Осврт на финансирање из буџета и проблем спровођења пројеката и програма који трају дуже од политичких мандата

Проблем расипања новца никада није био стран, погову у областима које се буџетски финансирају. Средства која додељују нестручни функционери, постављени по страначком кључу, за бројне такозване пројекте су по правилу вишеструко увећана у односу на стварну вредност радова. Узмимо за пример поправку пута. Одобрена средства рецимо износе осамдесет милиона динара, и то не представља проблем. Први проблем настаје при избору извођача радова, који је обавезно из странке ресорног министра. Особу чија је стручност дискутабилна, порекло капитала сумњиво.Проблем расипања новца никада није био стран, погову у областима које се буџетски финансирају. Средства која додељују нестручни функционери, постављени по страначком кључу, за бројне такозване пројекте су по правилу вишеструко увећана у односу на стварну вредност радова. Узмимо за пример поправку пута. Одобрена средства рецимо износе осамдесет милиона динара, и то не представља проблем. Први проблем настаје при избору извођача радова, који је обавезно из странке ресорног министра. Особу чија је стручност дискутабилна, порекло капитала сумњиво.Проблем расипања новца никада није био стран, погову у областима које се буџетски финансирају. Средства која додељују нестручни функционери, постављени по страначком кључу, за бројне такозване пројекте су по правилу вишеструко увећана у односу на стварну вредност радова. Узмимо за пример поправку пута. Одобрена средства рецимо износе осамдесет милиона динара, и то не представља проблем. Први проблем настаје при избору извођача радова, који је обавезно из странке ресорног министра. Особу чија је стручност дискутабилна, порекло капитала сумњиво. Други проблем представља респодела средстава, где од осамдесет милиона динара четрдесет милиона припада странци, двадесет милиона припада извођачу радова, док трошкови читавог пројекта износе двадесет милиона. На ову појаву нико нема примедбу, јер у нашој земљи не постоји права опозиција, већ се све врти у круг и све функционише правилом „много теби, много мени„, односно међу странкама постоји прећутни договор о ненападању и добар део прихода странака на власти на тај начин управо долази из буџета Републике Србије. Странке треба само да дочекају свој ред. Управо тај круг, односно релативно честа промена странака на власти, условљена њиховим лошим и нечасним деловањем, као и временом у коме се налазимо, усмерава странке у правцу брзог стицања новчаних средстава и богаћења појединаца. Овакво стање се манифестује већ дужи низ година и из њега произилази други већи проблем а то је не реализација пројеката дужих од трајања политичких мандата. Политичари на власти усмерени су на одбрану своје позиције и стицање добробити, док су ствари од националног значаја у другом плану. Они заправо имају интереса да одобре финансирање и реализују такозване пројекте који свој ефекат дају у периоду до следећих избора, јер су гласови, односно власт, једино што их интересује. Таква ситуација значи да се нико озбиљно не бави проблемом бренда Србије, да Београд неће ускоро добити метро и преко потребне мостове, да ће измештање транспортног саобраћаја из центра Београда трајати јако дуго. Навео сам неке мање или веће инвестиције, за које наводно нема средстава. Оваква политичка клима такође условљава непостојање конзистентне стратегије према Србима који живе у ближој или даљој дијаспори, односно значи да су препуштени себи самима и да политичари из матице на њима зарађују само политичке поене, а да је стварна брига практично непостојећа. Ово само значи да Србија нема програм којим би се статус Срба у дијаспори континуирано побољшавао, за доношење програма потребна је пре свега политичка воља и време. Не заборавимо такође и крајеве Србије за које не постоји права стратегија развоја, у којима се политичари појављују само да би прикупили који глас. Приступ решавању Косовског проблема и проблема Црне Горе мења се променом странака које чине Владу. Странке на власти настоје да прошире своје гласачко тело на сваки начин, тако да и овако битне проблеме посматрају само као прилику за то. Често вођене агенцијама за маркетинг истраживања, уместо јасно донесеним програмом, своје интересе стављају изнад интереса српског народа. Оправдања за не чињење су недостатак средстава, немање времена или бављење „битнијим проблемима„ или је проблем фамозна опозиција (та виртуелна) односно бивша власт. ………………………………………………………………………… Пројекат представља подухват са тачно утврђеним циљем, ресурсима и временом (најједноставнија дефиниција). Сваки пројекат се састоји од тачно утврђених активности, које су подложне променама у складу са променама околности и посебну пажњу усмерава на потребне ресурсе и њихову контролу. У пројектима инвестиционог типа, уколико се планирање адекватно изврши, трошковна одступања не смеју прећи пет процената. Тако да би поправка пута, с почетка приче, државу коштала не осамдесет милиона, већ двадесет милиона увећаних за зараду извођача радова. У пројектима у домену државне политике, где остварење појединих активности не зависи само од контролисаних променљивих, време је релативна категорија. Али оно што је битно, а то је идентификовање плана за остварење циљева и потребних ресурса, је потпуно. Када се за реализацију циљева примени пројектни приступ, у сваком тренутку реализације познате су активности које предстоје, стога се може извршити адекватна припрема за предстојеће. Због ограничења обима пројеката, бављење крупним проблемима попут Косова или Црне Горе захева доношење програма. Програм представља групу пројеката који стреме истом циљу (нејједноставнија дефиниција). На пример бављење проблемом Црне Горе се може поделити на сегменте попут Цркве, Школства… За сваки од тих сегмената се могу идентификовати посебни пројекти односно циљеви, већ према потреби и тренутним могућностима. Програм не мора бити у потпуности готов да би се кренуло у реализацију, већ тај приступ управо допушта континуирану промену пројеката у складу са околностима. Овакав приступ омогућава реализацију постепених промена. Код пројеката истог типа, на пример друшвених, потребни ресурси(контакти, правни савети…) су често исти тако да омогућавају бројне уштеде, не само новчане или временска. Дакле, примена пројектног приступа повећава ефикасност и ефективност средстава, омогућава временске уштеде и пре свега осигурава остварење постављених циљева. Поред свих предности он и смањује могућност трошења буџетских средстава ван њихове намене.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Осврт на финансирање из буџета и проблем спровођења пројеката и програма који трају дуже од политичких мандата" Оставите коментар
tool
30. новембра 1999. at 01:00

Да, вероватно тако да је

Оставите коментар