Писмо једног средњошколца: Престаните са овим лудилом!
субота, 14 августа, 2021 у 12:33PM
Моје име је Филип Калмаревић и у овом писму намењеном првенствено Др Кону и министру просвете Бранку Ружићу и свим осталим члановима кризног штаба обраћам се искључиво као ученик четвртог разгреда Правно пословне школе у Београду, па стога Вас молим да сада потпуно ставите на страну мој политички, медијски и сваки други ангажман.
Када сам први пут пре неколико дана чуо изјаву Др Предрага Кона о томе како би требало “одвојити вакцинисане ученике од невакцинисаних који су старији од 12 година” тако што би вакцинисани похађали наставу у школама, а невакцинисани онлине исрекно нисам био нимало изненађен. Чак ме је и чудило то што им је требало толико времена да смисле неку такву тиранску, антидемократску, али и антиуставну идеју.
У Уставу Републике Србије из 2006. године у члану 71. пише како “Свако има право на образовање”. И пре него што се појави неки “тумач устава” да каже како ми и сада за време онлине наставе испуњавамо наше право на образовање само се не налазимо у школским клупама имам да кажем следеће.
Да је “онлине образовање” тако ефикасно и добро не бисмо ни ишли у школе уопште, већ би се сва настава одвијала од куће јер је тако много јефтиније за државу и њене пореске обвезнике. Стога, уколико би се ова мера увела она би била не смао штетна по образовање и образовни систем, већ би била и против Устава. Да не говорим о дискриминацији која се врши сегрегацијом на оне “послушне и добре” који су се вакцинисали и на оне друге “непослушне” који не желе да се вакцинишу из оправданих разлога.
Последње два пријемна испита за упис у средњу школу су показали да је јако велики број ученика урадио овај испит лошије у односу на друге генерације пре њих, као последица неприсуствовања настави и зато што није вршена адекватна припрема заједно са професорима.
Ако мере поново буду уведене и настава се не буде одвијала у нормалном току доћи ћемо у ситуацију да ће то бити већ трећа генерација која лоше завршава пријемне испите, и друга која почиње прву годину средње школе, а да притом не познаје све своје пријатеље из одељења из друге групе због комбинованог система наставе.
Да будем потпуно искрен, за мене лично, овај модел онлине наставе је повећао моју продуктивност у неким другим областима везаним за посао, спорт и лично усавршавање. Међутим, ја сам један у хиљаду који је то време искористио на максимално квалитетан начин и извукао најбоље из ове пандемије.
Многи нису те среће. Неки су озбиљно попустили у школи, супротно статистици која је можда и контрадикторна са овом чињеницом јер су многи професори на крају године “поклањали” оцене.
Такав пад у продуктивности и заинтересованости ученика у школи је последица нефункционалног онлине образовања.
Вреди споменути и то да је често долазило до неспоразума по питању тога када су заказани тестови, испити и који су били рокови за предају домаћих задатака. Неки професори, на пример, уопште нису предавали за време онлине наставе док су неки одлучили да су ове околности “савршене” да се додатно повећа градиво.
Нажалост не ради се о изолованом случају већ о свим четворогодишњим средњим стручним школама, али и гимназијама где су ученици и у редовним околностима беспотребно преоптерећени градивом и фондом часова.
Оно што је можда и највише имало негативног утицаја на ученике јесте полицијски час и затварање. Те мере су довеле до невероватног скока анксиозности код младих, а у неким случајевима чак и депресије. Испоставило се да је та мера уведена искључиво из политичких разлога и да она није имала никакво научно утемељење, а да не говорим о томе како је уведено то противуставно ванредно стање.
Због свега овога, али и због свих осталих бројних проблема које је изазвао кризни штаб, али и остала министарства која су прећутно такве мере прихватили, апелујем на све надлежне да ПРЕСТАНУ СА ОВИМ ЛУДИЛОМ!
Прво сте затворили све људе у кућни притвор и одузели им и глас и слободе како бисте, барем начелно, зауставили ширење вируса. Нисте успели.
Онда сте водили проваксерску кампању говорећи како је то “једини начин да зауставимо ову пандемију” и тако покушали да излечите ову болест. Нисте успели.
Сада говорите о поновном пооштравању мера, трећој дози вакцине, Ковид пасошима, ношењу маски после вакцинације, затварања установа културе, школа, угоститељских објеката,…
Статистички млади људи не умиру од овог вируса, трансмисије у школама су мале и ретке, а ударци које је образовни систем претрпео за време ове пандемије и последице које сада осећамо на својој кожи и које ћемо тек осетити у годинама које долазе десетоструко су горе. Зато хајде, за промену, да пробамо мало да ЖИВИМО СА КОРОНОМ.
Филип Калмаревић, повереник за младе
Posted by Напредни клуб
Categories: Ставови, Текстови и анализе
[…] Pismo jednog srednjoškolca: Prestanite sa ovim ludilom! – Napredni klub […]
Bravo Filipe