Persona non grata

субота, 25 фебруара, 2012 у 3:00AM

Nešto sam se zabrinuo: evo, već dva-tri dana ambasador Nemačke u Srbiji, gospodin Volfram Mas, ćuti. Niti nam daje mudre savete, niti kritikuje Vojislava Koštunicu, niti Ruse?!Nešto sam se zabrinuo: evo, već dva-tri dana ambasador Nemačke u Srbiji, gospodin Volfram Mas, ćuti. Niti nam daje mudre savete, niti kritikuje Vojislava Koštunicu, niti Ruse?!Nešto sam se zabrinuo: evo, već dva-tri dana ambasador Nemačke u Srbiji, gospodin Volfram Mas, ćuti. Niti nam daje mudre savete, niti kritikuje Vojislava Koštunicu, niti Ruse?! Da ga naša vlast nije proterala kao persona non grata? Moraću da se raspitam. Jer, ovih dana kad je pao sneg, nije pao da zaveje breg, već da zverke pokažu svoj trag. Država Srbija je bila, mudrom odlukom Vlade nejakog Mirka, na kolektivnom godišnjem odmoru ili, za neke, (ne)plaćenom odmoru! Niko ni da zucne od naših vlastodržaca o nečuvenom skandalu koji je napravio nemački ambasador u Srbiji, usred Beograda, obraćajući se mladim ljudima koji nisu imali prilike da zbog bede i besparice ikad prekorače granice naše zemlje i koji su upravo zahvaljujući pomoći Nemačke tamo otišli. Ni mediji, ovdašnji, koji imaju svoje izveštače, ili svoj izvor, svuda i na svakom mestu, kad je potrebno nešto da izmisle, izlažu i zalude građane, nisu se proslavili. Zašto? Znam, ali neću da Vam kažem! A i ako vam nije jasno, onda… Sećam se samo, bilo je to onomad, kad je ambasador Rusije u Srbiji gospodin Aleksandar Konuzin upitao i zavapio usred Beograda: “Srbi, ima li ovde Srba?!” Kakva su se buka i dreka digle, a išlo se dotle da je, recimo, znameniti Nenad Čanak, snagom svog LSV, zatražio da se ambasador Rusije proglasi za persona non grata i protera iz zemlje. Odmah i sad (tad). Što je svojevremeno lepo kazao Čeda, poznatiji kao JBT – čim prije… Baš bih voleo da ga sad čujem. Ne Masa, već Nenada (ne Popovića, već Čanka!) da nešto bekne za Volframa. Ali ćuti. Kao zaleđeni Dunav! Ne sme da šušne. A protiv Rusije kao – sme? Nisu se oglasile ni famozne (ne)srpske NVO, niti žene koje nose crno, a niko im umro nije, niti razne Nataše, Sonje ili “Srbljanovićke”… Jok! Većina je na pitanje Konuzina ima li ovde Srba urlikala do neba, da bi sad, kad je u pitanju ambasador Nemačke, zanemela, do sledeće izjave ruskog ambasadora… Baš bih voleo da čujem da gospodin Urlih Brandenburg, ambasador Nemačke u Rusiji, bekne nešto o nekom ruskom političaru i lideru, ili još bolje da gospodin Vladimir Grinjin, ambasador Rusije u Nemačkoj, da svoj komentar o koruumpiranosti stranke gospođe Merkel?! A mogao bi, jer je kancelar Nemačke gospođa Merkel ostala opet bez predsednika, zbog, ako je verovati zapadnim medijima, nekakve sitne korupcije od oko 500 hiljada evra pozajmice od prijatelja za kupovinu kuće, a koju je prećutao svojoj, dakle, nemačkoj javnosti. Usput, malo je pripretio i uredniku “Bilda”?! Ko bi rekao? Predsednik demokratske Nemačke, a preti! Naš ne mora nikome da preti. Šefovi izdavačkih kuća pre nego što odu na večeru kod njega sami znaju koga da otpuste od urednika… Zapravo, ko je kriv pomenutom Kristijanu Vulfu što nije funkcioner u Srbiji nego je političar u Nemačkoj. Ovde se i višemilionska mažnjavanja ili rasipanja tuđih evrića i ne računaju za ozbiljno, a kamoli pretnje novinarima. To je ovde, čini se – stečeno pravo. Kao dobar dan. Pa zar glavni urednik jednih novina u Beogradu sa većinskim “zapadnim kapitalom” nije smenjen posle večere gazde tih novina sa našim predsednikom?! Jeste, ali u poverenju da Vam kažem, večera je bila super, a uz “iće i piće” na kraju je kao desert “poslužen” glavni urednik! Tako je to kod nas Srba. Ovde svako, pogotovo ako je iz prijateljske nam neke EUropske zemlje, posebno od onih koje su prve priznale nezavisnost Kosova, koje su nas mimo odluke Saveta bezbednosti nedeljama, preciznije 78 dana, humanitarno bombardovale i slale nam “milosrdne anđele”, može da priča šta mu padne na pamet, ili što bi se reklo, ćefne. Mene lično, gospodin Volfam, znam čoveka, nije iznenadio. Nije on prvi nemački ambasador koji se ponaša kao da je on ovde gazda (možda i jeste, ali nam nisu još rekli), jer Andreas Cobel, svojevremeno ambasador Nemačke u Srbiji, jeste nešto slično rekao 2007. ali je Srbija tada uputila bar oštar demarš Nemačkoj zbog petljanja u suverene stvari naše zemlje. Možda se, sad već pokojni Andreas, tad nije pokajao, ali se bar, deklarativno, i oficijalno – izvinio. Srbiji. Možda bi se, istina, i gospodin Mas izvinio, ali to ovde, u Srbiji, niko od zvaničnika nije od njega i Nemačke ni zatražio, niti je zbog toga protestovao. A kad ćutiš, znači da se slažeš? Zar ne? Možda objektivno ova Vlada nejakog Mirka i ne može da uputi demarš, jer, šta ima ona da se petlja, kad je on kritikovao Ruse i Koštunicu, a ne njih na vlasti, koji su, svi od reda (sa časnim izuzetkom nekih u Vladi koje lično poznajem, kao što znam i šta misle o EUropskom putu Srbije) na putu bez alternative u EUropu, koja se inače, svakodnevno kida po šavovima i puca… Mislim da će Srbija, marta, zahvaljujući dobročiniteljstvu upravo Nemačke, dakle, Angele i pomenutog Masa, dati zeleno svetlo Srbiji da postane Kandidat i pomogne vlastodršcima pred izbore. Ali, pre će se EU raspasti no što će Srbija, koja je inače stara evropska zemlja, ikad upisati u tu zajednicu. Ali, to je druga tema. Čitam da su Grci prihvatili “nemoguću misiju” zarad dobijanja 130 milijardi evrića pomoći, ali su istovremeno iz Nemačke dobijali i tajna sitna pisma u kojima ih Nemci savetuju da proglase bankrot, vrate se drahmi, šutnu evro i ratosiljaju se dela duga “forever” i oslobode EUropske pozicije i vrate sebi. Ali, da se vratim svetloj budućnosti Srbije. Šta će biti sa Kosovom, samo Bog zna. Srbi sa severa KiM su rekli istorijsko “njet” i Beogradu i Prištini, poslali peticiju sa preko 25 hiljada potpisa u kojoj od pomenute Rusije traže državljanstvo, i tu više povratka nema. Jer, takva, moguća, kolektivna seoba Srba nije upamćena još od doba Čarnojevića, ili, bliže, posle “Ognja” i “Oluje”. Ali, to nas ovde ič ne brine: kad budemo bili u EU i Južna srpska pokrajina, Kosovo i Metohija, opet će biti Srbija, jer, tada, malo “morgen” (što je osmilio SM) neće biti granica. Kako da ne… U međuvremenu Nemačka štampa našu rezervnu valutu – marku, Francuzi franak, a pojedine oblasti u EUropskoj Španiji vraćaju se peseti. Čista zimska idila… I kad pomenuh zimu, vidim da su ulice Beograda, najzad, prohodne. Zahvaljujući radu Đilasovih komunalaca, ali i njegovog saveznika i saborca – sunca! Samo, sad je, umesto snega – led, pa su “pukli” splavovi na Dunavu kod Zemuna! Bukvalno. Ko će da im pomogne? Niko! Osim kad ih Sunce ogreje! I ne znam zašto, ali taman kad smo iz minusa, po Celzijusu, prešli u plus, iz EPS-a nam stavljaju obloge. Tvrde da struja mora da poskupi “samo” za 60 odsto. Istina, kažu da poskupljenja neće biti ni ove, ni naredne, već tek negde 2014. godine?! Dakle, ako tako kažu, znajući ih, tvrdim – struja poskupljuje čim prođu izbori!U maju. Em je tada toplo, niko se na struju ne greje, a i sve je manje onih koji imaju pare da na pijacama nešto kupuju, pa i ne spremaju domaći obrok… Uostalom, sve mi je to lepo objasnio moj ministar Rasim, kad je rekao da je stvar sumnjiva, kad se u veliki uspeh firme zvane Srbija ubraja otvaranje narodnih kuhinja. Ali, u zemlji apsurda, a Srbija to zaista jeste, dolaze bolji dani?! Da li sam poludeo? Nisam još, barem ne načisto. Mislio sam na izbore koji nadolaze kao Dunav, Sava i Morava… Sad ćemo da živimo u zemlji u kojoj teku med i mleko… Nećemo se obazirati na Anđelinu Džoli i njenu “Zemlju krvi i meda”, lagaće nas danima, obećavaće i brda i doline, samo da ih zaokružimo, a ne prežvrljamo, da (p)ostanu vlast, a posle, ko te pita. Jer, kome je stalo do morala u politici, neka ide u crkvu, ili tako nekako beše? Samo, moram da Vam otkrijem još uvek veoma strogo čuvanu tajnu – ni strankama nije lako! Tamo je već pravi haos! Ne oko love. To će doći na red docnije, već oko toga ko će biti u igri da je deli; oko spiskova kandidata stranaka za izbore. Jer, pravila igre su promenjena, sad su na sceni zatvorene liste, pa lideri stranaka, za koje je i Zevs bio malo dete po moći, nisu više svemoćni. Moraće da predaju čvrste liste, i posle – kajanja nema. Sad ljutu muku muče kako da motivišu svoje, do skoro udarne pesnice i motore da uopšte učestvuju na izborima. Jer, ako nisu visoko na predatoj izbornoj listi, od poslaničkih blagodeti nema ništa. Dakle, moraće one koje su dosad, mahom, uspešno varali, da plate, a zna se da naši lideri nisu od onih koji daju, nego samo uzimaju… Ali, o tom potom. Više kad se izbori raspišu…

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Persona non grata" Оставите коментар
Stefan
30. новембра -0001. at 00:00

Господине Динићу, да је Србија нормална земља овакве ствари се не би дешавале. Али ми то нисмо јер, како кажете, немамо став нити правац. Друго, кад у Немачкој некога и осумњиче за малверзације тај сам подноси остравку, а код нас? Још су им јаче министарске позиције. То је та „друга Србија“…

Оставите коментар