PETI OKTOBAR – DESET GODINA KASNIJE

уторак, 5 октобра, 2010 у 12:00AM

Nismo spremni za brze promene: Intervju objavljen na Portalu SMediaNismo spremni za brze promene: Intervju objavljen na Portalu SMediaNismo uspeli da postavimo državu na zdrave osnove, nismo je ustavno dovršili, nismo zatvorili državno i nacionalno pitanje, nismo rešili kosovsko pitanje, nismo se suočili sa prošlošću, nemamo rehabilitaciju. Velika podela koja je postojala u našem društvu još nije zaceljena -U proteklih deset godina Demokratska opozicija Srbije (DOS) uradila je najviše što je mogla u odnosu na svoje izvorne kapacitete. Građani Srbije, posredstvom svojih političkih predstavnika nisu mogli da se usaglase oko nečeg novog i zato je često dolazilo do ograničenih promena starog. Tako je bilo sa privatizacijom, tako je bilo sa Ustavom. Mi i dalje govorimo o socijalno odgovornoj državi, deset godina posle promene vlasti – kaže za S media portal istoričar Čedomir Antić. Po njegovim rečima, Srbija je jedina istočnoevropska država koja nema zaokruženu svoju državnost, ali ona nije za to sama odgovorna: -Za razliku od drugih istočnoevropskih država, pa čak i onih složenih slučajeva kakvo je Kosovo i Metohija (KiM) ili Bosna i Hercegovina (BiH), Srbija ne samo da nije imala partnera i saradnika u Evropskoj uniji (EU) i SAD da očuva svoju celovitost, već su te države stavljale pod znak pitanja njenu celovitost. Tokom proteklih deset godina Srbija je morala da se bori i za državnu zajednicu koju su stvarale i minirale EU i SAD, i za jedinstvo Srbije kada je reč o KiM. Demokratija postoji kao proces Uprkos tome što je postala višestranačka devedesetih godina, Srbija, podseća Antić, nije bila demokratska država. To obrazlaže činjenicama da su izbori bili falsifikovani i poništavani, da su donošeni posebni zakoni da izbori budu priznati, da su politički neistomišljenici bili progonjeni, novine zatvarane, politički protivnici u nekim slučaevima ubijani… -Kada je reč o osnovnim pitanjima, u Srbiji danas postoji demokratija. Danas više niko ne sumnja u izbore, osim možda nekih marginalnih grupa, ali velika većina građana i sve političke stranke priznaju da demokratski proces postoji. Druga stvar su temelji našeg demokratskog društva; tu je reč o slobodi medija koji realno ekonomski nisu nezavisni, o našoj ekonomiji koja nije sposobna da podržava demokratsku proceduru, o činjenici da većina građana nije samostalna i da se na njih može uticati sa pozicije populističke vlasti – komentariše naš sagovornik. Sećanje na „zlatno doba“ On dodaje da su građani Srbije od 5. oktobra, kao „Dana velikih promena“ imali velika očekivanja, posebno zato što 5. oktobra 2000. godine nisimo počinjali tamo gde je 1989. započela Istočna Evropa, već su naše startne pozicije bile znatno niže. -Srbija je talas entuzijastičnih reformi preživela 1988. i 1989. godine. Pri tome, sećanje na „zlatno doba“, na sedamdesete i osamdesete godine, je tako varljivo i ono je nagonilo ljude da žele socijalni raj iz vremena Hladnog rata koji više nikako nije bio moguć. Većina u Srbiji nije želela svet u koji su hrlili stanovnici Poljske i Češke, svet kapitaluzma i nacionalne slovode za koji su Česi i Sovaci bili spremni da podnesu velike ekonomske žrtve. Deo građana očekivao je veliku materijalnu podršku iz inostranstva, ali je objektivno većina građana i dalje ostala naklonjena određenim socijalno-radikalnim idejama (dakle očekivali su da im država kojoj ne žele da plaćaju veće poreze obezbedi dobar posao, jeftina stan, besplatno zdravstvo, školstvo…). To najbolje potvrđuje činjenica kako je funkcionisala demokratska vlast – navodi Antić i podseća da smo tokom proteklih deset godina imali pet Vlada, a svega tokom dve godine te Vlade nisu imale otvorenu ili prikrivenu podršku neke od stranaka bivšeg režima. -Bila je potreba da 2000. godine Vladu podrži i crnogorska konzervativna do tada promiloševićevski orijentisana stranka SNP. Posle toga je manjinsku Vladu podržavao SPS, sada je u Vladi SPS, a sa njime PUPS i JS. Bez SPS-a i SRS-a ne bi došlo do promene Ustava koje su, doduše, bile ograničnene. Upravo zbog velikih očekivanja građana, zato što narod nije bio spreman za duboke reforme, zato što ideja liberalno-kapitalističke EU nije bila bliska većini građana, koji su znali kako je teško njihovim rođacima koji rade u Nemačkoj ili Francuskoj, vlade su pravile kompromise. Ubrzano su povećavale standard, ali je to dovodilo do nemogućnosti ravnomernog razvoja. Novi Sad i Beograd su svoje uzore videli u Budimpešti, Parizu i Briselu, a ne u sličnim tranzicionim gradovima kao što su Sofija, Bukurešt ili Temišvar, Plovdiv. U takvim uslovima bilo je veoma teško, zavladalo je veliko nezadovoljstvo, čak bi se moglo reći da su građani više pokazivali nezadovoljstvo nego što su ga realno osećali – ocenjuje naš sagovornik. Po njegovim rečima, većina građana nije bila spremna za promene, ali je postojala svest da do promena mora da dođe: -Elite se uvek sporazumeju, pa sprovode promene, istina sporije nego što bi trebalo, ali se postavlja pitanje kada neko kaže da bi te reforme trebalo da budu brže koliku brzinu je naše društvo zaista sposobno da podnese. Radilo se naopako Sagovornik S media portala konstatuje da su u Srbiji mnoge stvari sprovedene naopako: -Prvo smo ušli u privatizaciju, pa smo tek onda razmatrali pitanje denacionalizacije i restitucije. Prvo smo donosili zakone o lustraciji koji nisu primenjivani, organizovali smo specijalne sudove, pa tek smo onda vršili reizbor u sudstvu. Najpre smo krenuli put EU, pa smo tek onda doneli novi Ustav i nekako uspostavili funkcionalnu državu. Dugo smo robovali formi suvereniteta kada je reč o Kosovu i državnoj zajednici. To je imalo svoju cenu. Kada je reč o ekonomiji, neki stručnjaci su se vrlo pozitivno određivali prema modelu privatizacije koji je sproveden u Srbiji. Taj model je, podseća Antić, napravljen pošto je privatizacija već sprovedena u gotovo svim istočnoevropskim zemaljama. -Međutim, veliki pritisak ne samo javnosti već i političkih aktera uslovio je da ovakva privatizacija bude teško sprovedena. Do 2007. godine, posledicom kratkotrajnog ekonomskog uspona Srbije i činjenicom da su tada bili sprovođeni mnogobrojni izbori, naš standard se povećao do tog nivoa da smo mogli da kažemo da smo postigli visok standard . Samo su Grčka i Hrvatska bile ispred nas. Ali, već ove godine mi imamo najniži standard po glavi stanovnika u regionu, sa izuzetkom Kosova, a naši političari kažu da je za to kriva kriza. Međutim, kriza je svuda, ne samo u Srbiji – kategoričan je Antić. On smatra da ne bi bilo dobro da Srbija ostane bez bilo kakvog uticaja na velike sisteme, odnosno javna preduzeća koja bi trebalo privatizovati. -Takođe, loše je da Srbija nema neku nacionalnu i državnu politiku prema regionu. Recimo, kad privatizujemo „Telekom“, trebalo bi da znamo da time gubimo određen politički upliv koji može da zaštiti naš narod u BiH i Crnoj Gori, jer smo svojevremeno kupili tamošnje „Telefonije“ – smatra naš sagovornik. Loše prosvetne reforme Naš sagovornik smatra da nismo uspeli da sprovedemo razumnu reformu ni u prosveti. -Imali smo četiri ministra iz tri stranke, i svako od njih je imao svoju koncepciju. Nisu razbijeni monopoli kada je reč o visokom obrazovanju. Privatili smo „Bolonjski“ model u meri u kojoj nam je to odgovaralo, odnosno u meri u kojoj je to odgovaralo monopolističkom položaju našeg Univerziteta. Kada je reč o kulturi, doživeli smo da već godinama ne rade Narodni muzej i Narodna biblioteka u Beogradu, a to se u tako dugotrajnom razdoblju nije dogodilo ni za vreme svetskih ratova – upozorava Antić. Po njegovom mišljenju, prva administracija u vreme dok je ministar kulture bio Branislav Lečić uspela je da pređe nekakav zadati procveanat budžeta predviđen za finansiranje kulture, ali je kasnije ovaj procenat umanjivan. -Kad je reč o državi, mi još uvek nismo uspeli da se oslobodimo jugoslovenske opcije, i dalje finansiramo projekte koji forsiraju jugoslovensko objedinjavanje, što je potpuno besmisleno. Trebalo bi da forsiramo uključivanje integrisane srpske kulture sa novim kulturnim obrascem u širu evropsku kulturu. Za to je neophodno da prethodno u kulturnom i prosvetnom pogledu integrišemo srpsku naciju. – navodi Antić. Postizali smo koncenzus oko slabosti Sagovornik S media portala podseća da je naš industrijski rast izuzetno nizak (niži od 0,9 odsto), ali da bi ipak trebalo napraviti razliku između odgovornosti političkih elita i situacije u kojoj se svet nalazi. -Ključna stvar je u tome što su društva drugih istočnoevropskih zemalja, sa izuzetkom BiH, bila nacionalno homogena i imala su koncenzus oko ključnih pitanja. Mi smo koncenzus postizali oko slabosti, oko očuvanja lošeg zatečenog stanja u odnosima sa Kosovom i Metohijom i Crnom Gorom. Neuspeh je što je nismo uspeli da postavimo državu na zdrave osnove, nismo je ustavno dovršili, nismo zatvorili državno i nacionalno pitanje, nismo rešili kosovsko pitanje, nismo se suočili sa prošlošću, nemamo rehabilitaciju. Slično je i sa privredom gde su neophodne promene došle u senku zahvaljujući učvršćivanju monopola, tajkunizaciji zemlje i korupciji političara. Iz navedenih razloga velika podela koja je postojala u našem društvu još uvek nije zaceljena – zaključuje Antić. S. Moldovan

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар