Подела

среда, 18 јула, 2012 у 12:00AM

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је свестан чињенице да никада неће бити председник у Приштини. Притом, нови председник тврди да исто тако председница Косова није шеф државе у Косовској Митровици (вероватно је мислио на мањи, северни део у коме живе Срби). Поред чињенице да је Косовска Миторвица подељена Николић заборавља и још једну околност: трупе НАТО-а су на читавој територији Косова и овај савез подржава независност. Нешто раније нови шеф српске државе затражио је од парламентарних странака да буде оставрен консензус о политици према Косову и Метохији. Мандатар за састав нове владе Србије, Ивица Дачић, каже како је за њега подела и даље најбоље решење будућег статуса Косова. Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је свестан чињенице да никада неће бити председник у Приштини. Притом, нови председник тврди да исто тако председница Косова није шеф државе у Косовској Митровици (вероватно је мислио на мањи, северни део у коме живе Срби). Поред чињенице да је Косовска Миторвица подељена Николић заборавља и још једну околност: трупе НАТО-а су на читавој територији Косова и овај савез подржава независност. Нешто раније нови шеф српске државе затражио је од парламентарних странака да буде оставрен консензус о политици према Косову и Метохији. Мандатар за састав нове владе Србије, Ивица Дачић, каже како је за њега подела и даље најбоље решење будућег статуса Косова. Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је свестан чињенице да никада неће бити председник у Приштини. Притом, нови председник тврди да исто тако председница Косова није шеф државе у Косовској Митровици (вероватно је мислио на мањи, северни део у коме живе Срби). Поред чињенице да је Косовска Миторвица подељена Николић заборавља и још једну околност: трупе НАТО-а су на читавој територији Косова и овај савез подржава независност. Нешто раније нови шеф српске државе затражио је од парламентарних странака да буде оставрен консензус о политици према Косову и Метохији. Мандатар за састав нове владе Србије, Ивица Дачић, каже како је за њега подела и даље најбоље решење будућег статуса Косова. Тема политичке расправе у Србији данас би требало да буде лицемерје наших политичара које је онемогућило разумну и рационалну политику. Да ли треба подсетити да је политика СНС/СРС увек била противна подели Косова и Метохије? Колико пута су, током протеклих година и деценија тврдили да су сви они који предлажу поделу уствари издајници који желе распад Србије? Ивица Дачић је, све до прошле године, тврдио да је политика Слободана Милошевића била исправна и да је целокупна демократска опозиција дошла на Милошевићеве позиције. Тако је изјавио када је децембра 2007 његова партија гласала, заједно са свим другим странкама осим ЛДП и Чанкове ЛСДВ, за скупштинску декларацију којом су одбијене даље европске интеграције уколико ЕУ не призна Србију у њеним уставом прописаним границама. Требало је да Ивица Дачић дође на власт и у позицију да има шта да изгуби од радикализма у који је непрекидно гурао грађане па да се досети како Србија уствари нити хоће нити може да реинтегрише Косово у свој састав али и како би ишчекивање бољих времена могло потрајати неколико векова и довести Србију у велику, можда кобну опасност. Шта значи постизање консензуса о Косову и Метохији на који позива председник Србије? Србија је постигла консензус око Косова и Метохије још пре десет година и из тог консензуса су тек условно понекад испадали ЛДП и ЛСДВ. Око кључних резолуција, декларација и устава није било разилажења. Истина, баш као што је ЛДП повремено стајао на албанску страну, а онда се повлачио, тумачио своје у лапидарне исказе и у просте и просто-проширене реченице срочене програме у смислу кога се ни Војислав Коштуница не би одрекао; тако су и СНС/СРС и СПС служили за „колаборацију“ са једном митологизиваном сликом прошлости. Кад је требало говорити о рационалној и прагматичној политици за непосредну, блиску будућност, они су говорили о цару Лазару, Призренској лиги, балистима, Брозу, колонистима којима је забрањен повратак, Рамбујеу, НАТО-у… Чинило се, пошто су Косово и Метохија отети Србији у време њихове власти, да је њима само важно да новим властима буде што теже и непријатније, да криза што дуже траје и да не буде постигнуто никакво решење… Када је доношен Митровдански устав из 2006. то лицемерје је дошло до пуног изражаја: Косово и Метохија скоро да нису ни споменути у формативном делу устава, али су уткани у правно необавезујућу преамбулу и наравно у заклетву председника републике. Рачунали су (ДСС, СРС – данас СНС и СПС) да ће тако причинити непријатност тадашњем председнику Борису Тадићу. И тако, неколико седмица пошто се заклео да ће „…све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део…“ Николић говори о томе да је свестан да никада неће бити председник у Приштини. Да ли то није знао када се криво заклео, или о томе није имао појма 2006. године када је омогућио (како се тада лично хвалио) „радикалски устав“? Шта нам је сада чинити? Очигледно је да политичке елите и народ нису спремни, способни ни жељни да се деценијама боре и улажу огроман новац у реинтеграцију Косова и Метохије. „Крајишко решење“ за Косово – дакле прогон Албанаца – не само да је немогуће него је и дубоко неморално. Све остало је јако далеко. Разумем грађане који не желе да признају пораз. И за мене је Косово света земља, али је политички прагматизам данас неопходан у мери у којој су га после Косовске битке показали кнегиња Милица и кнез Стефан. Србији су међутим потребни храбри и часни политичари. Ајвор Робертс, бивши британски амбасадор у Савезној Републици Југославији, позвао је на одржавање новог Берлинског конгереса и споразумну промену граница у региону. То је решење! На такву конференцију су позивали, мада исувише тихо и недовољно упорно, и Зоран Ђинђић и Мирољуб Лабус. Данас међу нашим политичарима не видим чак ни толику политичку одговорност и храброст.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

4 Коментарa на "Подела" Оставите коментар
Ekonomist u stecaju
30. новембра 1999. at 01:00

Da se na pravim pametan citiracu SVAKI CASTAN COVEK, POSEBNO POLITICAR, MORA DA UVEK IMA NA UMU LOGIKU MOCNIKA – KO IZDA JUZNO OD IBRA, IZDACE I SEVER, PITANJE JE SAMO JACINE PRITISKA /K. Draganic, Kosovo za vize… nspm.rs/

Bojan
30. новембра 1999. at 01:00

Izdaja ili politički pragmatizam? Lako je onoga ko je spreman da prizna poraz i time pokuša da ograniči njegove posledice na manju meru, proglasiti za izdajnika, pogotovo, ako se time amnestira onaj ko je za potraz odgovoran, da ne kažem kriv…

Ekonomist u stecaju
30. новембра 1999. at 01:00

Bojane, shvatio sam tvoju misao, ali ti izgleda nisi u potpunosti moju. Mozda ti je zasmetala rec izdaja. Mozemo da je zamenimo, pa da bude < Ko da jug Kosova, dace i sever, pitanje je samo JACINE PRITISKA > Oni to znaju. Na zalost, prekasno je za pragmatizam.

M.Cernisevski
30. новембра 1999. at 01:00

@Ekonomist… " Ko da jug Kosova, dace i sever, pitanje je samo JACINE PRITISKA " – Ovo je jasno kao dan. Ajde da se nadovezem sa istom logikom – ko da Kosovo, dace i Vojvodinu i rasku oblast, pitanje je samo jecine pritiska. Jednom kada se krene tim putem, nazad vise nema. Tada se neprijatelju pokazali kojim putem treba da ide. Srbija _nista ne moze izgubiti stalnim ponavljanjem da joj se Kosovo na silu oteto, i da zadrzava pravo da ga jednoga dana ponovo reintegrsise. Nista. Ali ako da Kosovo, sasvim je sigurno da ce izgubiti isve ostalo. Nije to pitanje pragmatizma. To je logika po kojoj funkcionise svet.

Оставите коментар