Последњи ревизиониста

недеља, 23 новембра, 2014 у 5:46PM

За последњег ауторитарног лидера у Европи, за функционера једине партије која се није суочила са тоталитарном прошлошћу, за човека који је тако често мењао уверења да би оцена „неморално“ већ морала да пређе у „нехигијенско“… Мило Ђукановић не престаје да изненађује јавност. Друштво Црне Горе мора да се замисли, његов премијер, некадашњи преседник, не само да је два пута доказао глистинску регенеративну способност да сâм себе наследи као „нова“ и „млађа“ снага, већ је показао толико камелеонство да је једини премијер на свету коме би приликом сваког уласка у неку јавну зграду требало затражити неки лични документ на увид – за сваки случај.

Мило Ђукановић је једини председник некаквог одбора за обележавање неког истријског догађаја који се труди да исти омаловажи, опањка и умањи. Према Ђукановићу, „за Црну Гору нема веће трагедије од Првог светског рата“. Када би Ђукановић против себе сада имао неку велику силу или макар њену „нво“ агентуру (као што ми овде имамо) сада би стотинак милиона евра тежак маркетнишки хор завикао: „Дакле за Ђукановића је већа трагедија што се  Црна Гора бранила од неизазваног напада аустроугарских злочинаца – који су масакрирали њене грађане, отели јој земљу и намерили се да сруше капелу на Ловћену и подигну неки свој бласфемични споменик… – него Други светски рат у ком је извршен Холокауст и где су грађани Црне Горе више изгинули… Дакле, Ђукановић је спреман да због фашистичке, један дан независне  тзв. Независне Државе Црне Горе против које је устао сав наш народ занемари злочине над Јеврејима, Словенима… И да изједначи Хитлера и демократки изабране српске политичаре из 1914. године?“

Срећом па Ђукановић нема проблем са страним невладиним ратним комплекосом. То је неопходно за аутентичне тиране какав је био Милошевић или за демократске политичаре какви су Ђинђић, Коштуница или Додик… Нема потребе за великим народним покретом да би један такав политичар био смењен… Када не буде више био потребан његови ће га садашњи заштитници једноставно одвести. Само од њихових тренутних себичних интереса зависиће да ли ће притом носити фрак или наранџасти комбинезон.

Ђукановић каже да Црна Гора није подржала Сарајевски атентат. Пошто тврди да Црна Гора „није подржала“ убиство Фрање Фердинанда, било би лепо да прецизира ко га је подржао? Испада да је демократска Краљевина Црна Гора (иначе последња независна држава у Европи која је добила устав) одлучивала о подршци атетату. Што је још важније, изгледа да је у Ђукановићевој свести Краљевина Србија некакво гнездо убица и зликоваца у коме влада и Народна скупштина у непрекидном заседању одлучују какве ће инструкције дати „Министаству за тероризам и убијање страних владара и политичара“.  Занимљиво је да у аустроугарском Министарству иностраних послова уочи објаве рата Србији нису имали такво мишљење о српској влади. Историографија је одавно дала суд о одговорности Србије за Сарајевски атентат – ако му се чине пристрасним Британац Ален Џ. П. Тејлор или српски историчар Андреј Митровић, ево познатог аустријског историчара Манфреда Раухенштајнера и његове 2013. године објављене књиге Први светски рат и крај Хабсбуршке монархије. Талентован за политикантство и интелигентан за интригу Ђукановић није начисто ни са тим шта тачно обележава: годишњицу Сарајевског атентата или почетак Првог светског рата? Сарајевски атентат се догодио у јуну, а не у новембру. Србија је од како је постала независна (1878) тридесет пута била под економском блокадом Аустроугарске, српски народ је у Аустроугарској до 1912. изгубио сва колективна права, па и она која је добио у 17. веку. Ипак, нити један атентат на аустроугарском зељишту није подстакнут, огранизован нити извршен из Србије. Млада Босна је настала четири године пре официрске тајне организације Уједињење или смрт која је према неким наводима стајала иза ње. Током седам година свог постојања Млада Босна је успела да изврши само један атентат са две жртве – Сарајевски у ком су погинули Фрања Фердинанд и Софија од Хоенбурга. У Европи је тих деценија извршено више од стотину сличних атентата али је само овај постао повод за светски рат.

Но, чак и да је званична Србија организовала атентат, Беч се на рат са циљем уништења Србије одлучио још 1907. године и то је доказана чињеница. Рат из 1914. је започела Аустроугарска објавом рата Србији. Светски рат је започела Немачка објавом рата Русији, Француској и нападом на Белгију. Свако ко заврши средњу школу, било где у Европи, зна ове чињенице.

Коначно, Ђукановић је споменуо и 1999. годину. Каже, тада Црна Гора није вођена „инстиктом савезничке одговорности“ ушла у рат са „међународном заједницом“?!  Црна Гора је у то време, одлуком народа израженом на референдуму из 1992., који је узгред био мање споран од оног на ком је одлучила да постане независна, била део међународно поризнате заједничке државе са Србијом. Каква „савезничка одговорност“…? Ђукановић и његов режим су издали земљу којој су припадали. НАТО, а не „међународна заједница“ је без одбрења УН напао једну суверену земљу. Колико је жртава пало у Црној Гори за време бомбардовања? Да ли је Ђукановић прогласио макар ванредно стање за време агресије? Ако није био одан својој земљи, да ли осећа пијетет према, рецимо жртвама из Мурина где су натовци убили шесторо цивила међу којима троје деце?

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар