Posle deset godina

петак, 27 марта, 2009 у 12:00AM

Bogoljub Aresnijević Maki je uhapšen, izveden pred lice našeg neuništivog, nepodmitljivog i neumitnog pravosuđa i određen mu je pritvor od dva meseca. Bogoljub Aresnijević Maki je uhapšen, izveden pred lice našeg neuništivog, nepodmitljivog i neumitnog pravosuđa i određen mu je pritvor od dva meseca. Bogoljub Aresnijević Maki je uhapšen, izveden pred lice našeg neuništivog, nepodmitljivog i neumitnog pravosuđa i određen mu je pritvor od dva meseca.

U zemlji čuda, u kojoj je najsličniji među vođinim klonovima prestao da tera kosu unazad, izabrao pravu stranu i prema mišljenju relevantnog titoističkog en-dži-oa postao veći Evropljanin od belgijskog kralja; pravda je spora ali neizbežna. Ako je kod nas zabeležen slučaj da se rođaci sude trideset godina oko kuće, a sećamo se i zemljišnog spora koji je trajao sedmadeset godina (za koje vreme je desetak postupajućih sudija umrlo), onda ovih jedanaest godinica i nije mnogo. Zaista, šta je to u odnosu na bezbednost koju je tog davnog leta ugrozio valjevski slikar, a sa njim i narod, koji su današnji nosioci vlasti smatrali sve samim svojim biračima. To što je iz tog građanskog parlamenta izniklo nekoliko sadašnjih političkih uglednika, nikoga ne zanima. Uostalom važno je da je procesuirana uredno podnesena krivična prijava. Vreme je relativno, a srpsko pravosuđe apsolutno.

Godine 1999-ta i 2000-ta, značajno se razlikuju. Paljenje Savezne skupštine, temeljno razorena televizija, preuzimanje mnogobrojnog oružja iz policijske stanice i nije mnogo zanimljivo slavnom pravosuđu. Bio je to „narodni odisaj“, kako je sasvim ispravno primetio jedan od vođa DOS-a. Pošto su vođe DOS-a tradicionalno bile vrlo hrabre samo na rečima, u to vreme su se dičile samim svojim prisustvom pojedinim događajima. Ti događaji su zahtevali manju hrabrost od one koju je 1999. pokazao Bogoljub Arsenijević Maki, ali iz izvesnih drugih, mnogo opravdanijih razloga, mogli su biti nešto malo zanimljiviji sudstvu. Međutim, naše oduvek nezavisno sudstvo, koje se 1999. oštrilo da sudi Klintonu, Bleru i naravno Solani („američkom đubretu“, kako rekoša na RTS-u), 5. oktobra se više brinulo za sebe, nego za svoju ulogu. Zato ne čudi što je narod pravdu potražio na ulici. Možda ova briga za sebe preovladava i danas.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

2 Коментарa на "Posle deset godina" Оставите коментар
Milan
30. новембра 1999. at 01:00

Nikako ne mogu da se slozim sa ovim tekstom. Maki nije uhapsen nego priveden. A priveden jer jer se vise puta nije odazavao pozivu suda, i na taj nacin pokazao nepostovanje prema sudskim organima a time i prema drzavi. Postoji razlog zasto je pozvan i trebao je da se odazove, da jos jednom objasni ono sto u prethodnom postupku nije do kraja utvrdjeno.To sto je u ovoj zemlji pravda tesko dostizna ne moze da bude opravdanje za neodazivanje. Pre par meseci sam bio pozvan kao svedok po drugi put u istom slucaju i zbog svoje greske sam promasio termin u kome sam trebao da se pojavim pred sudom. Naravno, nakon toga sam pozvan iz SUP-a da primim poziv pod pretnjom privodjenja. Aposlutno opravdano. Da li za Makija pravila sudskog postupka ne treba da vaze kao za nas ostale smrtnike zbog njegovih "partizanskih" zasluga u obaranju milosevicevog rezima ili zbog toga sto je imenovani javna licnost? Zakon mora da bude isti za sve, bio to Maki, Cedomir, Milan ili bilo ko drugi. Ko ne postuje zakon, ili drzavne organe mora da snosi unapred propisane sankcije (ili mere obezbedjenja).

miodrag
30. новембра 1999. at 01:00

Докле ћете своје биографије прати оваквим несрећницима? Ако се питате шта је то што је овај врли револуционар нареченог октобарског дана који стално правдате, учинио, онда погледајте најчешће објављивану фотографију дотичног који држи полицијску "моторолу" у рукама. Да му је неко није поклонио? Можда заједно са покраденим стварима из РТС-а, Народне скупштине (која је узгред и запаљена)? Правду можда јесте народ тражио на улици, али је добио велеиздају. Не брине Вас "Маки". Вас брине што ће се овако или онако једном и свима вама судити. Макар и кроз две генерације. Све пролази, само се издаја не заборавља, Али ви то знате… па Ви сте угледни историчар

Оставите коментар