Пелазги

понедељак, 10 маја, 2010 у 12:00AM

И поред братимљења и позивања на Југославију, југословенство не добија велики значај у прилично лицемерном наступу ових носталгичара. Наиме, Југославија је за њих можда била добра држава. Југословенска нација, међутим, ако је икада постојала, никада није била прихваћена. Још као млади учени су да је југословенство једна српска измишљотина која за циљ има да их подјарми, потчини, понизи и асимилује. Од тог става, за који је пракса показала да је у већој мери део коминтернине пропаганде него последица стварног успеха српског национализма, постепено су дошли до тврдњи да они не само да немају везе са Србима, већ нису ни Словени. И гле чуда – да су Хрвати у ствари Иранци, верују већ, (поред птица на грани) и поједини свеучилишни професори. Муслимани – Бошњаци, по пети пут у овом столећу, мењају (усавршавају) идентитет – сада су Илири. О Црногорцима смо чули неколико теорија… неки их препознају као пљунуте Илире, а један пензионисани Брозов генерал тврди да су нешто млађи од ових старих становника Балкана. Каже, Црногорци су потекли од Стари(је)х Римљана. Врло могуће… И поред братимљења и позивања на Југославију, југословенство не добија велики значај у прилично лицемерном наступу ових носталгичара. Наиме, Југославија је за њих можда била добра држава. Југословенска нација, међутим, ако је икада постојала, никада није била прихваћена. Још као млади учени су да је југословенство једна српска измишљотина која за циљ има да их подјарми, потчини, понизи и асимилује. Од тог става, за који је пракса показала да је у већој мери део коминтернине пропаганде него последица стварног успеха српског национализма, постепено су дошли до тврдњи да они не само да немају везе са Србима, већ нису ни Словени. И гле чуда – да су Хрвати у ствари Иранци, верују већ, (поред птица на грани) и поједини свеучилишни професори. Муслимани – Бошњаци, по пети пут у овом столећу, мењају (усавршавају) идентитет – сада су Илири. О Црногорцима смо чули неколико теорија… неки их препознају као пљунуте Илире, а један пензионисани Брозов генерал тврди да су нешто млађи од ових старих становника Балкана. Каже, Црногорци су потекли од Стари(је)х Римљана. Врло могуће… Југославија и Југословенство и данас, две деценије после распада социјалистичке Југославије имају велики углед у српској јавности. Врло често у Београд допутују читаве групе југоносталгичних Словенаца, мале научне или привредне делегације сличних Хрвата, а понекад се догоди да као такви дођу и извесни грађани Европске уније или Сједињених Држава. Шта они заправо желе? Ако долазе приватно, ту су ради провода. Ако допутују службено свакако траже корист за себе или своју државу. По правилу они ће сваки контакт успостављати тугањивом причом о томе како је Југославија била велика, моћна и лепа држава, свуда призната и опште уважена. Ту се и њихов саговорник (било да је демократа или радикал) мало ражали, па почне и он да лелече и запомаже за дивном, великом државом. Онда уважени гости поведу причу ка новијим временима, па убрзо београдски домаћин почне да говори о грешкама и манама свог народа, а љубазни гости сместа узврате грдећи Србе. Такви су наши катарза и суочавање: ми говоримо о својим кривицама, а они о нашим. Одлично је то југословенство наших бивших суграђана, који у Србију долазе са ставом сличним оном са којим је пре стопедесет година бели човек ступао на афричко тло. Југославија им је била дивна, али су са еланом ратовали како би је развалили. Милошевић им је кажу растурио Југославију, зато што је желео да њоме влада. Њихове вође које су десет година раније, још у време када је будући српски диктатор водио банку, већ сматране очевима нација – водиле кампање о „Словенији здај“ или мириле усташе и партизане, а пре почетка рата победили на изборима са програмом државне независности, не само да у свему томе имају споредну улогу, већ су непорочне и немогуће их је подвргнути озбиљнијој критици. О браћи Американцима и да не говоримо – много им је жао Југославије, иако је још Реганова администрација давне 1984. ставила СФР Југославију на листу комунистичких држава против којих у будућности треба деловати. Међутим, и поред братимљења и позивања на Југославију, југословенство не добија велики значај у прилично лицемерном наступу ових носталгичара. Наиме, Југославија је за њих можда била добра држава. Југословенска нација, међутим, ако је икада постојала, никада није била прихваћена. Још као млади учени су да је југословенство једна српска измишљотина која за циљ има да их подјарми, потчини, понизи и асимилује. Од тог става, за који је пракса показала да је у већој мери део коминтернине пропаганде него последица стварног успеха српског национализма, постепено су дошли до тврдњи да они не само да немају везе са Србима, већ нису ни Словени. И гле чуда – да су Хрвати у ствари Иранци, верују већ, (поред птица на грани) и поједини свеучилишни професори. Муслимани – Бошњаци, по пети пут у овом столећу, мењају (усавршавају) идентитет – сада су Илири. О Црногорцима смо чули неколико теорија… неки их препознају као пљунуте Илире, а један пензионисани Брозов генерал тврди да су нешто млађи од ових старих становника Балкана. Каже, Црногорци су потекли од Стари(је)х Римљана. Врло могуће… Владајућој коалицији у Србији не пада на памет да размотри да ли је нормално да Срби у Муслиманско-Хрватској Федерацији (ФБиХ) као конститутивни народ не представљају ништа, док се Муслимани-Бошњаци са неколико посланика шире у влади (два министарска места), управама, праве велики субрегион у коме ће објединити митолошки Санџак, уводе Турску у регион, грде Србију у скупштини, мењају столетне називе села и тврде да у Расу није било српске државе… За то време један високи великодостојник једне од наших исламских заједница, страствено води политику. Пре неки дан, поручује својим присталицама (да не кажем верницима) да су уствари Илири. Још вели, ако неко постави питање у вези са овим, треба само да му кажу: „Реко’ муфтија !“ Пред тавим аргументом је наравно свака полемика исувишна и непотребна. Он је највећи доказ сам по себи. Уреду је то: Перзијанци, Римљани, Илири… Само су Срби дошљаци, Словени (а зна се како је Хитлер тачно говорио и писао о једнима и другима). Језик, историјски извори, археолошки налази… све је то небитно. Важно је да у то верују, да за тако нешто имају некакву подршку у иностранству и да се рат и мржња из деведесетих година настављају без обзира на околности. Срби су идеални протвиници: будући неинтегрисани они ће се увек, уз малу помоћ са стране, окренути социјалним и политичким поделама. Пошто су и декадентни, они као народ који не сумња у своју историчност и не мрзи се са својом прошлошћу, свакако неће много расправљати о овом питању. Коначно, како су окружени непријатељским национализмима Срби ће се или повући и чекати да победоносни напад прође, или ће ући у сукоб и на крају се по себе кобно суочити са САД, ЕУ и ако буде потребно још неком великом силом. Мислим да је зато потребно да мењамо тактику. Југославија је била лепа и велика идеја, али је припадала оној врсти жеља које човека воде право у огањ пакла. Далеко јој лепа кућа, па макар била и европска. Српска је прошлост несумњива, сеже четрнаест столећа у прошлост. Могла би бити сјајнија и величанственија, али није. Наша је, истинита је… и можемо само да се свим силама боримо да не постидимо наше претке и покушамо да не грешимо тамо где они по несрећи можда нису били у праву. На другој страни, „кад си у Риму, буди Римљанин“: колико су наши суседи Перзијанци, Илири или Римљани, толико смо и ми Срби Пелазги. За Пелазге су Стари Грци веровали да су настарији народ на Балкану. Пошто смо све ове векове постојали, док се ови наши суседи још увек нису досетили ко су, сигурно смо их и некада давно, овде дочекали намерне да праве Белу Хрватску, земљицу Босну или малену Превалитану. Нема доказа, али је сигурно колико и ове друге тврдње. Ако Вас неко пита: „Реко’ Чеда…“

Posted by
Categories: Текстови и анализе

2 Коментарa на "Пелазги" Оставите коментар
Сп&#1072
30. новембра 1999. at 01:00

Чланови Напредног клуба могу бити сви грађани Србије који заснивају свој углед на бављењу својом професијом. Занима ме да ли би Напредни клуб могао да у свој рад укључи и Србе из окружења јер сматрам да би на тај начин рад Напредног клуба био много садржајнији. С Поштовањем Спасоје Томић Србин из Црне Горе

Luka Mrkobrada
30. новембра 1999. at 01:00

Veoma postujem i g. Cedomira Antica i Napredni Klub ali bih voleo da mi ( iako znam da mi to ovim putem nebi odgovorio ) kaze – za koga glasati na sledecim izborima? To pitam jer mi mozemo filozofirati do mile volje ali na vlast ce doci jedna od stranaka koja se kandiduje na izborima, tj. na koji ce nacim Ceda da nametne svoj ( odlican, istinit i realnoscu podkrepljen ) stav ?

Оставите коментар