Posle devet izbora
Inžinjer Miroslav Pavlović iz Dudovice pored Lazarevca, inače ugledan član Naprednog kluba, reče mi pre neki dan da je narod postupio promišljeno i lukavo. Održavajući postojeće stranke u približno istom položaju, Srbi su suštinski odgovorili na populističku politiku vlasti i opozicije iz protekle četiri godine.Inžinjer Miroslav Pavlović iz Dudovice pored Lazarevca, inače ugledan član Naprednog kluba, reče mi pre neki dan da je narod postupio promišljeno i lukavo. Održavajući postojeće stranke u približno istom položaju, Srbi su suštinski odgovorili na populističku politiku vlasti i opozicije iz protekle četiri godine.Inžinjer Miroslav Pavlović iz Dudovice pored Lazarevca, inače ugledan član Naprednog kluba, reče mi pre neki dan da je narod postupio promišljeno i lukavo. Održavajući postojeće stranke u približno istom položaju, Srbi su suštinski odgovorili na populističku politiku vlasti i opozicije iz protekle četiri godine. Umesto štednje, radikalnih promena i lične žrtve, vlast je nastavila sa populističkim državnim autohanibalizmom. Ako je u nečemu imala uspeha to je onda u kontroli propasti, usled koje je 400.000 građana izgubilo posao a država se za kratko vreme zadužila šest milijardi evra. Građani su to nagradili, a bili su darežljivi i prema opoziciji koja je obećala da će situaciju bez mnogo bola popraviti. U zemlji u kojoj u izbornoj kampanji niko ne brani vladu, a svi su nekako na vlasti, platili su samo politički siročići iz SRS-a i naravno projekat nove, politički potpuno neupotrebljive, desnice iz velikog svesabornog vaseljenskog starešinstva Dveri. Ostali su se izvukli. „Moralni pobednici“ iz SNS su sa julovcima i karićevcima dobili bezmalo koliko i radikali 2008. godine. Uz sve to Tomislav Nikolić je u petom pokušaju postao šef srpske države. DS je zajedno sa koalicionim partnerima održao većinu moćniju nego 2008. godine. SPS je gotovo udvostručio broj glasova na talasu „zlatnih trećih“, kojim su surfovali SRS 1992 i 1997, DSS 2000, G17 2003… Preživeli su, mada izgrebani, poniženi i izgubljeni – deurbanizovani LDP i G17/URS. Prvi nije uspeo da postane novi demokratski DSS, nekakav „urazumitelj i ujedinitelj“. Čedomir Jovanović je karijeru napravio kao ekstremista, Brut i Dart Vejder, nova uloga „mirotočivog Nemanjića“ nije mu odgovarala. Zašto glasati za njega ako je tu Boris Tadić: originalan, moćniji, šarmantniji i manje sed. Dinkić je načisto propao. Opstao je u parlamentu, samo uz veštačko disanje, da bi koristio opstanku moguće DS-ove većine. Uzalud mu je bilo što je promenio ime stranke na način manje častan nego komunisti 1990. – kada su ih opozicione novine upoređivale sa onim tipom žena „koje pormene ime kad hoće da se udaju“. U najtežem ekonomskom položaju od 1993. godine. Republika, za čijeg šefa je glasalo manje građana nego ikada od 1990. godine, možda se nada da će biti stvorena kohabitacija slična onoj uspešnoj koja je postojala od 2004. do 2007. godine. Tada bi vlada, u strahu od predsedničke popularnosti i u sukobu sa njegovom strankom, sporovodila reforme, štedela i radila. A možda će u rvačkom zagrljaju ugušiti zemlju, započeti novi krug inflacije, unutrašnjih sukoba i nacionalne katastrofe. Jer sve je to danas u većoj meri moguće, pored polugnjile Evropske unije i sa Sjedinjenim Državama kojima opet trebaju hrišćani-negativci na kojima će namirivati svoje bliskoistične i afričke grehe? A možda je problem u tome što narod u svojoj obazrivoj, rajetinskoj lukavosti nije dao jasan mandat ljudima koji bez velikog straha ne znaju da kažu istinu, a toliko su fini da bez pitanja znaju samo da ukradu?
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
Vrhunski tekst.
Tekst fantastican i nesumljivo proizilazi iz stvarne odluke naroda na izborima. Srecno Srbijo!