Политичка права српског народа у региону 2009. – 2010.

субота, 31 јула, 2010 у 12:00AM

Напредни клуб је објавио други редовни, годишњи извештај о политичким правима српског народа у региону. Реч је о око два милиона грађана који живе у осам држава. Република Србија има уставну обавезу да у складу са међународним законима штити лична и колективна права овог народа. Према налазима овогодишњег извештаја политичка права српског народа у региону су данас углавном мања него што је то био случај претходне године. Напредни клуб је објавио други редовни, годишњи извештај о политичким правима српског народа у региону. Реч је о око два милиона грађана који живе у осам држава. Република Србија има уставну обавезу да у складу са међународним законима штити лична и колективна права овог народа. Према налазима овогодишњег извештаја политичка права српског народа у региону су данас углавном мања него што је то био случај претходне године. Напредни клуб је објавио други редовни, годишњи извештај о политичким правима српског народа у региону. Реч је о око два милиона грађана који живе у осам држава. Република Србија има уставну обавезу да у складу са међународним законима штити лична и колективна права овог народа. Према налазима овогодишњег извештаја политичка права српског народа у региону су углавном мања него што је то био случај претходне године. У Босни и Херцеговини: 1. Траје притисак у циљу укидања Републике Српске и лишавања српског народа права конститутивности. Припадник дипломатије БиХ оспорио је пред Судом у Стразбуру принцип равноправности три конститутивна народа приликом избора за председништво Босне и Херцеговине. 2. Угрожена је имовина Републике Српске и то вољом међународних протектора БиХ. 3. Наставља се кампања притисака и увреда легитимних представника српског народа, као и грађана српске националности у појединим крајевима земље. 4. Настављена је србофобна кампања против представника Републике Српске у појединим медијима САД и чланица ЕУ. У Републици Хрватској:1. Упркос побољшању односа Београда и Загреба, није започео процес враћања станарских права у случају, процењује се, 50,000 власника српске националности. 2. Спровођење Ердутског споразума оспорено је кад је реч о формирању заједнице општина Источне Славоније. 3. Српском народу није омогућено законом дозвољено коришћење његовог језика и писма. У Црној Гори је стање политичких права српског народа погоршано у односу на прошлу годину. Реч је свакако о заједници са најмањим стварним правима у овој републици. Поред неравноправности, дискриминаторске незауступљености у установама државе, режим не признаје чак ни потпуна права националне мањине за народ који чини трећину становништва, а чијим језиком говори две трећине грађана Црне Горе. Измене Закона о општем образовању наметнуле су вештачки и режимски црногорски језик као званични језик наставе у школама ! Република Србија није допринела решавању нити једног важног питања статуса и положаја српског народа у Црној Гори. Помогла је неке мање културне активности. Штавише, толерисала је поједине увредљиве изјаве функционера владајућег режима и сателитских странака, те политичких, парадржавних и других организација. У Словенији и Македонији нису решена најважнија питања политичких и људских права припадника српског народа. Српски народ није добио статус националне мањине у Словенији, није омогућена слобода вероисповести Србима у Македонији. Права српског народа су у овим државама побољшана пошто је у Словенији започело решавање статуса око 25,000 „избрисаних“ грађана, као што је српски народ добио извесна права на пољу информисања. У Македонији је у појединим општинама (Куманову) дозвољено да српски језик постане службени, а повећана су и буџетска издвајања за српску националну мањину. У Албанији и Мађарској стање политичких права је непромењено у односу на прошлу годину. Још увек нису испуњени капацитети права које су ове државе законски омогућиле својим мањинама. У Румунији су у пуној мери испуњена и поштована законом предвиђена политичка и друга права српског народа. Званична Србија се није у потребној и довољној мери посветила одбрани политичких права српског народа у региону. Позитиван помак представља доношење Закона о дијапсори и Србима у региону, као и оснивање установа које би овим питањима требало да се баве. Негативна је чињеница да и поред великих речи статус српског народа није видљив, довољан и сталан сегмент наше спољне, економске, културне, просветне, регионалне и политике према дијаспори. Ову чињеницу не доказују само досадашње недовољно деловање наше државе, програми посета, финансирање пројеката (пре свега ретролевичарских, пројугословенских, чак ненаклоњених очувању права и идентитета српског народа), већ и чињеница да су давања за програме српског народа додатно смањена у односу на прошлу годину. Истовремено, значајно су повећана буџетска издвајања за сличне потребе националних мањина у Србији. У години увреда и понижења. Ери пузавичаве политике групе евроманских каријериста у власти Републике Србије. У часу банкрота неискрене државне политике одбране међународног права и суверенитета Србије на АП Косову и Метохији. У време када је интернационализована политичка жеља дела владајуће коалиције да, противно сувереној вољи српског народа и грађана Републике Србије, добије посебну и велику власт над севером земље (АП Војводином). Коначно, у месецу када је један исламски верски великодостојник ставио под сумњу темеље суверенитета Србије и демократски устав… Власти Србије нису имале воље да питају за међународно гарантована и већ једном призната и прихваћена права српског народа у региону. Упркос свему, српски народ има своју Отаџбину. Обновићемо и унапредити Србију. Ми смо једна и недељива нација без обзира у колико држава живели. Наша борба је часна, наша борба је праведна – сама по себи, она је победничка.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар