Писмо уреднику „Политике“

понедељак, 24 септембра, 2018 у 3:58PM

Уважени господине Ракићу,

Зовем се Чедомир Антић, историчар сам, радим на Филозофском факултету у Београду. Од 2004. сам редовни колумниста Политике. Од доласка госпође Биљане Чпајак на место уредника рубрике Погледи наилазим на велике препреке у сарадњи са уваженом новином коју уређујете.

Моје искуство је да поред слабих комуникационих вештина, недостатка стрпљења и неотесаности, госпођа Чпајак непрекидно показује изузетно низак ниво професионализма у раду. Јуче је мејлом који садржи једну реченицу одбила текст моје колумне која је требало данас да буде објављена. Она тврди да „Политика не објављује текстове о другим новинама“. Писао сам о злоупотреби медија и појавама које угрожавају уставност и демократију у Србији. Током протеклих осамнаест година Политика је објавила око 250 мојих текстова, неки су били посвећени историографским темама, неки политичким. Некада су рокови били прекратки, али посао са Политиком никада нисам одбијао. Никада се није догодило да ми на овакав начин, априори и без одговора на моја каснија писма буде одбијен текст.

Знате, има новина које су регистроване у Србији а пропагирају тоталитарне идеологије. Да ли ће Политика и о њима ћутати? Пре неколико месеци Политика је објавила текст професора Милоша Ковића који ме је без икаквог разлога лично нападао. Политичке аргументе желео је да ојача доказујући да сам незналица и лош стручњак који је недостојан запослења. Госпођа Чпајак је дозволила да то буде објављено. Није прекинула дебату иако сам указао да је само два месеца раније исти Ковић гласао за мој избор у научно звање !? Наравно, треба бити поштен и рећи да је госпођа Чпајак зато настојала да цензурише и спречи објављивање мојих одговора проф. Ковићу. Зашто? Зато што је Ковић данас посвећен промовисању екстремистичке политике која одговара властима зато што обеспућује и радикализује ионако слабу опозицију? Или можда зато што је Ковићев отац некада био запослен у Политици? Све бољи од бољег разлога.

Подсетићу Вас да ме је Ваш колега г. Горан Козић, који је некада био уредник у Политици , а сада је видим поново активан, у време када сам као двадесетогодишњи студент критиковао режим Слободана Милошевића на страницама новине (која је сада тако гадљива да критикује партијску жуту штампу и Вучића), упоредио са малоумним дететом. Да ли се Политика икада оградила од таквог писања?

Писао сам Вам 21. јуна ове године. Нисте ми одговорили и претпостављам да ће и овог пута бити тако. Свако од нас треба да живи са својом савешћу. Молим Вас да не помислите да сам раскинуо сарадњу са Политиком. Ако желите прекид сарадње морате то сами да учините. Гласно и јасно или тихо – тако што ћете престати да примате моје текстове. Издржао сам много тога у сарадањи од 2004. до данас, свестан сам да ми ти текстови не доносе ни славу ни богаство, али Политику доживљавам као бастион демократије који је некако враћен слободи и нацији после 2000. године. Ја сам својим текстовима као и својим радом у другим сегментима увек био и остајем у служби идеја и идеала у које верујем. То ћу радити са и без ваших новина, али шта ће оне радити ако спадну само на Чпајке, Козиће и Ковиће?

Поздрављам Вас.

Чедомир Антић

Posted by
Categories: Актуелно

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар