председника дошао нациста? Тако пише Вашингтон тајмс у тексту који је потписао тамшњи колумниста, неки Џефри Канер. У тексту нема ни речи о томе да се у Србији током протеклих десет година нешто догодило. Аутору изгледа није познато да је Србија изашла из рата, да је прихватила његова последице, чак и оне које представљају отворену неправду и тријумф хрватског, словеначког, муслиманског, црногорског и албанског шовинизма. Србија је прихватила већину националних циљева Сједињених Држава и СР Немачке на Балкану и само је правила питање око динамике њиховог испуњења. Промена влада у Србији до сада је пре одражавала нестрпљење Великих сила, него незадовољство српског народа.Да ли је Србија „вајмарска Немачка“ у којој је на место председника дошао нациста? Тако пише Вашингтон тајмс у тексту који је потписао тамшњи колумниста, неки Џефри Канер. У тексту нема ни речи о томе да се у Србији током протеклих десет година нешто догодило. Аутору изгледа није познато да је Србија изашла из рата, да је прихватила његова последице, чак и оне које представљају отворену неправду и тријумф хрватског, словеначког, муслиманског, црногорског и албанског шовинизма. Србија је прихватила већину националних циљева Сједињених Држава и СР Немачке на Балкану и само је правила питање око динамике њиховог испуњења. Промена влада у Србији до сада је пре одражавала нестрпљење Великих сила, него незадовољство српског народа. Николићев тријумф у земљи, у којој се већина више пута определила за популизам и стране кредите, уместо за праведан или лош национали циљ, имао је, уосталом, за предуслов његово одрицање СРС-а, раније параидеологије, програма и реторике. Дан пред други круг председничких избора, дакле у суботу 19. маја, српском народу невероватно наклоњени Франкфуртер алгемајне објавио је наводни интервју са Томиславом Николићем. Интервју је такав да се чини да га је давала или узимала особа са посебним потребама. Неуједначена, прилично стилски нејасна концепција, садржи питање о Вуковару. Будући српски прдседник на њега је каже се одговорио (према хрватском преводу) кратко и јако писмено: „Јер је Вуковар био један српски град, тамо Хрвати нема да се враћају.“ Одмах је прорадио „оркестар“. Интервју је преузео Јутарњи лист, за њим и Б92, а онда су се огласили нови председник ХДЗ Томислав Карамарко, свргнута Јадранка Косор и наравно председник Републике Хрватске Иво Јосиповић. Ускоро су штету покушали да извуку напредњаци па су се огласили демантијима и Вучићевим првим, од будућих девтстотина до хиљаду, покајничких гостовања на ХРТ-у. Да ли је ово први пут? Сетимо се: 2000. године, одмах после Милошевићевог пораза, почео је устанак Прешевских Албанаца, јако им је засметао терор у часу када је престао. Тада је дошло и до побуне у српским затворима, прве тако масовне у историји. Три године касније, само две седмице пошто је успостављен мањински кабинет Коштунице и Лабуса, на Косову и Метохији догодио се Погром од 17. марта 2004. године. Сада имамо ово. Неспретно дорађен интервју, препун провокација. Нико да спомене неспровођење Ердутског споразума, забрану уставног права на ћирилићно писмо, Томсонове концерте… Расписао се и бивши амбасадор Велике Британије у Београду Чарлс Крафорд. Србију пореди са коњем после битке. На страну прилично јадан Крафордов дипломатски учинак, чињеница да они које би наводно да подржи (дакле припадници „Друге Србије“) оптужују управо њега и америчког амбасадора Монтгомерија да им нису помагали, чак напротив. Има, међутим, једна истина у свему споменутом. Србија јесте слична вајмарској Немачкој. Слаба је и угрожена. За разлику од Немачке, срећом, толико слаба да није способна да поднесе власт екстремиста. Али, зашто је још Србија данас слична вајмарској Немачкој? Како је могуће да су западне силе 1945. извукле поуке и нису Немачку понизиле на начин на који су то учиниле 1918. године (изузетак је хладноратовска подела која није била трајна жеља победника), док је у случају Србије стање значајно другачије? Да ли је реч о намери? Разуме се да јесте. У супротном не би САД и ЕУ два мандата цинцурирале око статуса Косова и Метохије, не би помогле обесправљивање Срба у Црној Гори, не би подстицале србофобију у Македонији, Албанији, БиХ и Хрватској. Не би у суседним државама уз снажан благослов САД и ЕУ владали бивши ратни господари, политичка и друга деца „очева нација“ и разни Милошевићеви отпадници. Коначно, ни би свака могућа провокација српског народа – од прикривања криваца за трговину органима, преко прогона свештенства до оваквих оркестрираних напада – прошла тек тако, без рекације званичног Вашингтона и Берлина. Наше новине не могу да покрену овако нешто против страних државника, а разлоге за ту „немоћ“ не треба тражити унутар наших граница. Излаз је само један. Национално јединство. ДС је помогао да СРС опстане онакав какав је – њиме су плашили народ и странце. После су допринели његовом растурању, мислили су да ће се разбити у парам парчад и омогућити им лакшу владавину. Нека сада не помажу демонизацију реформисаних радикала. Она сада штети Србији. Сви заједно траба да реагују на направедне нападе и кампање лажи против демократски изабраног шефа српске државе.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

4 Коментарa на "Оркестар" Оставите коментар
Никола
30. новембра -0001. at 00:00

Волео бих када би Напредни клуб објављивао линк до текста или макар име аутора у оригиналу, да би се читаоци које занима могли лакше снаћи. Требало ми је мало више времена да пронађем текст „Jeffrey T. Kuhner Did Serbia vote for war?“ Након што сам остао затечен пристрасношћу и нетачним информацијама (на првом месту о пореклу Четника и учешћу у Другом светском рату), наставио сам да тражим информације о аутору и ево шта сазнах након првог линка o њему… „Kuhner was born in Montreal, Canada to Croatian immigrant parents, who fled communist Yugoslavia…“ Дакле ставови аутора добијају потпуно нову димензију када сазнамо његово порекло…

Srđa
30. новембра 1999. at 01:00

Vajmarska sudbina je zadesila Srbiju, Jugoslaviju, 1945. godine. I zadesiće je ponovo, jer prethodne nije ni svesna. A totalitarac nije Nikolić.

Ма&#1088
30. новембра 1999. at 01:00

Можда одговори на многа питања могу да се пронађу у тексту једног нашег познатог политичара,доктора филозофије и премијера на кога је извршен атентат, под називом "Зашто Србија побеђује у рату, а губи мир". Знате о коме говорим, др. Зорану Ђинђићу. Не бих да коментаришем избор Николића за председника,не зато што сам за или против,него зато што треба да видимо како ће се борити и изборити за интересе земље,која на жалост још увек нема јединство око тога шта је национални интерес.

Ни&#1082
30. новембра 1999. at 01:00

Волео бих када би Напредни клуб објављивао линк до текста или макар име аутора у оригиналу, да би се читаоци које занима могли лакше снаћи. Требало ми је мало више времена да пронађем текст "Jeffrey T. Kuhner Did Serbia vote for war?" Након што сам остао затечен пристрасношћу и нетачним информацијама (на првом месту о пореклу Четника и учешћу у Другом светском рату), наставио сам да тражим информације о аутору и ево шта сазнах након првог линка o њему… "Kuhner was born in Montreal, Canada to Croatian immigrant parents, who fled communist Yugoslavia…" Дакле ставови аутора добијају потпуно нову димензију када сазнамо његово порекло…

Оставите коментар