Повлачење

понедељак, 13 јуна, 2016 у 9:20AM

Мандатар за састав нове српске владе, Александар Вучић, је после шест седмица огорчене одбране маскираних савамалских рушитеља одлучио да промени причу, тактику и смер у односу на споменуте догађаје. Након што су у изборној ноћи 24. априла 2016. маскирани и наоружани људи рушили нелегалне објекте у области будућег „Београда на води“, победник недавних парламентарних и општинских избора потрудио се да лично арбитрира и пресуди у овом великом скандалу. Уобичајена вајкања, свађе са самим собом и заједљиво-снисходљива доцирања новинарима којима се обично обраћа по имену (како би нагласио да све зна, да му ништа није тешко и персонализовао и ољудио мученика или паћеницу који ето имају премијера за познаника а раде за неке шифроване медија у страној служби), заменио је праведнички гнев. Премијер је тврдио да је реч о небитном, надуваном случају. Тврдио је да су извршиоци „идиоти“ зато што су рушили ноћу. Свађао се на конферецијама за новинаре са одсутним функционером ДС, који је пре тога пред новинаре изашао са капом капом фантомком у рукама. Међутим, пре неки дан се Вучић појавио пред камерама и рекао да је рушење у Савамали недопустиво, а да ће они који су га наредили одговарати и прекршајно и кривично. Поново се српски премијер у мандатарском статусу јасно одредио према свим установама државе. Позвао је тужилаштво да делује, а тужилаштво се после одмах обратило њему. Иако је рекао да ће сви криви одговарати, напоменуо је да је реч о заслужнима, тврдио је да би за њега било прихватљиво да је рушење извршено током дана, па чак и да би он лично сео за упрвљаче једног багера.

Дакле без обзира да ли је реч о нелегалним објектима, да ли су маскирана и наоружана лица неовлашћено хапсила грађане, отерала полицију… Један премијер, прва личност извршне власти уставне и правне државе, верује да је читав проблем у добу дана. Можда је читав проблем у буци коју су током ноћи изазвали? Такође, баш као и у случају потпуне промене његове политичке идеологије и програма из 2008., премијер мисли да, само ако је његов потез наизглед искрен и довољно уверљив за јавност, после може да чини шта год пожели. И сада ће, као и толико пута раније, очекивати опште похвале поштења и доброте премијеера Вучића, који је упрао признао да правна држава без њега не функционише, да је повезан са криминалцима и да је уреду неовлашћено рушити зграде, противправно лишавати слободе грађане и најурити полицију… Као и у случају смене простачког Братислава Гашића са места министра одбране и сада ћемо чекати данима, а можда и седмицама да буду макар и само политички кажњени налогодавци за које Вучић као да већ зна ко су… Онда ће казнити једне, помиловати друге, а на послетку ће чак и кривци које је признао добити задовољење у странци, дипломатији или -ако баш не буде могло другачије – у бизнису.

Тај манир постаје већ отужан. Закони се савијају пред премијером који одређује када и који да буде примењен. Он је и глава и реп Србије, сâм је власт и своја највећа опозиција. Опозицију више мрзи зато што је неспособна да га замени и зато што би успропастила државу када би јој и уступио место, него што му угрожава власт која му је уосталом од почетка била додијала. Поред тога он је и учитељ и ученик, и дипломата и полиглота, и спортиста, и багериста и аналитичар, и судија, и иследник и портпарол. И као што је сада објавио да ће одговарати неко коме није рекао име и то пре него што је тужилаштво и дефинисало оптужницу, тако је раније био најавио и када ће бити ухапшен убица певачице Јелене Крсмановић, најавио је решавање нерешеног случаја убиства Славка Ћурувије, и хапшење управо ослобођеног Драгослава Космајца кога је представио као краља трговине дрогом, и обелоданио је да су наше службе криве за убиство српских младића у кафеу „Панда“. Какав је човек који без чврстих доказа јавно иступи са таквим информацијама и ево остави родитеље тих дечака да се, после осамнаест година од великог губитка, већ месецима новом снагом гризу, питају и пате?
Тако је и у Црној Гори. Све се може наизглед променити али једна човек и са њим суштина остају исти. И он може да без доказа оптужи страног државника да је убица, њему се може да изражава верску и националну мржњу, члан његове породице има милионске послове са државом, он има свог жртвеног јарца у естаблишменту, њему су опроштени ратови само зато што је променио страну, тачније идетитет. Све промене које спроводи имају суштину према којој се он не мења.

Што је најгоре понашање таквих влатодржаца не наилази само на подршку тихе народне већине, недовољно просвећене за демократију. Подржавају их и САД и ЕУ. Оно што је најгоре, део народа види то тактичко повлачење као испуњење правде.
Колико ће времена проћи док друштво не сазри и успостави демократске установе које су важније од личности што су им на челу? У Београду и широм Србије настао је народни покрет противан самовласти Вучића и СНС. Да ли и овај покрет за промене у Србији, нестраначки и ливечарски уствари представља само нову западну трансмисију? Некада је „Отпор“ уз помоћ САД и ЕУ истиснуо патриотске студентске покрете и постао симбол промена по мери Брисела и Вашингтона… Да ли и данас захваљујући бахатом Вучићу, баш као некада Милошевићу, присуствујемо коначној деидеологизацији и бриселизацији српске политике.

Чланак објављен у подгоричком Дану, 13.06.2016.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар